PLjE­VLjA- Svjet­ska agen­ci­ja za zdra­vlje i ži­vot­nu sre­di­nu kon­sta­to­va­la je da su Plje­vlja naj­za­ga­đe­ni­ji grad u Evro­pi, a da nje­go­vi sta­nov­ni­ci i da­lje udi­šu naj­lo­ši­ji va­zduh na Sta­rom kon­ti­nen­tu, sa­op­štio je iz­vr­šni di­rek­tor NVO „Bre­zni­ca” Mi­lo­rad Mi­tro­vić. On is­ti­če da se, kao i la­ni, i da­lje bi­lje­že pre­ko­ra­če­nja kon­cen­tra­ci­je PM10 čaesti­ca u va­zdu­hu i do šest i po pu­ta, ili 650 od­sto od mak­si­mal­no do­zvo­lje­ne gra­ni­ce. Dok su, ka­ko ka­že, do­no­si­o­ci­ma od­lu­ka i za­ga­đi­va­či­ma pu­na usta evrop­skih in­te­gra­ci­ja, is­pu­nje­nja stan­dar­da i pro­pi­sa iz obla­sti ži­vot­ne sre­di­ne, stvar­ne oba­ve­ze ko­je po za­ko­nu mo­ra­ju da se is­pu­ne ni­ko ne spro­vo­di, dok se Plje­vlja­ci tru­ju, tr­pe, ću­te i umi­ru.
– Kva­li­tet va­zdu­ha u Plje­vlji­ma i oko­li­ni je naj­lo­ši­ji u Evro­pi. Pre­ve­li­ke kon­cen­tra­ci­je sit­nih, leb­de­ćih če­sti­ca, di­ma, ča­đi i pra­ši­ne, azot­nih ok­si­da, ura­na, ra­di­o­ak­tiv­nog to­ri­ju­ma, kao i broj­nih dru­gih štet­nih ma­te­ri­ja i ovog pro­lje­ća su Plje­vlja svr­sta­la me­đu naj­za­ga­đe­ni­je gra­do­ve Evro­pe. Či­tav pe­ri­od­ni si­stem he­mij­skih ele­me­na­ta leb­di u va­zdu­hu u Plje­vlji­ma, a gra­đa­ni sve to udi­šu, tru­ju se i umi­ru. Ta­ko je 15. mar­ta 2015. u 23 ča­sa, kon­cen­tra­ci­ja PM 10 leb­de­ćih če­sti­ca u Plje­vlji­ma iz­no­si­la 171,5 mg/m3, a 16. mar­ta u tri ča­sa 295,3 mg/m3, da bi se za sa­mo sat ka­sni­je, kon­cen­tr­aci­ja i za­ga­đe­nje po­pe­li na 322,7 mg/m3, što je šest i po pu­ta ili 650 od­sto vi­še od mak­si­mal­no do­zvo­lje­ne gra­ni­ce. Us­put, za­kon­ska gra­ni­ca od 35 da­na po­vi­še­ne kon­cen­ra­ci­je če­sti­ca u va­zdu­hu u jed­noj ka­len­dar­skoj go­di­ni odav­no je pre­ko­ra­če­na, a ni­ko od nad­le­žnih ne re­a­gu­je, ta­ko da i ove go­di­ne ima­mo kon­stant­no pre­ko­ra­če­nje za­ga­đe­nja va­zdu­ha sa­mo sa PM 10, dok su pre­ko­ra­če­nja i dru­gih opa­snih ma­te­ri­ja u va­zdu­hu kon­stant­na i za­bri­nja­va­ju­će vi­so­ka. Iz­ma­gli­ca u va­zdu­hu i oštar smrad ko­ji ci­je­pa plu­ća i no­zdr­ve ne stva­ra­ju am­bi­jent ko­ji bu­di na­du. Ot­pad­ne vo­de, po­vr­šin­ski ko­po­vi sko­ro u cen­tru gra­da, de­po­ni­je Jag­nji­lo, Ma­lje­vac i bli­zi­na Ter­mo­e­lek­tra­ne do­ve­li su ovo mje­sto u sta­nje eko­lo­ške ka­ta­stro­fe, što je ja­sno sva­kom pro­la­zni­ku ko­jeg put na­ne­se kroz naj­za­ga­đe­ni­ji grad u Evro­pi. Naj­ve­ću šte­tu tr­pe gra­đa­ni, ko­ji su u sta­nju eko­lo­ške ka­ta­stro­fe. Za­ga­đe­ni su va­zduh, vo­da i ze­mlji­šte, a gra­đa­ni su pre­pu­šte­ni sa­mi se­bi. Apa­ti­ja i bez­na­đe su se uvu­kli du­bo­ko u svi­jest gra­đa­na Plje­va­lja - upo­zo­ra­va Mi­tro­vić.
