KO­TOR - Na skup­šti­ni Bo­kelj­ske mor­na­ri­ce, po­čet­kom ju­la, tre­ba­lo bi da bu­du usvo­je­ne i od­lu­ke o iz­mje­na­ma Sta­tu­ta iz 2011. go­di­ne u ko­jem je pri­li­kom re­gi­stra­ci­je u MUP-u iz­ba­če­no ime Ko­to­ra u na­zi­vu, a do­da­ta 809. kao go­di­na na­stan­ka Bo­kelj­ske mor­na­ri­ce, iako za to ne po­sto­je pi­sa­ni isto­rij­ski iz­vo­ri. Iz­mje­na­ma je pred­vi­đe­no da Ko­tor po­no­vo bu­de ma­ti­ca Bo­kelj­ske mor­na­ri­ce, dok bi po­dru­žni­ce, po­seb­no ti­vat­ska i her­ceg­nov­ska, mo­ra­le da se slo­že sa tim, kao i sa či­nje­ni­com da su po­sled­nja 54 ad­mi­ra­la bi­la sa pod­ruč­ja Ko­to­ra i da će ta­ko bi­ti i ubu­du­će. Vra­ća­nje Ko­to­ru sta­tu­sa ma­ti­ce Bo­kelj­ske mor­na­ri­ce bi­lo je i te­ma sku­pa ko­ji je u su­sret 26. ju­nu, Da­nu Bo­kelj­ske mor­na­ri­ce, odr­žan u pro­sto­ri­ja­ma or­ga­ni­za­ci­je u Starom gra­du.
Uz pi­ta­nje zbog če­ga po­dru­žni­ce Ti­vat i Her­ceg No­vi za­stu­pa­ju „ne­ka­kvo ste­če­no pra­vo“, vi­ce­ad­mi­ral Bo­kelj­ske mor­na­ri­ce Ili­ja Ra­do­vić je re­kao da im je ta pra­va da­la Bo­kelj­ska mor­na­ri­ca Ko­tor, or­ga­ni­za­ci­ja sa 1200 go­di­na po­sto­ja­nja.
-Ma­ti­ca je u Ko­to­ru pu­nih 1165 go­di­na, a fi­li­ja­le ko­je sa­da ima­mo i ko­je smo ima­li u vri­je­me ve­li­ke dr­ža­ve, po­sto­je 45 go­di­na. Za­du­žen sam da sa­ču­vam ovu or­ga­ni­za­ci­ju, a ona je Bo­kelj­ska mor­na­ri­ca Ko­tor i ne mo­že bi­ti dru­ga. Ko­me se to ne svi­đa ne­ka se za­hva­li pa ne­ka ide. Ov­dje sam pre­ko 30 go­di­na i ni­ka­da sa lju­di­ma iz po­dru­žni­ca Her­ceg No­vi i Ti­vat ni­je bi­lo pro­ble­ma. U sta­tu­tu iz 2011. go­di­ne tre­ba pro­mi­je­ni­ti pet ili šest stav­ki. U čla­nu 1 pi­še da je Bo­kelj­ska mor­na­ri­ca Ko­tor ma­ti­ca sa svo­jim od­re­dom. Mor­na­ri­ca je ta ko­ja je za­du­že­na da or­ga­ni­zu­je sve­ča­nost Sve­to­ga Tri­pu­na i ona či­ni Ko­tor onim što je­ste. Po me­ni bi naj­i­de­al­ni­je rje­še­nje bi­lo Bo­kelj­ska mor­na­ri­ca Ko­tor i ne­ma po­dru­žni­ca - ocje­nio je Ra­do­vić, i is­ta­kao da za 809. go­di­nu u na­zi­vu ne­ma pi­sa­nog po­kri­ća osim da su te go­di­ne do­ne­se­ne mo­šti Sve­tog Tri­pu­na u Ko­tor.
- Na ka­te­dra­li o to­me svje­do­či plo­ča, ali se 1353. go­di­ne pr­vi put u do­ku­men­ti­ma po­mi­nje zva­nje or­ga­ni­za­ci­je „Po­bo­žno dru­štvo ko­tor­skih po­mo­ra­ca“. To je pr­vo ime i na­slov da­na­šnje Bo­kelj­ske mor­na­ri­ce. Da­kle, 809. go­di­na u na­zi­vu mo­že, ali ne mo­ra - re­kao je Ra­do­vić.
Pred­sjed­nik ko­tor­ske fi­li­ja­le Alek­san­dar Den­der je is­ta­kao da je ta or­ga­ni­za­ci­ja uvi­jek pri­pa­da­la Ko­to­ru, ka­te­dra­li Sve­tog Tri­pu­na i Sve­tom Tri­pu­nu kao za­štit­ni­ku gra­da.
-To je tra­ja­lo sve do 2011. go­di­ne ka­da se do­go­dio sta­tu­tar­ni pre­vrat. Ko­tor je ta­da pre­tvo­ren u po­dru­žni­cu. Po­dru­žni­ce Ko­tor, Ti­vat, Her­ceg No­vi i Be­o­grad na­pra­vi­le su za­jed­nič­ku or­ga­ni­za­ci­ju Bo­kelj­sku mor­na­ri­cu 809. bez Ko­to­ra u ime­nu, ko­ja je pri­mi­la na se­be in­ge­ren­ci­je ma­ti­ce. Ti­me je Ko­to­ru od­u­ze­to pri­je sve­ga ime, iako je on uvijek bio ma­ti­ca. Ob­ja­šnje­no nam je da je MUP pri­li­kom re­gi­stra­ci­je po­gri­je­šio. Ni­je se ra­di­lo da se ta gre­ška is­pra­vi - ka­zao je Den­der.
