Pri­mjer Do­njeg Za­o­stra, se­la uda­lje­nog na oko tri ki­lo­me­tra od Be­ra­na, ja­sno po­svje­do­ča­va da mno­ga mje­sta na sje­ve­ru Cr­ne Go­re još uvi­jek ni­je­su ri­je­ši­la osnov­na ži­vot­na pi­ta­nja. Se­lo bro­ji oko 120 sta­nov­ni­ka, ras­po­re­đe­nih u če­tr­de­se­tak do­ma­ćin­sta­va, od ko­jih ve­ći­na i u 21 vi­je­ku, zbog lo­ših pu­te­va i br­do­vi­tog te­re­na, mu­ku mu­či ka­ko da do­đu do svo­jih ku­ća. Mje­šta­ni na­vo­de da u nji­ho­vom se­lu, i po­red broj­nih obe­ća­nja, do sa­da ni­je po­sta­vljen ni­je­dan me­tar as­fal­ta.
- Na­še se­lo se di­je­li na tri re­gi­je od ko­jih se ona naj­žup­ni­ja na­sla­nja na ma­gi­stral­ni put Be­ra­ne- Bi­je­lo Po­lje. Me­đu­tim, dvi­je dru­ge re­gi­je se pro­sti­ru na br­do­vi­tom te­re­nu pre­ko ko­jih pro­la­ze str­mi ma­ka­dam­ski pu­te­vi. Na tim pu­te­vi­ma po­sto­je iz­ra­že­ni uspo­ni, zbog ko­jih mo­tor­na vo­zi­la i u ljet­njem pe­ri­o­du te­ško sa­o­bra­ća­ju. Po­red to­ga, na po­čet­ku glav­nog se­o­skog pu­ta po­sto­ji kli­zi­šte ko­je zah­ti­je­va hit­nu sa­na­ci­ju. Za­to ape­lu­je­mo na lo­kal­nu upra­vu i na dr­žav­ne in­sti­tu­ci­je da ko­nač­no iz­na­đu mo­guć­nost i opre­di­je­le sred­stva za as­fal­ti­ra­nje i na­ših pu­te­va, jer je sa­da­šnje sta­nje neo­dr­ži­vo. Uko­li­ko to ne ura­de i ovo ma­lo sta­nov­ni­štva što je osta­lo da ži­vi u se­lu pri­nu­đe­no je da na­pu­šta svo­ja vje­kov­na og­nji­šta – is­ti­če pred­sjed­nik mje­sne za­jed­ni­ce Dra­gić Ni­ša­vić.
Pod­sje­ća da u se­lu po­sto­je tri gr­oblja od ko­jih dva ne­ma­ju pri­stup­nih pu­te­va. Is­ti­če da se­lo ne­ma ni ka­pe­lu i da su mje­šta­ni pri­nu­đe­ni da po­greb­ni obred oba­vlja­ju u se­o­skoj ško­li.
-Po­sled­nji smo od svih se­la do­bi­li stu­ju i fik­snu te­le­fo­ni­ju, a ka­pe­lu još uvi­jek ne­ma­mo, što nam pred­sta­vlja ve­li­ki pro­blem. Da stvar bu­de još ote­ža­va­ju­ća dva se­o­ska gro­blja ne­ma­ju ni pri­la­zne pu­te­ve, ta­ko da smo pri­mo­ra­ni da po­koj­ni­ke no­si­mo na ru­ka­ma. Ovo su za­i­sta za­stra­šu­ju­ći po­da­ci, tim pri­je kad se zna da se na­še se­lo na­la­zi prak­tič­no na­do­mak gra­da. No, na­da­mo se da će­mo ove pro­ble­me ri­je­šti, jer smo do­bi­li obe­ća­nja od lo­kal­ne upra­ve da će nam po­mo­ći da iz­gra­di­mo ka­pe­lu i obez­bi­je­di­mo pro­hod­nost pu­te­va do gro­blja – is­ti­če Ni­ša­vić.
Na­vo­di da se­lo ni­je na ade­kva­tan na­čin ri­je­ši­lo pi­ta­nje vo­do­snad­ni­je­va­nja i da mje­šta­ni još uvi­jek ze­mlju ob­ra­đu­ju plu­gom i ko­nji­ma. Is­ti­če da je stoč­ni fond u po­sled­nje vri­je­me de­set­ko­van i da bi sve to Mi­ni­star­stvo po­ljo­pri­vre­de tre­ba­lo da ima na umu.
- Mje­šta­ni su se po­tru­di­li da kap­ti­ra­ju ne­ke al­ter­na­tiv­ne iz­vo­re i da ta­ko do­ve­du vo­du do svo­jih ku­ća. Me­đu­tim, to ni­je rje­še­nje, jer se ra­di o ma­lim ko­li­či­na­ma vo­de. Pi­ta­nje ured­nog vo­do­snad­bi­je­va­nja bi se ri­je­ši­lo je­di­no ako bi se vo­da, za­jed­no sa mje­šta­ni­ma Gor­njeg Za­o­stra, do­ve­la sa vo­do­i­zvo­ri­šta Še­sta­re­vac. Ra­di se o po­za­ma­šnoj in­ve­sti­ci­ji ali i taj pro­je­kat bi se mo­gao re­a­li­zo­va­ti kad bi nam Mi­ni­star­stvo po­ljo­pri­vre­de i osta­le nad­le­žne in­stit­uci­je is­kre­no pru­ži­le ru­ku po­mo­ći. Ta­ko­đe, u na­šem se­lu, ko­je je ne­kad va­ži­lo za sto­čar­ski kraj, tre­nut­no ima 23 kra­ve, 40 ova­ca i oko 65 ko­za, što ja­sno uka­zu­je da je stoč­ni fond u po­sled­nje vri­je­me prak­tič­no de­set­ko­van. Po­red to­ga, u se­lu imamo sa­mo je­dan trak­tor i dva mo­to­kul­ti­va­to­ra. Ra­di se o po­da­ci­ma pred ko­ji­ma bi Mi­ni­star­stvo po­ljo­pri­vred­se tre­ba­lo do­bro da se po­za­mi­sli, i da po­ku­ša da kroz po­volj­ne kre­dit­ne li­ni­je po­mog­ne lo­kal­nom sta­nov­ni­štvu -na­vo­di Ni­ša­vić.
Sa njim je sa­gla­san i Ve­se­lin Ra­di­če­vić ko­ji po­zi­va pred­stav­ni­ke nad­le­žnih in­sti­tu­ci­ja da do­đu u Do­nje Za­o­stro i da vi­de ka­ko mje­šta­ni ži­ve.
- Ja još uvi­je ze­mlju orem ko­njem i pri­mi­tiv­nim plu­gom. Ko­nja ko­ri­stim i za tran­sport dr­va i si­je­na, jer, zbog lo­ših pu­te­va i ma­te­ri­jal­ne osku­di­ce, dru­gih mo­guć­no­sti ne­mam. Jed­no­stav­no konj je glav­no pre­vo­zno sred­stvo u na­šem se­lu. Da stvar bu­de još tra­gič­ni­ja iz na­šeg se­la sve­ga je par lju­di u rad­nom od­no­su. Pi­tam se da li je to mo­der­na i pro­gre­siv­na Cr­na Go­ra? Za­to po­zi­vam mi­ni­stra po­ljo­pri­vre­de da do­đe u Do­nje Za­o­stro i da se su­o­či sa te­ži­nom na­šeg ži­vo­ta. Mo­žda po­sli­je to­ga usmje­ri ne­ki di­nar za as­fal­ti­ra­nje pu­te­va i do­ne­se od­lu­ku da nam opre­di­je­li po­volj­ne kre­di­te za na­bav­ku neo­p­hod­ne me­ha­ni­za­ci­je. Na­dam se da će i on ko­nač­no shva­ti­ti da po­moć ne za­slu­žu­ju sa­mo ve­li­ki, već i oni po­ljo­pri­vred­ni pro­iz­vo­đa­či ko­ji ima­ju usit­nje­na ga­zdin­stva. Ta­ko­đe, na­dam se da će ko­nač­no uvi­dje­ti da lju­di ko­ji su od­lu­či­li da ži­ve u ova­ko vr­let­nim pro­sto­ri­ma za­vre­đu­ju vi­še pri­vi­le­gi­ja od onih ko­ji ži­ve u pi­to­mim rav­ni­čar­skim kra­je­vi­ma – za­klju­čio je Ra­di­če­vić.
D.J.


