RO­ŽA­JE - Pro­fe­sor ge­o­gra­fi­je iz Ro­ža­ja Šef­ko Ka­lač, na­kon što je pri­je 15 go­di­na ostao bez po­sla, za­po­čeo je po­ro­dič­ni bi­znis. Ka­lač je osno­vao far­mu kra­va i po­stao je­dan od naj­u­zor­ni­jih far­me­ra u op­šti­ni i naj­ve­ći pro­iz­vo­đač si­ro­vog mli­je­ka. Is­ti­če da se zbog iz­bo­ra za­ni­ma­nja ni­je ni­ka­da po­ka­jao.
Na ima­nju u mje­stu Cr­nja osno­vao je far­mu kra­va mu­za­ra „Ru­ži­no br­do” ko­ja da­nas bro­ji bli­zu 50 gr­la ra­se „hol­štajn”. Dnev­na pro­iz­vod­nja mli­je­ka bli­zu je 500 li­ta­ra. Ka­lač is­ti­če da ima gr­la ko­ja u pu­noj lak­ta­ci­ji da­ju dnev­no im­po­zant­nih 40 li­ta­ra mli­je­ka.
-Sva­ko­dnev­no mlje­ka­ri „La­zi­ne” pre­da­je­mo iz­me­đu 250 i 300 li­ta­ra mli­je­ka po ci­je­ni od 36 cen­ti, dok osta­tak pla­si­ra­mo na­šim re­dov­nim kup­ci­ma na pro­sto­ru Ro­ža­ja. Ot­kup­na ci­je­na mli­je­ka ni­je baš naj­bo­lja ali na­šli smo ne­ka­kav in­te­res i za­do­volj­ni smo sa­rad­njom sa tom mlje­ka­rom, ko­ja je ure­dan ot­ku­plji­vač a i do­bar pla­ti­ša – na­gla­ša­va Ka­lač.
On is­ti­če da svo­je­vre­me­no ni­je du­go raz­mi­šljao ka­da je do­šao na ide­ju da osnu­je po­ro­dič­nu far­mu na ko­joj da­nas ra­di sa su­pru­gom i dvo­je dje­ce.
-Mo­ja po­ro­di­ca se od­u­vi­jek ba­vi­la po­ljo­pri­vre­dom i sto­čar­stvom. Da li zbog ne­do­stat­ka ide­ja, nov­ca ili bog zna če­ga, ali lju­di se u ovim vre­me­ni­ma te­ško od­lu­ču­ju da se ba­ve sto­čar­stvom. I dok sam ra­dio u dr­žav­noj slu­žbi imao sam far­mu, a ka­da sam ostao bez po­sla, od­lu­čio sam da je pro­ši­rim. Na­kon du­gog pro­ce­sa u ra­du bli­zu sam da ostva­rim cilj od 50 mu­znih kra­va, ko­je su re­pro­duk­ci­ja sop­stve­ne far­me. Je­di­ni cilj ko­ji još uvi­jek ni­je­sam do­sti­gao je dnev­na pro­iz­vod­nja mli­je­ka od oko 1.000 li­ta­ra ali pre­ma svim ra­ču­ni­ca­ma i taj cilj će bi­ti ostva­ren za ne­ke dvi­je go­di­ne – na­gla­ša­va Ka­lač, ko­ji na­ja­vlju­je osni­va­nje mi­ni mlje­ka­re za pre­ra­du svje­žeg u pa­ste­ri­zo­va­no mli­je­ko.
-Imam do­bro po­ro­dič­no ima­nje i to mi je omo­gu­ći­lo da se ba­vim ovim po­slom. Stoč­ni fond sam for­mi­rao fa­zno. Go­di­šnje pro­iz­ve­de­mo do de­se­tak pri­plod­nih ju­ni­ca i pet­na­e­stak pri­plod­nih bi­ko­va – ka­že Ka­lač, ko­ji go­di­šnje pro­iz­ve­de iz­me­đu se­dam i osam to­na me­sa ko­je is­po­ru­ču­je Me­snoj in­du­stri­ji „Gra­di­na­kom­pa­ni” či­jom sa­rad­njom je ve­o­ma za­do­vo­ljan.
Ka­lač is­ti­če da do sa­da ni­je ko­ri­stio ni jed­nu od kre­dit­nih li­ni­ja ko­je nu­di Mi­ni­star­stvo po­ljo­pri­vre­de iz agro­bu­dže­ta.
-Da bih iz­gra­dio šta­le i na­ba­vio kra­ve bio sam pri­mo­ran da ko­ri­stim ko­me­ri­ci­jal­ne kre­di­te. Ne­dav­no sam apli­ci­rao sa pro­jek­tom za kre­dit­nu li­ni­ju IPARD li­ke i oče­ku­jem da ću do­bi­ti tu po­moć. U pi­ta­nju su ve­o­ma po­volj­na sred­stva za raz­li­ku od ko­mer­ci­jal­nih kre­di­ta ko­ji pred­sta­vlja­ju ve­li­ki na­met jer se ulo­že­na sred­stva vra­ća­ju spo­ro. Iako su kre­dit­ne li­ni­je ko­je obez­bje­dju­je re­sor­no mi­ni­star­stvo ve­o­ma po­volj­ne ma­lo je far­me­ra sa pro­sto­ra ro­žaj­ske op­šti­ne ko­ji ima­ju sre­ću da do­bi­ju ta­kvu vr­stu po­dr­ške. Za­to ape­lu­jem na nad­le­žne da se ta­kav trend za­u­sta­vi na­ro­či­to zbog to­ga što ov­dje ima­mo iz­u­zet­no do­bre po­ten­ci­ja­le za raz­voj po­ljo­pri­vre­de, a po­seb­no sto­čar­stva – is­ti­če Ka­lač.
On na­gla­ša­va da se od po­sla ko­jim se ba­vi mo­že do­sta do­bro ži­vje­ti.V.Ra.