Vla­da je usva­ja­njem iz­mje­na i do­pu­na Kri­vič­nog za­ko­ni­ka, ko­jim se pla­gi­jat pre­po­zna­je kao kri­vič­no dje­lo, ali ne pri­mje­nju­je re­tro­ak­tiv­no, za­šti­ti­la do­sa­da­šnje pre­pi­si­va­nje na­uč­nih ra­do­va funk­ci­o­ne­ra i vi­so­ko­ško­la­ca u Cr­noj Go­ri, ko­ji će osta­ti ne­ka­žnje­ni, is­ti­ču za „Dan” iz Cen­tra za gra­đan­sko obra­zo­va­nje (CGO). Sa­rad­ni­ca na pro­gra­mi­ma CGO Mi­ra Po­po­vić oci­je­ni­la je da je Vla­da na ovaj na­čin „opro­sti­la do­sa­da­šnje pla­gi­ra­nje na­uč­nih ra­do­va na Uni­ver­zi­te­tu Cr­ne Go­re (UCG) i osta­lim usta­no­va­ma, jer će te oso­be ubu­du­će bi­ti ne­do­dir­lji­ve. Ona je pod­sje­ti­la na slu­ča­je­ve po­sla­ni­ce Sa­nje Vla­ho­vić, de­ka­na Prav­nog fa­kul­te­ta Ve­li­mi­ra Ra­ko­če­vi­ća i funk­ci­o­ne­ra DPS-a Mi­la­na Ba­bo­vi­ća. U pred­lo­gu iz­mje­na Kri­vič­nog za­ko­ni­ka na­vo­di se da pla­gi­jat za­sta­ri­je­va i da će pod lu­pom bi­ti sa­mo na­uč­ni ra­do­vi na­pi­sa­ni na­kon što se pro­pis ob­ja­vi u Slu­žbe­nom li­stu.
– Mi se go­di­na­ma za­la­že­mo za una­pre­đe­nje za­ko­no­dav­nog i in­sti­tu­ci­o­nal­nog okvi­ra u prav­cu po­zi­ci­o­ni­ra­nja kva­li­te­ta u obra­zo­va­nju kao im­pe­ra­ti­va, na­spram sa­da­šnje si­tu­a­ci­je ko­ja je re­zul­ti­ra­la jed­nom ra­zo­re­nom aka­dem­skom za­jed­ni­com, hi­per­pro­duk­ci­jom ka­dro­va ko­ji umje­sto na rad­na mje­sta za­vr­ša­va­ju na Za­vo­du za za­po­šlja­va­nje i pri­lič­no su ne­kom­pe­ti­tiv­ni na tr­ži­štu ra­da sa ste­če­nim zna­nji­ma i vje­šti­na­ma. Svje­do­ci smo da je pla­gi­ja­ri­zam kao fe­no­men po­stao vr­lo ra­ši­ren. Mi smo u Cr­noj Go­ri ima­li ne­ko­li­ko vi­so­ko­pro­fi­li­sa­nih slu­ča­je­va i ne­ča­snih vi­so­ko­ško­la­ca, ko­ji nijesu do­ži­vje­li ade­kva­tan pra­vo­sud­ni epi­log a ni Sud ča­sti UCG se ni­je po­ka­zao kao funk­ci­o­na­lan me­ha­ni­zam – is­ti­če Po­po­vić.
Ona na­gla­ša­va da je va­žno pre­po­zna­va­nje pla­gi­ja­ta kao kri­vič­nog dje­la od stra­ne Mi­ni­star­stva prav­de i Vla­de.
