PLAV - Is­pod go­ro­sta­snih i su­ro­vih ma­si­va pla­ni­ne Pro­kle­ti­ja, u go­to­vo idi­lič­noj uva­li, na oko 900 me­ta­ra nad­mor­ske vi­si­ne, na­la­zi se Plav­sko je­ze­ro. Du­go je oko tri ki­lo­me­tra, ši­ro­ko oko dva, a mak­si­mal­na nje­go­va du­bi­na je de­vet me­ta­ra. Na­rav­no, to­kom go­di­ne ni­vo vo­de se mi­je­nja, a zi­mi je­ze­ro je ze­le­đe­no. Mje­šta­ni Pla­va ka­žu da se po iz­u­zet­no oštrim zi­ma­ma stvo­ri ta­ko de­beo sloj le­da, da se po je­ze­ru mo­že ići i auto­mo­bi­lom. Lje­ti je­di­na atrak­ci­ja na je­ze­ru je ve­li­ki dr­ve­ni splav ko­ji po­sje­ću­je ma­li broj lju­di.
Di­rek­tor Tu­ri­stič­ke or­ga­ni­za­ci­je Plav Edin Ja­da­dić ka­že da su Plav­sko je­ze­ro, za­jed­no se ri­je­ka­ma Lim i Lju­ča, već odav­no pre­po­zna­ti kao re­gi­o­nal­ne i svjet­ske de­sti­na­ci­je za sport­ski ri­bo­lov – flaj­fi­šing jer je bo­ga­to ri­bom, na­ro­či­to mla­di­com, pa­strm­kom, štu­kom, kle­nom, sko­ba­ljem i mre­nom.
- Za ri­blov­ce ovi lo­ka­li­te­ti pred­sta­vlja­ju pra­vi ma­li ri­bo­lov­ni raj. U po­po­dnev­nim i ve­čer­njim sa­ti­ma, Plav­sko je­ze­ro je po­sta­je pra­va „pi­sta” po ko­joj plo­ve čam­ci sa ri­bo­lov­ci­ma - ka­že Ja­da­dić, i na­gla­ša­va da je je­ze­ro pri­rod­ni dra­gulj ovog kra­ja. Ipak, on upo­zo­ra­va da se je­ze­ru ne po­kla­nja do­volj­no pa­žnje, i da u na­red­nih 30 do 40 go­di­na mo­že do­ći do nje­go­vog ne­stan­ka.
- Je­ze­ro je, sva­ka­ko, i ne­pro­cje­nji­vo bla­go Cr­ne Go­re, ko­jem se, na­ža­lost, ne po­kla­nja do­volj­no pa­žnje. Po­vr­šna i du­bi­na je­ze­ra se sma­nju­ju iz go­di­ne u go­di­nu i pro­cje­nju­je se da će za 30 do 40 go­di­na ono u pot­pu­no­sti ne­sta­ti. Iako se mo­že re­ći da je sma­nje­nje je­ze­ra u ve­li­koj mje­ri pri­rod­ni pro­ces, to­me znat­no do­pri­no­se i po­je­di­ne ljud­ske ak­tiv­no­sti, ko­je ga ubr­za­va­ju. Za­to je po­treb­no što pri­je ura­di­ti stu­di­ju ko­ja će po­ka­za­ti ko­je to in­ter­ven­ci­je i ak­tiv­no­sti tre­ba spro­ve­sti da bi se ono sa­ču­va­lo od ne­stan­ka – po­ru­ču­je Ja­da­dić.
Da je si­tu­a­ci­ja vi­še ne­go alar­mant­na, naj­bo­i­lje po­tvr­đu­je po­da­tak da su di­je­lo­vi je­ze­ra ko­ji su pri­je bi­li ku­pa­li­šta, sa­da ob­ra­sli tr­skom, še­va­rom i tra­vom. Ti di­je­lo­vi je­ze­ra se po­la­ko pre­tva­ra­ju u li­va­de, a na po­je­di­nim mje­sti­ma, kao što je to slu­čaj sa oba­lom u bli­zi­ni spla­va, tra­va je od oba­le pre­ma sre­di­štu je­ze­ra za­hva­ti­la po­jas ši­rok oko 50 me­ta­ra, a ne­gdje i vi­še.
- I u ova­kvoj si­tu­a­ci­ji, Plav­sko je­ze­ro, a po­seb­no dio gdje se na­la­zi splav, i da­lje su naj­po­sje­će­ni­je iz­le­ti­šte gra­đa­na, ali i svih po­sje­ti­la­ca ko­ji do­la­ze u Plav, i uop­šte na Pro­kle­ti­je. Sa­ma nje­go­va do­stup­nost, i bli­zi­na od cen­tra gra­da, kao i nje­gov po­lo­žaj či­ne ga je­din­stve­nim - na­vo­di Ja­da­dić, i is­ti­če da to­kom lje­ta, splav mo­že da pri­mi oko 500 ku­pa­ča, i naj­a­trak­tiv­ni­je je mje­sto to­kom vre­lih ljet­njih da­na.
On na­gla­ša­va da se je­ze­ro vo­dom na­pa­ja iz ri­je­ke Lju­če, ko­ja hlad­ne i bi­stre vo­de snje­go­va sa Pro­kle­ti­ja spu­šta u Plav­sku do­li­nu.
- Vo­de iz na­da­le­ko po­zna­tih Ali­pa­ši­nih iz­vo­ra, pre­ko ove ri­je­ke, svoj put na­la­ze do Plav­skog je­ze­ra. Ov­dje ni­je kraj pu­ta vo­da­ma sa Pro­kle­ti­ja, jer je­ze­ro da­je ži­vot sna­žnoj i br­zoj ri­je­ci Lim, pre­ko ko­je vo­da iz je­ze­ra na­sta­vlja svoj put da­lje, ka Dri­ni- pi­še Ana­do­li­ja
Lje­po­te je­ze­ra to­kom go­di­ne pri­vla­če ve­li­ki broj tu­ri­sta, bi­lo da pje­ša­če sta­za­ma oko je­ze­ra i po okol­nim pla­nin­skim pred­je­li­ma, oku­pa­ju se u bi­stroj je­zer­skoj vo­di, ili da pro­sto uži­va­ju u či­stom va­zdu­hu i pri­zo­ri­ma je­din­stve­nim po lje­po­ti.
N.V.- Ana­do­li­ja


