Iz Cr­no­gor­ske aka­de­mi­je na­u­ka i umjet­no­sti ju­če su na pi­ta­nje „Da­na” da li će po­vu­ći Rječ­nik cr­no­gor­kog na­rod­nog i knji­žev­nog je­zi­ka, ka­ko to jav­no tra­že nje­go­vi kri­ti­ča­ri, po­ru­či­li da će „umje­sto od­go­vo­ra na ne­na­uč­ne i po­li­ti­zo­va­ne na­pa­de, na­sta­vi­ti rad na ovom pro­jek­tu”. U do­pi­su, ko­ji pot­pi­su­je autor­ski tim rječ­ni­ka, is­ti­ču da je po­želj­no sva­ko aka­dem­sko, na­uč­no i ar­gu­men­to­va­no uka­zi­va­nje na even­tu­al­ne pro­pu­ste u Rječ­ni­ku, ali pro­gla­ša­va­ti ga „kul­tu­ro­cid­nim” dje­lom, po­zi­va­ti na nje­go­vo po­vla­če­nje i „spa­lji­va­nje”, bes­pri­zor­no bla­ti­ti autor­ski tim i CA­NU kao iz­da­va­ča, kon­stru­i­sa­ti ne­i­sti­ne i ši­ri­ti me­đu­na­ci­o­nal­nu mr­žnju, po­stup­ci su ko­ji vi­še pri­li­če uli­ci ne­go in­te­lek­tu­al­ci­ma.
Ka­ko na­vo­de, „Sa­vjet za iz­ra­du Rječ­ni­ka pre­u­zi­ma pu­nu od­go­vor­nost za struč­nu i na­uč­nu ute­me­lje­nost pro­jek­ta, kao i za sve even­tu­al­ne ne­do­re­če­no­sti”. Na če­lu sa­vje­ta je pro­fe­so­ri­ca Fi­lo­zof­skog fa­kul­te­ta Ta­tja­na Be­ča­no­vić.
– Umje­sto od­go­vo­ra na ne­na­uč­ne i po­li­ti­zo­va­ne na­pa­de na­sta­vlja­mo rad na pro­jek­tu od naj­ve­ćeg kul­tur­nog i na­uč­nog in­te­re­sa za dr­ža­vu Cr­nu Go­ru, pri če­mu osta­je­mo otvo­re­ni za sve su­ge­sti­je kul­tu­ral­ne, na­uč­ne i struč­ne pri­ro­de, ali od­bi­ja­mo da raz­go­va­ra­mo uvre­dlji­vim i dis­kva­li­fi­ka­tor­skim je­zi­kom, kao što ne pri­hva­ta­mo po­li­tič­ke dis­kva­li­fi­ka­ci­je čla­no­va sa­vje­ta ili autor­skog ti­ma sa­mo za­to što su uče­stvo­va­li u iz­ra­di Rječ­ni­ka, is­ti­ču u od­go­vo­ri­ma do­sta­vlje­nim „Da­nu”.
Oni na­vo­de da je naj­bo­lja od­bra­na od na­pa­da na Rječ­nik CA­NU sa­mo dje­lo i ono što ono sa­dr­ži.
– Du­žni smo ra­di jav­no­sti da ob­ja­sni­mo po­je­di­ne lek­si­ko­graf­ske po­stup­ke ko­ji su uobi­ča­je­ni, ka­ko bi­smo po­ka­za­li da u Rječ­ni­ku ne­ma ni po­me­na o „kul­tu­ro­cid­nim po­stup­ci­ma”, ni­ti zlih na­mje­ra pre­ma bi­lo ko­me, a po­seb­no ne pre­ma al­ban­skoj ili bi­lo ko­joj dru­goj na­ci­o­nal­noj ma­nji­ni. Pri­go­va­ra nam se zbog de­fi­ni­ci­ja tri od­red­nič­ke ri­je­či: ime­ni­ca Al­ba­nac i al­ba­ni­za­ci­ja i gla­go­la al­ba­ni­zo­va­ti. U Rječ­ni­ku ima tri­na­est od­red­nič­kih ri­je­či ko­je u osno­vi ima­ju al­ban- Al­ba­nac, al­ba­ni­za­ci­ja, al­ba­ni­zi­ra­nje, al­ba­ni­zi­ra­ti, al­ba­ni­zo­va­nje, al­ba­ni­zo­va­ti, Al­ba­ni­ja, Al­ban­ka, al­ba­no­log, al­ba­no­lo­gi­ja, al­ba­no­lo­ški, al­ban­ski (pri­djev) i al­ban­ski (pri­log), se­dam sa ar­na­ut- u osno­vi: Ar­na­u­tin i Ar­na­ut, ar­na­u­ti­ti se, Ar­na­ut­ka i Ar­na­ut­ki­nja, ar­na­at­ki­nja, Ar­na­u­tluk, ar­na­ut­ski (pri­djev) i ar­na­ut­ski (pri­log) i se­dam sa ar­ban- u osno­vi: Ar­ba­nas, ar­ba­na­ski, Ar­ba­na­ski­nja, Ar­ba­na­ska, ar­ba­na­ski (pri­djev), ar­ba­na­ski (pri­log), Ar­ba­na­ški­nja, ob­ja­šnja­va­ju iz Sa­vje­ta CA­NU.
