Di­rek­tor In­sti­tu­ta za jav­no zdra­vlje Bo­ban Mu­go­ša ka­zao je za „Dan” da će ima­ti pro­ble­ma u fi­nan­si­ra­nju di­jag­no­stič­kih uslu­ga, jer ni­je pri­hva­ćen za­htjev Fon­da za zdrav­stve­no osi­gu­ra­nje da bu­džet za tu oblast bu­de 215.000.000 eura, već je sma­njen na 205 mi­li­o­na. Mu­go­ša is­ti­če da je neo­p­hod­no mo­der­ni­zo­va­ti i za­mi­je­ni­ti opre­mu u toj in­sti­tu­ci­ji, jer se ve­li­ka sred­stva tro­še na ser­vi­si­ra­nje, zbog če­ga su mo­gu­ća i ogra­ni­če­nja u ra­du. Na pi­ta­nje ko­ji su naj­zna­čaj­ni­ji re­zul­ta­ti In­sti­tu­ta za jav­no zdra­vlje, Mu­go­ša je ka­zao da su u pro­šloj go­di­ni do­bi­li po­zi­tiv­no mi­šlje­nje Svjet­ske zdrav­stve­ne or­ga­ni­za­ci­je po­sli­je po­sje­ta nji­ho­vih eks­pert­skih ti­mo­va za for­mi­ra­nje Na­ci­o­nal­nog cen­tra za in­flu­en­cu, kao i za dvi­je la­bo­ra­to­ri­je za an­ti­mi­krob­nu re­zi­sten­ci­ju za mor­bi­le i ru­be­lu.
– Za nas bi sva­ka­ko bi­la uspje­šni­ja da smo ima­li vi­še sred­sta­va. Sma­tram i da smo ura­di­li vi­še ne­go što je no­mi­nal­no bi­lo sred­sta­va jer smo se tru­di­li da bu­de­mo mak­si­mal­no ra­ci­o­nal­ni i šte­dlji­vi, ali ni­ka­ko na uštrb kva­li­te­ta. Ura­di­li smo i ve­li­ki broj di­jag­no­stič­kih ana­li­za za pre­ko 6.000 pa­ci­jen­ta, od­no­sno 180.000 ana­li­za. Broj ana­li­za hra­ne, vo­de za pi­će i pred­me­ta op­šte se kre­tao na ni­vou pro­šle go­di­ne. Po­seb­no is­ti­čem to da je In­sti­tut u ovoj go­di­ni uspio da se ser­ti­fi­ku­je no­vim stan­dar­dom kva­li­te­ta me­nadž­men­ta iz 2015. go­di­ne ISO 9001 i što smo uspje­li da odr­ži­mo i una­pri­je­di­mo broj akre­di­to­va­nih uslu­ga u na­šim la­bo­ra­to­ri­ja­ma kod Na­ci­o­nal­nog akre­di­ta­ci­o­nog ti­je­la. Kad su u pi­ta­nju fi­nan­si­je, sma­tram od iz­u­zet­nog zna­ča­ja to što In­sti­tut odr­ža­va li­kvid­nost i već vi­še od de­set go­di­na po­slu­je po­zi­tiv­no i bez gu­bi­ta­ka, bez ob­zi­ra na kri­zu ko­ja je po­go­di­la op­šte fi­nan­si­je. Na­rav­no, po­sto­je i stva­ri ko­je ubu­du­će tre­ba sva­ka­ko una­pri­je­di­ti. Po­treb­no je obez­bi­je­di­ti do­volj­no sred­sta­va za di­jag­no­sti­ku ka­ko bi pa­ci­jen­ti kon­ti­nu­i­ra­no ima­li mo­guć­nost da do­bi­ju tra­že­ne uslu­ge, kao i za­no­vi­ti dio opre­me ko­ji je star de­se­tak go­di­na, ko­ji funk­ci­o­ni­še ali se tro­ši pu­no sred­sta­va na ser­vi­sno odr­ža­va­nje – is­ti­če Mu­go­ša.