Le­gen­da o na­stan­ku je­ze­ra

O na­stan­ku Plav­skog je­ze­ra po­sto­je raz­ne le­gen­de. Po jed­noj, na mje­stu da­na­šnjeg je­ze­ra u dav­na vre­me­na po­sto­ja­la je va­roš. Sve­ti Sa­va, umo­ran, za­no­ći u ku­ći ne­kog Ja­nu­sa. Ovaj ga je li­je­po ugo­stio, ali mu u pr­tljag pod­met­nu pi­je­tla i op­tu­ži ga za kra­đu. I ta­ko je „za­ra­dio” Sa­vi­nu kle­tvu: „Nit se po­ro­dio, nit se iz­ro­dio, a vo­da vas po­ni­je­la”. U tom ča­su, sa svih stra­na uda­ri vo­da i po­pla­vi va­roš i na­sta­de je­ze­ro.


Osam­de­se­tih go­di­na bi­lo vi­še tu­ri­sta ne­go u Bu­dvi

Mje­šta­nin Pla­va El­vis Ja­sa­vić is­pri­čao je „Da­nu“ da sa­da je­di­no mje­šta­ni po­sje­ću­ju je­ze­ro, te da je ne­ka­da bi­lo mno­go vi­še tu­ri­sta ne­go u cr­no­gor­skoj me­tro­po­li tu­ri­zma.
-Osam­de­se­tih go­di­na je bi­lo vi­še tu­ri­sta ov­dje ne­go u Bu­dvi, sa­da ov­dje mo­že­te sre­sti even­tu­al­no par lju­di kao što je to slu­čaj i sa­da. Sma­tram da bi pri­je sve­ga, tre­ba­lo oči­sti­ti je­ze­ro, za­tim bi mo­gli or­ga­ni­zo­va­ti dnev­ne žur­ke ka­ko bi pri­vu­kli što ve­ći broj go­sti­ju, jer za nas mla­de ne­ma ni­šta or­ga­ni­zo­va­no. Ov­dje do­la­ze je­di­no mje­šta­ni ko­ji se su odav­no od­se­li­li odav­de, pre­te­žno za Ame­ri­ku, i to pre­te­žno sta­ri­ji, jer mla­đi idu na cr­no­gor­sko pri­mor­je. Dr­ža­va bi tre­ba­la da ulo­ži u ovaj pri­rod­ni po­ten­ci­jal jer ova­kve lje­po­te su od ne­pro­cje­nji­vog zna­ča­ja za jed­nu dr­ža­vu - ka­že Ja­sa­vić.