Iz CA­NU po­ru­ču­ju da u lek­si­ko­graf­skoj prak­si po­sto­je usta­lje­ne pro­ce­du­re i po­stup­ci ko­je je autor­ski tim pri­mje­nji­vao u pot­pu­no­sti pri iz­ra­di Rječ­ni­ka.
– Je­dan od njih je i ujed­na­ča­va­nje de­fi­ni­ci­ja ra­di for­mi­ra­nja je­din­stve­nog si­ste­ma, bu­du­ći da Rječ­nik na­sta­je kao pro­dukt ko­lek­tiv­nog ra­da ve­ćeg bro­ja ob­ra­đi­va­ča. U tom smi­slu na­sto­ji se da se de­fi­ni­ci­je ri­je­či iz istog se­man­tič­kog po­lja ili ri­je­či na­sta­lih istim tvor­be­nim mo­de­lom ujed­na­če. De­fi­ni­ci­je et­no­ni­ma Al­ba­nac: sta­nov­nik Al­ba­ni­je; onaj ko­ji je po­ri­je­klom iz Al­ba­ni­je i Al­ban­ka: sta­nov­ni­ca Al­ba­ni­je; ona ko­ja je po­ri­je­klom iz Al­ba­ni­je, pred­sta­vlja­ju jed­nu od tip­skih de­fi­ni­ci­ja, ko­je se da­ju po do­go­vo­re­nom i usta­lje­nom obra­scu. Na isti na­čin su u pr­vom to­mu Rječ­ni­ka de­fi­ni­sa­ni i Ame­ri­ka­nac: sta­nov­nik Ame­ri­ke, Bo­sa­nac: onaj ko­ji ži­vi u Bo­sni, onaj ko­ji je po­ri­je­klom iz Bo­sne, Bu­ga­rin: onaj ko­ji ži­vi u Bu­gar­skoj; onaj ko­ji je po­ri­je­klom iz Bu­gar­ske... Da­kle, et­no­ni­mi Al­ba­nac i Al­ban­ka de­fi­ni­sa­ni su po istom mo­de­lu kao i dru­gi et­no­ni­mi u pr­vom to­mu Rječ­ni­ka. Ap­so­lut­no od­bi­ja­mo in­si­nu­a­ci­je da je pri­li­kom de­fi­ni­sa­nja et­no­ni­ma Al­ba­nac bi­lo zlih na­mje­ra ili skri­ve­nih mo­ti­va, na­vo­de iz Sa­vje­ta CA­NU.
D.B.


Đe­ljo­šaj re­ci­kli­ra u Skup­šti­ni

Po­sla­nik Al­ban­ske al­ter­na­ti­ve Nik Đe­ljo­šaj „re­ci­kli­rao” je ju­če u par­la­men­tu ne­ko­li­ko li­sto­va Rječ­ni­ka cr­no­gor­skog knji­žev­nog i na­rod­nog je­zi­ka, u ime svih Al­ba­na­ca jer je „ne­za­do­vo­ljan de­fi­ni­sa­njem ter­mi­na al­ba­ni­za­ci­ja”. On je na­veo da su tu ri­ječ opi­sa­li kao „na­me­ta­nje al­ban­skog je­zi­ka, kul­tu­re i obi­ča­ja dru­gim na­ro­di­ma”.
Pred­sjed­ni­ca Sa­vje­ta za iz­ra­du rječ­ni­ka pro­fe­so­ri­ca Fi­lo­zof­skog fa­kul­te­ta Ta­tja­na Be­ča­no­vić ka­za­la je za Ra­dio An­te­na M da je po­tez Đe­ljo­ša­ja agre­si­van i da ni­je uči­njen u ime al­ban­skog na­ro­da. Čla­ni­ca sa­vje­ta pro­fe­so­ri­ca Bo­že­na Je­lu­šić sma­tra taj po­stu­pak ne­do­pu­sti­vim, agre­siv­nim i pre­tje­ra­nim.