KO­TOR- Po­ku­ša­ji da tr­go­vi i uli­ce sta­rog ko­tor­skog gra­da do­bi­ju na­zi­ve tra­ju još od 1985. go­di­ne, ot­kad je ime­no­va­no naj­ma­nje pet op­štin­skih ko­mi­si­ja od ko­jih ni­jed­na taj po­sao ni­je uspje­la da do­ve­de do kra­ja. Po­sled­nju ko­mi­si­ju je Skup­šti­na op­šti­ne (SO) Ko­tor ime­no­va­la 5. no­vem­bra 2013. go­di­ne. Odr­ža­no je se­dam sa­sta­na­ka, ali ni­je­su de­fi­ni­sa­li kon­kret­ne pred­lo­ge s ko­ji­ma bi iza­šli pred od­bor­ni­ke lo­kal­nog par­la­men­ta ko­ji u ovom slu­ča­ju da­ju po­sled­nju ri­ječ. Rad ko­mi­si­je za­ko­či­lo je od­bi­ja­nje pla­ća­nja od­re­đe­ne na­dok­na­de nje­nim čla­no­vi­ma, ko­ji su se tim po­vo­dom pi­sa­nim pu­tem obra­ti­li pred­sjed­ni­ku SO Ko­tor Ni­ko­li Bu­ki­li­ci.
Ta­ko je već go­di­na­ma jed­na od ka­rak­te­ri­sti­ka Sta­rog gra­da ne­po­sto­ja­nje na­zi­va uli­ca, od ko­jih po­je­di­ne, do­du­še, ima­ju na­rod­na ime­na- Du­ga, Uska, Mo­kra, ili naj­po­zna­ti­ja Pu­sti me proć' (to­li­ko je uska da se kroz nju dva čo­vje­ka te­ško mi­mo­i­la­ze), a pri­mi­je­njen je prin­cip kuć­nih bro­je­va. Zbog to­ga se po­sje­ti­o­ci ko­ji hr­le iz svih di­je­lo­va svi­je­ta te­ško sna­la­ze u gra­du svjet­ske kul­tur­ne ba­šti­ne, upi­sa­nom na li­stu Une­ska.
Po­ku­šaj da se uli­ce ozna­če svo­je­vre­me­no je ini­ci­ra­lo i Dru­štvo pri­ja­te­lja Ko­to­ra (DPK), či­ji du­go­go­di­šnji pred­sjed­nik Bo­ži­dar Ma­šo Mar­ko­vić pod­sje­ća da je for­mi­ra­na rad­na gru­pa ko­ja je oku­pi­la emi­nent­ne jav­ne i kul­tur­ne rad­ni­ke Ko­to­ra. Ura­đen je i pro­je­kat za ime­no­va­nje uli­ca i tr­go­va.
-Čla­no­vi su bi­li mr Jo­vi­ca Mar­ti­no­vić, sa­da po­koj­ni dr Mi­loš Mi­loš, mr Ve­sna Vi­če­vić, Bran­ko Sbu­te­ga, Želj­ko Avra­mo­vić, Jo­vi­ca Lat­ko­vić, Slav­ko Man­dić, ja i dru­gi ko­ji su mo­gli da da­ju do­pri­nos da se na­pra­vi pro­je­kat na­zi­va uli­ca i tr­go­va u gra­du. To se ra­di­lo vi­še od mje­sec da­na. Pred­lo­zi su bi­li pre­da­ti Op­šti­ni Ko­tor, a od­no­si­li su se na ime­na kul­tur­nih i jav­nih rad­ni­ka sred­njeg vi­je­ka, pje­sni­ka, ple­mi­ća iz sta­rih ko­tor­skih po­ro­di­ca, onih ko­ji su svo­jim ak­tiv­no­sti­ma i jav­nim funk­ci­ja­ma ima­li za­slu­ga i da­li do­pri­nos iz­grad­nji gra­da u kul­tur­nom, gra­đe­vin­skom i dru­gom smi­slu. Na ­pri­mjer, je­dan od njih je bio Pi­ma. Gra­ni­ca je, ina­če, bi­la 18. vi­jek, to jest da ne ide­mo u no­vi­ju isto­ri­ju i da se za­dr­ži je­dan dio sta­rih na­zi­va, ono što je bi­lo dru­štve­no- ak­tu­el­no. Za­što to ni­je bi­lo raz­ma­tra­no i ko­ji su mo­ti­vi bi­li da se sta­ne i da to ne­ko za­u­sta­vi, ne znam?! De­ce­ni­ja­ma Sta­ri grad ima sa­mo ozna­ke u bro­je­vi­ma. To je za me­ne po­ma­lo čud­no i neo­zbilj­no. Mi smo ra­di­li bez ika­kvih na­kna­da. Ali, či­ni mi se da se sa­mo pa­re tra­že i da se je­di­no pa­rom vr­ti, a da ni­ko ne­će da uz­vra­ti svom gra­du, ko­ji ga je po­di­zao i ko­ji mu je dao ime- iz­ja­vio je Mar­ko­vić za „Dan“.
Je­dan od čla­no­va rad­ne gru­pe, ko­ja je još 1985. go­di­ne ra­di­la ur­ba­ni­stič­ki pro­je­kat gra­da Ko­to­ra, a či­ji je je­dan dio bio pred­log na­zi­va uli­ca i tr­go­va u ur­ba­nom je­zgru, mr Jo­van Mar­ti­no­vić na­po­mi­nje da se ra­de­ći taj pro­je­kat po­la­zi­lo od ta­kve si­tu­a­ci­je u su­sjed­nom Du­brov­ni­ku.
-Uspje­li smo da do­đe­mo do jed­nog pla­na gra­da Du­brov­ni­ka i da ta­mo pro­na­đe­mo da su sve uli­ce i tr­go­vi unu­tar sta­rog ur­ba­nog je­zgra do­bi­le na­zi­ve du­bro­vač­kih ve­li­ka­na, pi­sa­ca, po­mo­ra­ca, sli­ka­ra, va­ja­ra itd. Na­pra­vi­li smo ta­kav pro­je­kat, me­đu­tim, on ni­kad ni­je za­ži­vio, ka­zao je Mar­ti­no­vić Ra­dio Ko­to­ru. Autor knji­ge „Sto ko­tor­skih dra­gu­lja“ je oci­je­nio i da bi bi­lo po­treb­no da se u Op­šti­ni Ko­tor po­ra­di da se ko­nač­no na­pra­vi je­dan pred­log ko­ji bi išao na to da „uli­ce unu­tar grad­skog je­zgra do­bi­ju ime­na grad­skih ve­li­ka­na, a van grad­skog je­zgra ime­na po­li­ti­ča­ra, re­vo­lu­ci­o­na­ra itd“.
Ina­če, na sjed­ni­ci Skup­šti­ne op­šti­ne (SO) Ko­tor, ko­ja će bi­ti odr­ža­na da­nas, pla­ni­ra­na je iz­mje­na rje­še­nja o ime­no­va­nju Sa­vje­ta za da­va­nje pred­lo­ga na­zi­va na­se­lja, uli­ca i tr­go­va.
B. Mar­ko­vić

