GU­SI­NjE – Po­zna­to je da gre­baj­ska do­li­na, pri­gr­lje­na vi­jen­cem pro­kle­tij­skih vr­ho­va, či­ni je­dnu po­seb­nu li­je­pu, i mo­že se re­ći ne­nad­ma­šnu tu­ri­stič­ku atrak­ci­ju. Ovaj pro­stor po­zna­va­o­ci i po­sle­ni­ci iz obla­sti tu­ri­zma po­re­de sa Lo­gar­skom do­li­nom u Slo­ve­ni­ji. A ka­da do­đe­te u ovaj pr­o­stor i na­đe­te se u sre­di­štu pri­rod­nih lje­po­ta, za­pa­zi­te ka­ko je ov­dje ču­do­tvo­rac is­pa­ru­čio sve ono naj­ljep­še i naj­a­trak­tiv­ni­je. Ne­dav­no je u Gre­ba­ja­ma ni­klo vi­kend na­se­lje sa dva­de­se­tak vi­ken­di­ca, uglav­nom po­vrat­ni­ka iz Ame­ri­ke, a i ov­da­šnjih za­lju­blje­ni­ka u pri­ro­du. Tu su i dva ugo­sti­telj­ska objek­ta, a već po­o­dav­no ov­dje se na­la­ze i dva pla­ni­nar­ska do­ma. Sve sku­pa to či­ni je­dan pot­pun tu­ri­stič­ki sa­dr­žaj u ko­jem uži­va­ju svi ko­ji iz ci­je­log svi­je­ta, po­go­to­vo lje­ti do­la­ze u Gre­ba­je.
Ipak, neo­p­hod­no je po­ra­di­ti na pu­tu ko­ji od Gu­si­nja, u du­ži­ni od se­dam ki­lo­me­ta­ra, vo­di do Gre­ba­ja. Pu­t je as­fa­lti­ran pri­je 20 go­di­na i osim sit­ni­jih po­prav­ki na nje­mu ni­šta ozbilj­ni­je ni­je ra­đe­no. Pu­t je mje­sti­mič­no u ve­o­ma lo­šem sta­nju, a uzak je ta­ko da se dva auto­mo­bi­la te­ško mo­gu mi­mo­i­ći.
Po­vrat­nik iz Ame­ri­ke Ša­ćir Vu­kelj, stal­ni sta­nov­nik vi­kend na­se­lja, ka­že da je dio svog pla­ca skra­tio u ko­rist pu­ta. Na­gla­ša­va, da je as­falt­ni za­stor oko tri me­tra ši­ri­ne, što fak­tič­ki či­ni je­du ko­lo­vo­znu tra­ku, te da pro­sto­ra ima da se ura­di i dru­ga.
-Mi ko­ji ov­dje ži­vi­mo, ma­nje vi­še, do­bar dio go­di­ne, kao i ugo­sti­te­lji ko­ji ov­dje po­slu­ju u ljet­njim mje­se­ci­ma, lič­nim an­ga­žo­ve­njem i iz svo­jih sred­sta­va ura­di­li smo od­re­đe­ne po­prav­ke, a sa­da ula­že­mo na­po­re na pro­ši­re­nju pu­ta ka­ko bi se stvo­rio pro­stor za dru­gu tra­ku, oče­ku­ju­ći da dr­ža­va in­ter­ve­ni­še u fi­nal­nom di­je­lu i u nje­go­vom as­fal­ti­ra­nju. Mo­li­mo sve do­bre lju­de ko­ji su po­sje­ti­li Gre­ba­je, pe­ti na­ci­o­nal­ni park u Cr­noj Go­ri i oku­si­li nje­go­ve lje­po­te, ili ko­ji će tek da ih po­sje­te i uži­va­ju u ovoj ča­rob­noj pri­ro­di, da nam po­mog­nu da ura­di­mo ze­mlja­ne ra­do­ve ka­ko bi dr­ža­vu ani­mi­ra­li da uči­ni taj za­vr­šni dio i ovo iz­le­ti­šte bu­de pri­stup­no u ve­ćem di­je­lu go­di­ne, a i bez­bjed­ni­je za po­sje­ti­o­ce ko­jih je ov­dje u ljet­njim mje­se­ci­ma u znat­ni­jem bro­ju. Do­sad smo po­tro­ši­li oko se­dam, osam hi­lja­da eura, a da bi se do­šlo do fi­nal­nog di­je­la, od­no­sno po­sta­vlja­nja tam­po­na, rav­na­nja i as­fal­ti­ra­nja, po­treb­no je još oko dva­de­se­tak – pri­ča Vu­kelj.
Ha­so Vu­kelj po­tvr­đu­je da u Gre­ba­je do­la­ze go­sti sa svih stra­na i da je lje­ti ve­li­ka fre­kven­ci­ja po­sje­ti­la­ca, te da tre­ba iz­vr­ši­ti sa­na­ci­ju pu­ta ka­ko bi se tu­ri­zam raz­vi­jao.
- Pro­ši­re­njem pu­ta stvo­ri­li bi se uslo­vi i za raz­voj zim­skog tu­ri­zma na ovom pro­sto­ru. Osim što je uzak, put je mje­sti­mič­no i ne­pre­gle­dan.Sma­tra­mo da je neo­p­hod­no stvo­ri­ti bo­lje put­ne uslo­ve ka­ko bi tu­ri­zam na pod­ruč­ju Gre­ba­ja mo­gao da se raz­vi­ja u pra­vom smi­slu. Pod­sje­ćam da je Mi­lo Đu­ka­no­vić po­vo­dom grad­nje auto­pu­ta Bar-Bo­lja­re ka­zao da taj pra­vac mno­go zna­či i što za­o­bi­la­zi Mo­ra­ču, jer je i jed­na žr­tva mno­go u od­no­su na in­ve­sti­ci­ju ko­jom bi se do­bi­li bo­lji uslo­vi. To mi mi­sli­mo i za ovaj naš put jer je po­sto­je­ći ve­o­ma ri­zi­čan. Da ne pri­ča­mo o to­me da će sva­ko ko do­đe i vi­di do­bar put, ili to do­zna pu­tem me­di­ja, in­ter­ne­ta, ili na bi­lo ko­ji dru­gi na­čin, mno­go lak­še i ra­di­je od­lu­či­va­ti da slo­bod­no vri­je­me pro­ve­de na ovom pro­sto­ru – is­ti­če Ha­so Vu­kelj, is­ta­kav­ši da je nji­hov brat Še­lja, glav­ni no­si­oc po­sla oko sa­na­ci­je i re­kon­struk­ci­je pu­ta, te da su sta­nov­ni­ci vi­kend na­se­lja sprem­ni da uče­stvu­ju u sva­koj ak­ci­ji ko­ja će ovaj pro­stor otvo­ri­ti i va­lo­ri­zo­va­ti.N.V.