– Ve­ri­fi­ka­ci­ja tog pre­po­zna­va­nja od stra­ne Vla­de ja­sna je po­ka­za­telj da se u na­šem kon­tek­stu ovo dru­štve­no opa­sno po­na­ša­nje mo­ra re­gu­li­sa­ti i kroz Kri­vič­ni za­ko­nik. Na­da­mo se da će se i kroz iz­mje­ne i do­pu­ne Za­ko­na o vi­so­kom obra­zo­va­nju, kao i na­ja­vlje­nog Za­kon o aka­dem­skom in­te­gri­te­tu, na isti na­čin ure­di­ti ovo pi­ta­nje ka­ko bi­smo stvo­ri­li osnov za pra­vo­vre­me­no re­a­go­va­nje i rje­ša­va­nje ova­kvih pro­ble­ma u okvi­ri­ma aka­dem­ske za­jed­ni­ce i ka­žnja­va­nje po­či­ni­la­ca, sa­da već kri­vič­nog dje­la – na­vo­di Po­po­vić.
Po­po­vić sma­tra da ve­li­ki pro­blem pred­sta­vlja što se kri­vič­no dje­lo pla­gi­ra­nje ne od­no­si na do­sa­da­šnje sum­nji­ve dok­tor­ske ra­do­ve.
– Ovim pred­lo­gom se pro­pi­su­je da onaj ko pod svo­jim ime­nom u cje­li­ni ili dje­li­mič­no ob­ja­vi tu­đe autor­sko dje­lo, a na osno­vu če­ga bu­de bi­ra­no u na­uč­na ili na­stav­no na­uč­na zva­nja ka­zni­će se nov­ča­nom ka­znom ili ka­znom za­tvo­ra do če­ti­ri go­di­ne. Ti­me će­mo ima­ti kon­tro­lu za one ko­ji ubu­du­će po­ku­ša­ju da na­pre­du­ju na ba­zi pla­gi­ja­ta. Mi ci­je­ni­mo i pr­vo­bit­nu otvo­re­nost Mi­ni­star­stva prav­de da ovo kri­vič­no dje­lo sta­vi u kor­pus onih ko­ji ne za­star­je­va­ju ali ra­zu­mi­je­mo ogra­ni­če­nja ko­ja su do­ve­la do pro­mje­ne u pro­ce­su me­đu­re­sor­skog i me­đu­na­rod­nog usa­gla­ša­va­nja. Ta­ko­đe, ovo vi­di­mo kao ve­li­ki i va­žan po­če­tak i za­to će­mo da­lje sna­žno in­si­sti­ra­ti na ade­kvat­nom ure­đe­nju ovog pi­ta­nja kroz dru­ga za­kon­ska rje­še­nja da bi do­bi­li za­o­kru­žen okvir ko­ji će bi­ti ne­pro­pu­san za pla­gi­ja­to­re – ka­že Po­po­vić.D.B.


UCG na po­te­zu

Mira Popović sma­tra da re­tro­ak­tiv­na pri­mje­na bi­lo kog za­ko­na u Cr­noj Go­ri ni­je u skla­du sa osnov­nim po­stu­la­ti­ma pra­va.
– UCG ima mo­guć­nost da se kroz soft­ver­sko te­sti­ra­nje po­za­ba­vi i pla­gi­ja­to­ri­ma u svo­jim re­do­vi­ma ko­je mo­že pro­ce­su­i­ra­ti u okvi­ru onih pra­vi­la ko­je pro­pi­su­je Etič­ki ko­deks. Ovo će bi­ti i no­vi test za UCG i nji­ho­vu sprem­nost i po­sve­će­nost da ovom pro­ble­mu pri­đu ne­se­lek­tiv­no. Po­seb­no za pro­vje­ru ma­ster i dok­tor­skih te­za, ali i da im ne­će bi­ti te­ško da pro­vje­re ne­ke ra­ni­je ra­do­ve. Soft­ver je, na­rav­no, je­dan me­ha­ni­zam. No, da bi si­stem bio za­o­kru­žen po­treb­no je mno­go vi­še, a po­seb­no u di­je­lu zna­nja, pro­fe­si­o­nal­no­sti i aka­dem­ske ča­sti za­po­sle­nih na UCG a po­seb­no ru­ko­vod­stva – sma­tra Po­po­vi­će­va.`