Ka­zao je da su mno­go za­do­volj­ni­ji bu­dže­tom ne­go ra­ni­jih go­di­na, jer se njim pred­vi­đa da In­sti­tut do­bi­je vi­še sred­sta­va za mi­kro­bi­o­lo­šku di­jag­no­sti­ku jer je to u pro­šloj go­di­ni bi­lo na ni­vou 10 mje­se­ci.
– Pred­vi­đe­na su i ne­što ve­ća sred­stva za re­a­li­za­ci­ju ak­tiv­no­sti ko­je se od­no­se na za­ra­zne i ne­za­ra­zne bo­le­sti, pro­mo­ci­ju zdra­vlja, i po­seb­no skri­nin­ge. Ipak, i po­red ovog po­ve­ća­nja, zbog to­ga što je bu­džet za zdrav­stvo ma­nji od tra­že­nog za pre­ko 11 mi­li­o­na, osta­će i In­sti­tut us­kra­ćen za je­dan dio sred­sta­va. U In­sti­tu­tu se kon­stant­no una­pre­đu­ju i pro­stor, i opre­ma, i ka­dar. Na sa­ni­tar­noj mi­kro­bi­o­lo­gi­ji i sa­ni­tar­noj he­mi­ji ove go­di­ne su uve­de­ne no­ve akre­di­to­va­ne me­to­de, još 16 no­vih, dok je zna­čaj­no una­pri­je­đe­na se­ro­lo­gi­ja, vi­ru­so­lo­gi­ja i mo­le­ku­lar­na mi­kro­bi­o­lo­gi­ja u me­di­cin­skoj mi­kro­bi­o­lo­škoj la­bo­ra­to­ri­ji. Je­di­ni pro­blem ko­ji se mo­že ja­vi­ti je uko­li­ko bu­de­mo ima­li pro­ble­ma sa po­je­di­nom opre­mom ko­ja je već vre­me­šna, ali se na­dam da će­mo opre­di­je­lje­nim sred­stvi­ma iz ka­pi­tal­nog bu­dže­ta za­no­vi­ti dio svo­je opre­me – ka­že Mu­go­ša.
Na­vo­di da je bio iza­zov uvo­đe­nje skri­nin­ga za tri ra­ka – ra­ka de­be­log cri­je­va, ra­ka doj­ke i ra­ka gr­li­ća ma­te­ri­ce, jer je In­sti­tut do­bio ulo­gu ko­or­di­na­to­ra i eva­lu­a­to­ra.
– Ra­di se o ve­li­kom po­slu i ve­o­ma slo­že­nim pro­gra­mi­ma ko­ji zah­ti­je­va­ju ve­li­ki rad na or­ga­ni­za­ci­ji i ko­or­di­na­ci­ji te do­bar ka­dar i opre­mu. Skri­nin­zi ko­šta­ju ali su is­pla­ti­vi jer ot­kri­va­ju pro­mje­ne na sa­mom po­čet­ku i nji­ho­vim tre­ti­ra­njem sa spa­ša­va­ju i pro­du­ža­va­ju ži­vo­ti gra­đa­na. Skri­ning ra­ka de­be­log cri­je­va već ula­zi u pe­tu go­di­nu, od­lič­no se re­a­li­zu­je sa onim ob­u­hva­tom ko­ji je pred­vi­đen. Kad je u pi­ta­nju skri­ning ra­ka doj­ke, mo­že­mo kon­sta­to­va­ti da smo ste­kli zna­čaj­no is­ku­stvo ali da ga tre­ba una­pre­đi­va­ti. Ka­ko je Mi­ni­star­stvo zdra­vlja do­ni­je­lo od­lu­ku da se skri­ning ra­di na di­gi­tal­nom ma­mo­gra­fu ra­di ve­će osje­tlji­vo­sti, bo­lje pre­ci­zno­sti i bez­bjed­no­sti, a po­sto­ji sa­mo je­dan u Pod­go­ri­ci, osta­li dio dr­ža­ve je ostao ne­po­kri­ven. Iskre­no se na­dam da će se u to­ku sle­de­će go­di­ne na­ći sred­stva da se obez­bi­je­di i po je­dan di­gi­tal­ni ma­mo­graf na sje­ve­ru i ju­gu, či­me bi omo­gu­ći­li spro­vo­đe­nje ovog skri­nin­ga na na­ci­o­nal­nom ni­vou – re­kao je Mu­go­ša.
