Lje­ka­ri u Cr­noj Go­ri su u ne­za­vid­nom po­lo­ža­ju i ugro­že­na su im pra­va da se iz­bo­re za svoj sta­tus i pre­go­va­ra­ju o ve­ćim za­ra­da­ma, a po­red to­ga pre­ži­vlja­va­ju če­ste ver­bal­ne i fi­zič­ke na­pa­de, po­ru­če­no je na Sa­vje­tu za zdrav­stvo u or­ga­ni­za­ci­ji Kon­fe­de­ra­ci­je ne­za­vi­snih sin­di­ka­ta Evrop­ske uni­je (CE­SI). Pred­sjed­nik Lje­kar­ske ko­mo­re Cr­ne Go­re Alek­san­dar Mu­go­ša is­ta­kao je da ako se na­sta­vi trend od­la­ska lje­ka­ra iz Cr­ne Go­re, ona će jed­nog da­na osta­ti bez lje­ka­ra. Upo­zo­rio da su lje­ka­ri sve če­šće pri­mo­ra­ni da se za­po­šlja­va­ju kod pri­vat­ni­ka ili van dr­ža­ve, jer ima­ju lo­še uslo­ve i ma­le za­ra­de.
– To će ima­ti zna­čaj­ne po­sle­di­ce po gra­đa­ne, jer ni­je­su svi u mo­guć­no­sti da se li­je­če kod pri­vat­ni­ka. Ima­ju­ći u vi­du bi­je­du i si­ro­ma­štvo, ko­ji su sve pri­sut­ni­ji, ne­će svi ima­ti nov­ca za li­je­če­nje. Ovo je pro­blem svih ze­ma­lja u re­gi­o­nu i neo­p­hod­no je po­bolj­ša­ti fi­nan­sij­ski sta­tus lje­ka­ra, uslo­ve ra­da i stan­dra­de li­je­če­nja. Neo­p­hod­na je bo­lja za­šti­ta lje­ka­ra od pa­ci­je­na­ta jer ih je 80 od­sto iz­lo­že­no ver­bal­nom de­lik­tu, a 15 od­sto fi­zič­kim na­pa­di­ma. Mo­ra­mo ra­di­ti na pro­mje­ni Kri­vič­nog za­ko­ni­ka, ne smi­je­mo vi­še zbog gre­ša­ka ići u za­tvor, jer je ljud­ski gri­je­ši­ti. Po­sto­ji do­sta na­či­na da za­šti­ti­mo lje­ka­re, ka­ko bi gra­đa­ni bi­li spo­koj­ni­ji. Ne zna­mo ko­li­ko je lje­ka­ra iz ino­stran­stva ko­je ne mo­že­mo kon­tro­li­sa­ti jer ne­ma­mo sa­zna­nja šta i ka­ko ra­de – po­ru­čio je Mu­go­ša.
Ge­ne­ral­ni se­kre­tar CE­SI-ja Kla­us He­ger po­ru­čio je da sin­di­ka­ti tre­ba da ima­ju sna­žna pra­va.
– Pra­vo na štrajk lje­ka­ra i pra­vo na udru­ži­va­nje pro­pi­sa­ni su na­ci­o­nal­nim pro­pi­si­ma. Na­ro­či­to zna­čaj­na do­ku­men­ta u ovom kon­tek­stu su Ustav, re­le­vant­ni za­ko­ni i pro­pi­si, Evrop­ska so­ci­jal­na po­ve­lja, Evrop­ska kon­ven­ci­ja o ljud­skim pra­vi­ma, Pakt o ci­vil­nim i gra­đan­skim pra­vi­ma, Kon­ven­ci­ja Me­đu­na­rod­ne or­ga­ni­za­ci­je ra­da i Po­ve­lja za­jed­ni­ce – po­ja­snio je He­ger.
Pred­sjed­ni­ca Sin­di­ka­ta dok­to­ra me­di­ci­ne Mi­le­na Po­po­vić Sa­mar­džić ka­za­la je da po­sto­je broj­ne pre­pre­ke ko­je se ogle­da­ju u ra­znim prav­nim rje­še­nji­ma.
– Že­li­mo da go­vo­ri­mo i o or­ga­ni­za­ci­ji rad­nog vre­me­na lje­ka­ra u zdrav­stve­nom si­ste­mu i slo­bod­no mo­gu da ka­žem i o jed­nom pri­mje­ru pri­nud­nog ra­da ko­ji je ipak broj­nim kon­ven­ci­ja­ma za­bra­njen u zdrav­stvu zbog ne­do­stat­ka ka­dra – pro­blem sa ko­jim se su­o­ča­va­mo i ko­ji se is­po­sta­vlja kao pro­blem ko­ji di­je­li­mo sa lje­ka­ri­ma iz ci­je­log re­gi­o­na – ka­že Po­po­vić Sa­mar­džić.
Pred­sjed­nik Sin­di­ka­ta far­ma­ce­u­ta i lje­ka­ra Sr­bi­je Ra­de Pa­nić je is­ta­kao da se mo­ra zna­ti ko od­lu­ču­je o zdrav­stvu.
– No­si­o­ci po­sla su lje­ka­ri. Ako bi de­set od­sto lje­ka­ra sta­lo sa ra­dom u bi­lo ko­joj ze­mlji, one­mo­gu­ći­lo bi se ci­je­lo zdrav­stvo. To bi zna­či­lo da se kr­še osnov­na pra­va ga­ran­to­va­na Usta­vom, a to je da se ne mo­že ga­ran­to­va­ti dva­de­set­če­tvo­ro­ča­sov­na nje­ga – is­ta­kao je Pa­nić.
D.B.