Mrač­ni tu­nel za­da­je pro­ble­me

Mje­šta­ni Do­njeg Za­o­stra na­vo­de da im po­se­ban pro­blem pred­sta­vlja to što u no­vo­sa­gra­đe­nom tu­ne­lu Ti­fran ne­ma stru­je.
- N­o­vo­i­zgra­đe­ni tu­nel Ti­fran je pu­šten za sa­o­bra­ćaj pri­je ne­ko­li­ko mje­se­ci. Me­đu­tim, stru­ja u tu­ne­lu je bi­la pu­šte­na sa­mo na dan otva­ra­nja. Od ta­da pa sve do da­na­šnjih da­na u tu­ne­lu vla­da mr­kli mrak što nam za­da­je ozbilj­ne pro­ble­me. Pri­nu­đe­ni smo da tje­ra­mo sto­ku i da pje­ši­ce, bi­ci­kli­ma i pri­ključ­nim ma­ši­na­ma pro­la­zi­mo kroz ta­ko mra­čan tu­nel. Na taj na­čin smo iz­lo­že­ni stal­nim opa­sno­sti­ma, što bi tre­bao da bu­de do­vo­ljan sig­nal za nad­le­žne slu­žbe da što pri­je po­pra­ve i pu­ste ra­svje­tu u tu­ne­lu- sma­tra Ra­di­če­vić.


Lim od­no­si ima­nja

Za­o­stra­ni uka­zu­ju da ri­je­ka Lim go­di­na­ma pot­ko­pa­va nji­ho­va ima­nja, no­se­ći u ne­po­vrat dje­lo­ve plod­nih ora­ni­ca. Is­ti­ču da bi u ci­lju spre­ča­va­nja na­ve­de­nih po­ja­va tre­ba­lo iz­vr­ši­ti re­gu­la­ci­ju Li­ma.
- Lim čim ma­lo na­do­đe ugro­ža­va ima­nja po­je­di­nih mje­šta­na Do­njeg Za­o­stra. Za­to bi tre­ba­lo iz­vr­ši­ti hit­nu re­gu­la­ci­ju Li­ma, što pod­ra­zu­mi­je­va i iz­grad­nju od­go­va­ra­ju­ćih oba­lo­u­tvr­da. Na taj na­čin bi se za­šti­ti­le plod­ne ora­ni­ce ko­je su na stal­nom uda­ru ri­je­ke - tvr­di Ra­di­če­vić.