Na pi­ta­nje da oci­je­ni zdrav­stev­no sta­nje sta­nov­ni­štva, Mu­go­ša na­vo­di da je ono na ni­vou raz­vi­je­ne Evro­pe.
– Naj­za­stu­plje­ni­ji su po­re­me­ća­ji zdra­vlja ko­ji se od­no­se na ne­za­ra­zne bo­le­sti, i to še­ćer­nu bo­lest, kar­di­o­va­sku­lar­ne bo­le­sti i rak. Mo­ram pri­zna­ti da se sve ak­tiv­no­sti pred­vi­đe­ne Stra­te­gi­jom za ne­za­ra­zne bo­le­sti ne spro­vo­de onom di­na­mi­kom ko­ja je bi­la pred­vi­đe­na, i tu se mo­ra­ju na­pra­vi­ti po­ma­ci. Ova spo­ra di­na­mi­ka je, naj­vje­ro­vat­ni­je, od­raz to­ga što se za po­je­di­ne bo­le­sti mo­ra­ju spro­vo­di­ti ak­tiv­no­sti ko­ji uklju­ču­ju vi­še sek­to­ra, i slo­bod­no mo­gu re­ći tra­že uklju­či­va­nje ci­je­le za­jed­ni­ce, što je ja­ko te­ško or­ga­ni­zo­va­ti. Kad su u pi­ta­nju za­ra­zne bo­le­sti, iz­dvo­jio bih kao naj­zna­čaj­ni­je na­po­re ko­ji se ula­žu da se po­ve­ća ob­u­hvat vak­ci­ni­sa­ne dje­ce ka­ko bi iz­bje­gli da nam da­nas dje­ca obo­li­je­va­ju ili čak umi­ru od bo­le­sti za ko­je ima­mo naj­bo­lje pre­ven­tiv­no spe­ci­fič­no sred­stvo na ras­po­la­ga­nju, a to je vak­ci­na – po­ru­ču­je Mu­go­ša.
D.BO­GO­JE­VIĆ


Ško­la pro­tiv dro­ge i al­ko­ho­la

Mu­go­ša is­ti­če da je ško­la op­ti­mal­no mje­sto za raz­voj sta­vo­va i vje­šti­na za od­go­vor­no po­na­ša­nje pre­ma upo­tre­bi dro­ga i al­ko­ho­la.
– Uči­te­lji i osta­li škol­ski struč­nja­ci ima­ju ključ­nu ulo­gu u spro­vo­đe­nju ra­znih pre­ven­tiv­nih ak­tiv­no­sti i va­žno je da se kon­ti­nu­i­ra­no da­je pot­po­ra spro­vo­đe­nju pre­ven­tiv­nih pro­gra­ma na pod­ruč­ju zlo­u­po­tre­be dro­ga – sma­tra Mu­go­ša.


Za skri­nin­ge tre­ba 1.100.000

Mu­go­ša na­vo­di da je za skri­ning ra­ka gr­li­ća ma­te­ri­ce obez­bi­je­đe­na sva neo­p­hod­na in­fra­struk­tu­ra.
– Ni­je­smo ima­lo do­volj­no sred­sta­va za spro­vo­đe­nje skri­nin­ga na ci­je­loj te­ri­to­ri­ji Cr­ne Go­re. Po­treb­na pred­vi­đe­na sred­stva za sva tri skri­nin­ga na na­ci­o­nal­nom ni­vou se kre­ću oko mi­li­on i sto hi­lja­da eura, vi­dje­će­mo ko­li­ko će bi­ti u bu­dže­tu obez­bi­je­đe­no i od tog će za­vi­sti da­lja di­na­mi­ka spro­vo­đe­nja pro­gra­ma skri­nin­ga – ka­že Mu­go­ša.