PET­NjI­CA - Za­si­je­da­nje lo­kal­nog par­la­men­ta u Pet­nji­ci obi­lje­ži­le su broj­ne ras­pra­ve i ne­su­gla­si­ce pred­stav­ni­ka DPS-a i Bo­šnjač­ke stran­ke, ko­a­li­ci­o­nih part­ne­ra ko­ji dvi­je go­di­ne vr­še lo­kal­nu vlast u ovoj op­šti­ni. Zbog nji­ho­vih ne­u­sa­gla­še­nih sta­vo­va po od­re­đe­nim pi­ta­nji­ma sjed­ni­ca je po­če­la sa za­ka­šnje­njem od dva sa­ta na­kon če­ga su kroz od­bor­nič­ka pi­ta­nja od­bor­ni­ci Bo­šnjač­ke stran­ke tvr­di­li da op­štin­ski ru­ko­vo­di­o­ci iz re­do­va DPS-a udo­vo­lja­va­ju je­di­no in­te­re­si­ma svo­jih bi­ra­ča. Is­ti­ca­li su da se to naj­bo­lje ogle­da kroz po­li­ti­ku za­po­šlja­va­nja, na­ro­či­to kad su u pi­ta­nju obra­zov­ne in­sti­tu­ci­je.
- To­kom ok­to­bra tri ško­le sa pod­ruč­ja na­še op­šti­ne su ras­pi­sa­le kon­kurs za upra­žnje­na rad­na mje­sta. Na sva tri kon­kur­sa pri­ja­vi­la se pro­fe­so­ri­ca raz­red­ne na­sta­ve iz na­še op­šti­ne sa oba­vlje­nim pri­prav­nič­kim sta­žom i po­lo­že­nim struč­nim is­pi­tom. Me­đu­tim, ona ni­gdje ni­je pri­mlje­na. Va­žno je na­po­me­nu­ti da ta pro­fe­so­ri­ca ni­je član DPS-a. Umje­sto nje pri­mlje­ni su kan­di­da­ti iz dru­gih op­šti­na. Di­rek­to­ri ko­ji su spro­vo­di­li kon­kur­se su is­tak­nu­ti čla­no­vi DPS-a, od­no­sno čla­no­vi Op­štin­skog i Iz­vr­šnog od­bo­ra te par­ti­je. Ovo ni­je usa­mljen slu­čaj, već je, na­ža­lost, ovo po­sta­la prak­sa po­sled­njih go­di­na. A oči­gled­no je do če­ga nas je do­ve­la ta prak­sa, jer da­nas bar dvi­je Pet­nji­ce ima­mo van Pet­nji­ce. Pred­sjed­ni­ka op­šti­ne pi­tam da li kao pred­sjed­nik svih gra­đa­na na­še op­šti­ne osje­ća od­go­vor­nost zbog po­me­nu­tih rad­nji lju­di iz nje­go­ve par­ti­je ko­je ne­su­mlji­vo pod­sti­ču pro­ce­se ise­lja­va­nja i na­pu­šta­nja og­nji­šta od stra­ne mla­dih i obra­zo­va­nih lju­di – ka­zao je od­bor­nik Bo­šnjač­ke stran­ke Er­vin Du­ra­ko­vić, po­sta­vlja­ju­ći od­bor­nič­ko pi­ta­nje pred­sjed­ni­ku op­šti­ne Sa­mi­ru Ago­vi­ću.
I nje­gov par­tij­ski ko­le­ga Ri­fat Ago­vić je opru­žio DPS is­ti­ču­ći da ta par­ti­ja pri­li­kom as­fal­ti­ra­nja pu­te­va ne vo­di ra­ču­na o pri­o­ri­te­ti­ma, već o za­htje­vi­ma svo­jih ak­ti­vi­sta.
- Pri­li­kom as­fal­ti­ra­nja pu­te­va za­ne­ma­ru­ju se pri­o­ri­tet­ne sa­o­bra­ćaj­ni­ce. As­fal­ti­ra­ju se pu­te­vi do po­je­di­nih ku­ća i to onih gdje ži­ve gla­sa­či DPS-a. Mi­slim da je kraj­nje vri­je­me da se pre­sta­ne sa ta­kvom prak­som – na­veo je Ago­vić, is­ti­ču­ći da bi ko­nač­no tre­ba­lo da se pre­du­zmu za­kon­ske mje­re pro­tiv onih li­ca ko­ja su uzur­pi­ra­la op­štin­sku imo­vi­mu u cen­tru Pet­nji­ce. On je tvr­dio da me­đu tim li­ci­ma ne­ma čla­no­va nje­go­ve par­ti­je.
Od­go­vo­rio je pred­sjed­nik op­šti­ne Sa­mir Ago­vić is­ti­ču­ći da kon­sta­ta­ci­je od­bor­ni­ka Bo­šnjač­ke stran­ke ni­je­su na mje­stu i da se lo­kal­na upra­va tru­di da iza­đe u su­sret svim re­al­nim za­htje­vi­ma lo­kal­nog sta­nov­ni­šta. On je ka­zao da pi­ta­nja oko za­po­šlja­va­nja u obra­zov­nim is­ti­tu­ci­ja­ma tre­ba po­sta­vlja­ti Mi­ni­star­stvu obra­zo­va­nja, a ne nje­mu, jer on, ka­ko je ka­zao, po tom pi­ta­nju ne­ma ni­ka­kvih nad­le­žno­sti.