On pod­sje­ća da je 2012. dr Ve­sa Jač­me­ni­ca sa­op­šti­la da u Plje­vlji­ma do­la­zi do mu­ta­ci­je gen­skog ma­te­ri­ja­la, pa iz ge­ne­ra­ci­je u ge­ne­ra­ci­ju, osim po­ra­sta ma­lig­nih obo­lje­nja, po­ve­ćan je i broj uro­đe­nih ano­ma­li­ja.
– Pro­ce­nat re­spi­ra­tor­nih in­fek­ci­ja me­đu dje­com uz­ra­sta če­ti­ri do šest go­di­na ta­da se kre­tao oko 65 od­sto, dok je kod od­ra­slih udio u ukup­nom mor­bi­di­te­tu, pre­ma is­tra­ži­va­nju Ječ­me­ni­ce, bio znat­no ma­nji. Ko­li­ki je taj pro­ce­nat na­kon tri go­di­ne, ni­ko sa si­gur­no­šću ne mo­že da tvr­di, osim što se mo­že pret­po­sta­vi­ti da je zna­čaj­no po­ras­tao u od­no­su na pe­ri­od do 2012. go­di­ne. Oči­gled­no je da ove nje­ne iz­ja­ve ni­kog po­seb­no ni­su za­bri­nu­le, po­go­to­vo ne one ko­ji bi po pri­ro­di po­sla tre­ba­lo da bu­du za­bri­nu­ti i ko­ji bi mo­ra­li da re­a­gu­ju. Ni­ko ni­je na­šao za shod­no da re­a­gu­je, ni lo­kal­na upra­va, ni nad­le­žna mi­ni­star­stva zdra­vlja, tu­ri­zma i odr­ži­vog raz­vo­ja, In­sti­tut za jav­no zdra­vlje, Agen­ci­ja za ži­vot­nu sre­di­nu, kao ni lje­ka­ri iz Plje­va­lja, ko­ji su pod Hi­po­kra­to­vom za­kle­tvom. Ni­je re­a­go­va­la ni Vla­da, ali ni gra­đa­ni Plje­va­lja ko­je ovaj pro­blem naj­vi­še po­ga­đa. Ne­za­in­te­re­so­va­nost za bor­bu i pre­pu­šta­nje si­tu­a­ci­ji je naj­ve­ći pro­blem ove za­jed­ni­ce. Ne­mo­gu­će je ne­što za­ta­la­sa­ti ili pro­mi­je­ni­ti na­bo­lje ili na­tje­ra­ti za­ga­đi­va­če da po­štu­ju za­kon­ske pro­pi­se i ra­de u za­kon­ski pro­pi­sa­nim gra­ni­ca­ma. Ne­će lju­di da go­vo­re, da se bo­re. Ve­ći­nu gra­đa­na Plje­va­lja ovaj pro­blem kao da ne in­te­re­su­je. Oni če­ka­ju da u nji­ho­vo ime ne­ko rje­ša­va ovaj pro­blem. Ago­ni­ja se na­sta­vlja, ni­šta po­zi­tiv­no se ni­je de­si­lo u ovom mje­stu, a iz­gle­da i da ne­će. Am­bi­jent ovog gra­da za­i­sta dje­lu­je kao set ne­kog fil­ma ka­ta­stro­fe. At­mos­fe­ru za­ro­blje­no­sti i ne­mo­ći po­ja­ča­va­ju be­de­mi i br­da pe­pe­la i šlja­ke ko­ja sva­ko­dnev­no ni­ču na de­po­ni­ji Jag­nji­lo s jed­ne i vi­so­ki dim­njak i de­po­ni­ja Ma­lje­vac s dru­ge stra­ne gra­da – is­ta­kao je Mi­tro­vić.
M.S.


Pred iz­bo­re plju­šte obe­ća­nja

Mi­tro­vić ka­že da ni­ko ne spro­vo­di is­tra­ži­va­nja, ni­ti se ozbilj­ni­je ba­vi pi­ta­nji­ma stope smrt­no­sti sta­nov­ni­ka plje­valj­skog kra­ja.
–Za­bri­nja­va ve­li­ki broj smrt­nih slu­ča­je­va od kar­ci­no­ma bron­hi­ja i plu­ća, le­u­ke­mi­je, bo­le­sti di­saj­nih pu­te­va uop­šte, te hro­nič­ne op­struk­tiv­ne bo­le­sti plu­ća... Ali, to iz­gle­da bri­ne sa­mo gra­đa­ne... Plje­vlja­ci­ma se pred re­fe­ren­du­me i iz­bo­re obe­ća­va­ju to­pli­fi­ka­ci­ja, no­va rad­na mje­sta, za­tva­ra­nje de­po­ni­ja, no­vac ko­ji će im uma­nji­ti mu­ke, rje­ša­va­nje eko­lo­ških pro­ble­ma, do sle­de­će grej­ne se­zo­ne... Sve je osta­lo na vr­lo op­ti­mi­stič­nim obe­ća­nji­ma - na­vo­di on.