Naj­ri­zič­ni­je Plo­če i Sa­vi­na če­sma

Vu­ke­lji na­gla­ša­va­ju da je na ovom put­nom prav­cu cr­na tač­ka ta­ko­zva­ne Plo­če kod Ška­le, i dio po­red Sa­vi­ne če­sme, gdje vo­da ide pre­ko pu­ta. Ka­žu da bi taj por­blem ri­je­i­li po­sta­vlja­njem ci­je­vi i pro­pu­sta, te da bi na Plo­ča­ma mo­rao da se iz­ve­de ozbilj­ni­ji za­hvat jer su tu po­treb­ni i mi­ne­r­ski ra­do­vi. Sma­tra­ju da bi sa­na­ci­jom tog di­je­la pu­ta on­da do Gre­ba­ja mo­glo da se do­đe i auto­bu­som što zna­či da bi ih mo­gle po­sje­ći­va­ti i đač­ke i dru­ge eks­kur­zi­je.

Sti­gli pr­vi go­sti

Eko-ka­tun „Gre­ba­je” pro­te­klog vi­ken­da pri­mio je pr­ve go­ste. Otva­ra­nje eko-ka­tu­na ujed­no zna­či i po­če­tak ljet­nje tu­ri­stič­ke se­zo­ne na gu­sinj­skim Pro­kle­ti­ja­ma. Vla­snik eko- ќatu­na Sr­đan Pa­vi­će­vić, s oso­bljem Raj­kom Vu­jo­še­vi­ćem, Se­li­mom Ru­gov­cem, ku­va­ri­com Len­kom Ma­ke­don­kom i si­nom Mi­la­nom go­ste sr­dač­no do­če­ku­je već sed­mu se­zo­nu.
-Već je sed­ma se­zo­na ka­ko ov­dje po­slu­jem i do­če­ku­jem go­ste, po­red do­ma­ćih, i iz ci­je­log svi­je­ta, ko­ji su svih pro­fi­la i za­ni­ma­nja, gdje pred­nja­če pla­ni­na­ri i al­pi­ni­sti, ali i re­kre­a­tiv­ci ko­ji te svo­je ak­tiv­no­sti upra­žnja­va­ju u ni­žim pred­je­li­ma. Če­sto naš eko-ka­tun bu­de Ju­go­sla­vi­ja u ma­lom, ali na­ši go­sti do­la­ze i iz Al­ba­ni­je, Ru­si­je, Če­ške, Slo­vač­ke, Fran­cu­ske, Ho­lan­di­je, Nje­mač­ke, Bu­gar­ske, Bra­zi­la... Od kra­ja ju­na do kra­ja av­gu­sta ima ih naj­vi­še i ta­da ima mo­me­na­ta ka­da za sve njih ne mo­že­mo ima­ti pri­hvat, pa im obez­be­đu­je­mo al­ter­na­tiv­ne smje­šta­je -is­ti­če Pa­vi­će­vić ko­ji se na­da da će ljet­nja tu­ri­stič­ka se­zo­na bi­ti uspje­šna.
Eko-ka­tun „Gre­ba­je” od Na­ci­o­nal­ne tu­ri­stič­ke or­ga­ni­za­ci­je do­bio je WBA na­gra­du za kva­li­tet u tu­ri­zmu u ka­te­go­ri­ji naj­bo­ljeg eko -se­la.