- Ja ne do­no­sim od­lu­ke ko će se za­po­sli­ti u ko­joj ško­li. To ra­de nad­le­žni dr­žav­ni or­ga­ni, ta­ko da su op­tu­žbe po tom pi­ta­nju iz­re­če­ne na moj ra­čun pot­pu­no neo­sno­va­ne. Mi se tru­di­mo da za­dr­ži­mo lju­de, a ne da ih ra­se­lja­va­mo. Uz to lo­kal­na upra­va je u mi­nu­lom pe­ri­o­du po­ka­za­la da je u ci­lju stvaranja što bo­ljih uslo­va za ži­vot lo­kal­nog sta­nov­ni­štva ak­tiv­no ra­di­la na po­bolj­ša­nju put­ne in­fra­struk­tu­re. Tom pri­li­kom ni­je­smo vo­di­li ra­ču­na o po­je­di­nač­nim in­te­re­si­ma, već o stvar­nim pri­o­ri­te­ti­ma – na­gla­sio je Ago­vić.
Da su od­no­si ko­a­li­ci­o­nih part­ne­ra DPS-a i Bo­šnjač­ke stran­ke kraj­nje za­teg­nu­ti po­ka­za­le su i pre­pu­ca­va­nja nji­ho­vih pred­stav­ni­ka pri­li­kom usva­ja­nja od­lu­ke o sim­bo­li­ma Op­šti­ne Pet­nji­ca. Tom pri­li­kom iz od­bor­nič­kih klu­pa SDP-a mo­gli su se ču­ti ko­men­ta­ri da su DPS i Bo­šnjač­ka stran­ka i da­lje na rat­noj no­zi i da ta ko­a­li­ci­ja ne­ma do­volj­no ka­pa­ci­te­ta da upra­vlja op­šti­nom Pet­nji­ca. Iz Bo­šnjač­ke stran­ke su tvr­di­li da su oni, pra­vi za­stup­ni­ci gra­đa­na i da su naj­za­slu­žni­ji što je, po­sta­vlja­njem pet­njič­ke dža­mi­je na grb Op­šr­ti­ne, is­po­što­va­na ve­ćin­ska vo­lja bo­šnjač­koh na­ro­da.
- Mi iz Bo­šnjač­ke stran­ke smo po­no­sni što smo se, ču­va­ju­ći na­šu kul­tur­nu ba­šti­nu, iz­bo­ri­li da se dža­mi­ja na­đe na gr­bu op­šti­ne Pet­nji­ca. Pod­sje­ćam da smo ima­li na­mje­ru da ras­ki­ne­mo ko­a­li­ci­ju sa DPS-om uko­li­ko ne pri­hva­te naš pred­log po pi­ta­nju gr­ba. Na­kon to­ga ko­a­li­ci­o­ni par­ner je po­pu­stio, što uka­zu­je da smo mi iz ove pri­če iza­šli kao po­bjed­ni­ci – na­gla­sio je od­bor­nik Bo­šnjač­ke stran­ke Er­vin Du­ra­ko­vić.
Sa dru­ge stra­ne od­bor­ni­ci DPS-a su tvr­di­li da je u ci­je­loj pri­či po­bi­je­dio ra­zum, a ne Bop­šnjač­ka stran­ka. Oni su ka­za­li da na to uka­zu­je i či­nje­ni­ca da su se na kra­ju svi po­li­tič­ki či­ni­o­ci sa­gla­si­li oko sim­bo­la op­šti­ne Pet­nji­ca.
D.J.


SDP kri­ti­ko­vao od­lu­ku o na­se­lji­ma

To­kom ju­če­ra­šnje sjed­ni­ce usvo­je­na je i od­lu­ka o na­se­lji­ma i gra­ni­ca­ma na­se­lja u op­šti­ni Pet­nji­ca. Tom pri­li­kom od­bor­nik SDP-a Re­šad Ras­to­der je tvr­dio da po­nu­đe­ni do­ku­met sa­dr­ži mno­štvo ne­do­stat­ka i da je u da­tom tek­stu neo­p­hod­no izvši­ti broj­ne ko­rek­ci­je.
Po­red štam­par­skih i pra­vo­pi­snih gre­ša­ka u ovom do­ku­men­tu su upo­tre­blja­va­ni ne­a­de­kvat­ni ter­mi­ni ko­ji ne mo­gu na naj­bo­lji na­čin da do­ča­ra­ju ku­da to pro­la­ze gra­ni­ce iz­me­đu po­je­di­nih na­se­lja. Za­to smo mi­šlje­nja da ovu od­lu­ku tre­ba de­talj­no ko­ri­go­va­ti i uob­li­či­ti na je­dan ozbilj­ni­ji na­čin.
Re­a­go­va­li su od­bor­ni­ci DPS-a is­ti­ču­ći da su i oni svje­sni da po­me­nu­ti do­ku­ment ima od­re­đe­nih gre­ša­ka, ali da se on mo­ra usvo­ji­ti zboh hit­nih ro­ko­va ko­je je po­sta­vi­la Vla­da Cr­ne Go­re. Oni su obe­ća­li da će se gre­ške u me­đu­vre­me­nu is­pra­vi­ti i sve­sti na naj­ma­nju mo­gu­ću mje­ru.