Na­zna­čiv­ši da je u to­ku po­stu­pak za odr­ža­va­nje skup­šti­ne ko­ja je je­di­na mje­ro­dav­na da do­ne­se od­lu­ke o da­ljem ustroj­str­vu, kon­sta­to­vao je da se su­šti­na pred­lo­ga iz­mje­na sta­tu­ta sve­la sa­mo na jed­no- da Ko­tor po­sta­ne ma­ti­ca sa fi­li­ja­la­ma ko­je to že­le da bu­du i da po­štu­ju sta­tut ma­ti­ce.
-Od Be­o­gra­da smo do­bi­li po­zi­ti­van od­go­vor. Iz Tiv­ta i Her­ceg No­vog su nam ne­ga­tiv­no od­go­vo­rili. Oni ne­gi­ra­ju pra­vo da Ko­tor bu­de ma­ti­ca. Iz Her­ceg No­vog su ka­za­li da je to prav­na be­smi­sli­ca, a iz Tiv­ta pred­la­žu ko­zme­tič­ke iz­mje­ne da po­dru­žni­ca osta­ne po­dru­žni­ca, a da Ko­tor do­bi­je ime ma­ti­ca. Ovo je ve­o­ma va­žno iden­ti­tet­sko pi­ta­nje za Ko­tor ko­ji je prak­tič­no po­dru­žni­ca ko­ja se ne pi­ta ni o če­mu, a do­šlo je čak i do osi­pa­nja član­stva. U to­ku su na­po­ri da se ono ob­no­vi, pa je po­lo­vi­na od­re­da do sa­da pod­mla­đe­na sa oko 20-ak lju­di - ka­zao je Den­der, do­dav­ši da se ne mo­že po­no­vio osni­va­ti ne­što što već tra­je 1200 go­di­na bez ob­zi­ra na Za­kon o NVO.
Pred­sjed­nik Od­bo­ra za nje­go­va­nje tra­di­ci­je Bo­kelj­ske mor­na­ri­ce Sa­ša Mi­lo­še­vić je na­gla­sio da je Bo­kelj­ska mor­na­ri­ca Ko­tor stvo­ri­la jed­nu i dru­gu fi­li­ja­lu za raz­li­ku od be­o­grad­kse i za­gre­bač­ke.
- Za­gre­bač­ka za­sad ni­je sa na­ma jer u svom sta­tu­tu i ​​na­zi­vu ima na­ci­o­nal­ni pre­fiks (Hr­vat­ska), a to ni­ka­da u isto­ri­ji ni­je bi­lo. Bo­kelj­ska mor­na­ri­ca je kao ne­ma­te­ri­jal­no kul­tur­no bla­go Cr­ne Go­re, ni­je NVO i to ne mo­že bi­ti ne­što što je sta­ro 1200 go­di­na - ka­zao je Mi­lo­še­vić.
Na sa­gla­snost uče­sni­ka sku­pa u na­mje­ri da Ko­tor mo­ra bi­ti cen­tra­la Bo­kelj­ske mor­na­ri­ce, uka­zao je i Želj­ko Avra­mo­vić, ali on je na­gla­sio da tu po­sto­ji pro­blem prav­ne pri­ro­de.
-Da li je sta­tut 2011. go­di­ne usvo­jen u for­mi ka­ko je i napi­san? Sa­da ima­te sta­tut u ko­jem pi­še ne­što dru­go. Prav­no je pi­ta­nje ka­ko ga iz­mi­je­ni­ti – re­kao je Avra­mo­vić .
Pred­sjed­nik be­o­grad­ske po­dru­žni­ce dr Bran­ko Sbu­te­ga sma­tra da uki­da­nje poj­ma Ko­to­ra ni­je slu­čaj­nost.
-Do­šla su ne­ka no­va vre­me­na. Kao lje­kar mi­slim da u fi­li­ja­la­ma Ti­vat i Her­ceg No­vi po­sto­ji kom­pleks. Oni sma­tra­ju da je do­šlo vri­je­me da ima­ju pra­va na funk­ci­ju u ad­mi­ra­li­te­tu ka­kvu do sa­da ni­ka­da ni­je­su ima­li - oci­je­nio je dr Sbu­te­ga.
B.Mar­ko­vić


Lič­ne am­bi­ci­je

Uče­sni­ca okru­glog sto­la ar­hi­tek­ta Vla­sta Man­dić po­zva­la je na po­ja­šnje­nje o to­me ko je i sa ko­jim na­mje­ra­ma na­pra­vio pro­ble­ma­tič­ni Sta­tut ko­ji dis­kre­di­tu­je Bo­kelj­sku mor­na­ri­cu, dok mr Jo­vi­ca Mar­ti­no­vić, ko­ji je uče­stvo­vao u pi­sa­nju pr­vog naj­va­žni­jeg ak­ta bra­tov­šti­ne po­sli­je Dru­gog svjet­skog ra­ta iz 1964. go­di­ne, ne vi­di raz­lo­ga opi­ra­nju Tiv­ća­na i No­vlja­na jer su for­mi­ra­ni od stra­ne Ko­to­ra i kao po­dru­žni­ce pot­po­mog­nu­te ka­ko bi funk­cu­i­o­ni­sa­le.
-Ov­dje je ri­ječ o čud­nim am­bi­ci­ja­ma, po­li­tič­kim i za­ku­li­snim igra­ma - kon­sta­to­vao je Mar­ti­no­vić.