Pred­lo­zi i su­ge­sti­je

Pred­sjed­ni­ca ak­tu­el­ne op­štin­ske ko­mi­si­je je mr Mi­le­va Pe­ja­ko­vić-Vu­jo­še­vić, a čla­no­vi su od­bor­ni­ci SO Ko­tor prof. Lju­ben­ko Bo­ro­vić, Mi­li­vo­je Šo­vran, Ne­đelj­ko Mo­škov i Bru­na Lon­ča­re­vić, di­rek­tor­ka Upra­ve za za­šti­tu kul­tur­nih do­ba­ra Ana­sta­zi­ja Mi­ra­no­vić, te pred­stav­ni­ci Op­šti­ne Ko­tor i ko­tor­skog ar­hi­va Da­ni­je­la Pe­tro­vić Ja­blan i Jo­ško Ka­te­lan.
Pe­ja­ko­vić-Vu­jo­še­vić je ra­ni­je sa­op­šti­la za „Da­n“ da su ko­mi­si­ji, iz­me­đu osta­lih, bi­li do­sta­vlje­ni pred­lo­zi da se uli­ca u Ri­snu na­zo­ve po ču­ve­nom do­na­to­ru Va­su Ću­ko­vi­ću, uli­ca u Pe­ra­stu po pro­fe­so­ru Vla­di­sla­vu Braj­ko­vi­ću, oba­la na Pr­ča­nju da no­si ime ka­pe­ta­na Iva Vi­zi­na, a ona u Do­bro­ti da se na­zo­ve po bra­ći Iva­no­vić, po­zna­tim po­mor­skim ka­pe­ta­ni­ma.
-Što se ti­če Sta­rog gra­da, pred­log ko­mi­si­je bio je da uli­ce u nje­mu ne­ma­ju na­zi­ve, već da su obi­lje­že­ne bro­je­vi­ma kao što su i ra­ni­je bi­le po kvar­to­vi­ma. Na­ pri­mjer, od 1 do 52 da bu­de Trg od bra­šna, od 52 do 102 Trg Sve­tog Tri­pu­na itd., po­ja­sni­la je ona.

Ko­to­ru neo­p­hod­no Dru­štvo pri­ja­te­lja
Mar­ko­vić je ape­lo­vao na ob­no­vu i po­nov­no ak­ti­vi­ra­nje Dru­štva pri­ja­te­lja Ko­to­ra ko­je se na­kon 15 go­di­na ra­da i po­sto­ja­nja, zbog ne­iz­vr­še­ne oba­ve­ze pre­re­gi­stra­ci­je i iz­mje­ne i upo­do­blja­va­nja svog sta­tu­ta sa Za­ko­nom o ne­vlad­nim or­ga­ni­za­ci­ja­ma, uga­si­lo kra­jem 2012. go­di­ne.
-To se od­ga­đa­lo i do da­na­šnjeg da­na ni­ko ni­šta ne ra­di na tom pla­nu. Mi smo sve ra­di­li bez na­kna­da, ima­li svo­je pla­no­ve i pro­gra­me, ko­ji su bi­li pri­hva­će­ni čak i od Une­ska, ali sma­tram da lju­di ni­su mno­go za­in­te­re­so­va­ni i ne­ma­ju vo­lje da ra­de, jer ne­će ni­ko da bu­de en­tu­zi­ja­sta i vo­lon­ter. Mi­slim da ta­kvo dru­štvo je­di­no u Ko­to­ru vi­še ne po­sto­ji i ne ra­di, što ni­je do­bro za raz­voj gra­da. Ko­to­ru je neo­p­hod­no dru­štvo pri­ja­te­lja Ko­to­ra da po­ma­že afir­ma­ci­ji raz­vo­ja i ob­no­vi gra­da, i oču­va­nju nje­go­ve kul­tur­ne ba­šti­ne, po­ru­čio je on, do­da­ju­ći da DPK to­kom de­ce­ni­je i po po­sto­ja­nja od lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve ni­je do­bi­lo pro­sto­ri­ju za rad.
-Ni­smo ni­kad ni­šta do­bi­li- tvr­di Mar­ko­vić.