RO­ŽA­JE - Pe­to­čla­na po­ro­di­ca še­zde­set­še­sto­go­di­šnjeg Isa Ho­ta već dvi­je de­ce­ni­je ži­vi u zi­di­na­ma biv­še fa­bri­ke „Bu­teks” u se­lu Bu­ko­vi­ca, uda­lje­nom od Ro­ža­ja oko 30 ki­lo­me­ta­ra. U im­pro­vi­zo­va­nom stam­be­nom pro­sto­ru od dvi­je so­be ne­ma ku­pa­ti­la ni vo­de a od pri­je ne­dje­lju da­na Ho­ti­ma je is­klju­če­na stru­ja zbog du­ga od bli­zu 2.000 eura.
-Bo­lje je bi­lo da su me obje­si­li ne­go što su me osta­vi­li bez stru­je. Ja ne­mam na­či­na da iz­mi­rim du­go­va­nja pa znam da će­mo ja i mo­ja dje­ca, uko­li­ko nam ne­ko ne po­mog­ne, osta­tak ži­vo­ta pro­ve­sti u mra­ku – ja­da se Hot.
Is­klju­ču­ju­ći Ho­te sa mre­že, bez na­pa­ja­nja je osta­la i pe­to­čla­na po­ro­di­ca nji­ho­ve kom­ši­ni­ce Sne­ža­ne Iva­no­vić. Hot ka­že da je Iva­no­vi­ći­ma pre­ko ka­bla obez­bje­đi­vao stru­ju jer zbog da­le­ko­vo­da ko­ji pro­la­zi po­red ku­će nje­go­vih kom­ši­ja nad­le­žni ni­je­su mo­gli da im obez­bi­je­de na­pon.
-Ni­sam mo­gao da pod­ne­sem da mo­ji pr­vi kom­ši­je ži­ve u mra­ku pa sam im do­zvo­lio da se po­ve­žu pu­tem ka­bla sa mog stru­jo­me­ra. Ri­ječ je o fa­mi­li­ji ko­ja kao i mo­ja ži­vi u iz­u­zet­no te­škim uslo­vi­ma pa ni oni kao ni ja ni­je­su mo­gli da pla­ća­ju stru­ju ko­ju su tro­ši­li, zbog če­ga je naš za­jed­nič­ki ra­čun već pre­šao 1.900 eura – ka­že Hot, i do­da­je da je nje­go­va po­ro­di­ca do sko­ro pre­ži­vlja­va­la od so­ci­ja­le ko­ja je iz­no­si­la 148 eura.
-Ka­da sam ste­kao pra­vo na pen­zi­ju do­bio sam iz­nos od 100,40 eura. To zna­či da mi po čla­nu po­ro­di­ce dnev­no mo­že­mo da po­tro­ši­mo sve­ga 060,93 cen­ta i od to­ga da pre­ži­vi­mo. Dva sta­ri­ja si­na ni­sam uspio da ško­lu­jem i oni su se opi­sme­ni­li do ni­voa osmo­go­di­šnjeg ško­lo­va­nja. Naj­mla­đe di­je­te upi­sao sam u vjer­sku ško­lu jer je to ško­lo­va­nje bes­plat­no, a ja ni­sam mo­gao da pod­ne­sem da ni je­dan od mo­jih si­no­va ne­ma ade­kvat­no obra­zo­va­nje – pri­ča Hot.
On tvr­di da se ni Cen­tar za so­ci­jal­ni rad ni re­sor­no mi­ni­star­stvo ni­ka­da ni­je za­in­te­re­so­va­lo za pro­ble­me nje­go­ve fa­mi­li­je.
-Mo­ja dje­ca, su­pru­ga i ja de­ce­ni­ja­ma sa­mo pre­ži­vlja­va­mo. U pro­sto­ri­ja­ma fa­brič­ke ha­le ne mo­že­mo da osje­ti­mo to­pli­nu do­ma i sre­će već smo pre­pu­šte­ni sud­bi­ni. Imam sve­ga še­zde­se­tak ari ze­mlje da­le­ko od fa­brič­kog objek­ta pa ni to par­če ima­nja ne mo­gu da ko­ri­stim. Da bi pre­ži­vje­li do­vi­ja­mo se na raz­ne na­či­ne a naj­če­šće kuć­ni bu­džet do­pu­nja­va­mo ber­bom šum­skih plo­do­va. Ove go­di­ne ni­je bi­lo pe­ču­ra­ka a ne­što nov­ca smo za­ra­di­li od bo­rov­ni­ca i od to­ga smo ku­pi­li gar­de­ro­bu za dje­cu. Žao mi je ali slo­bod­no mo­gu re­ći da u Cr­noj Go­ri ne­ma so­ci­jal­ne prav­de. Nas ko­ji pre­ži­vlja­va­mo sko­ro bez iče­ga ni­ko ne obi­la­zi ni­ti nam bi­lo ko po­ma­že. Dru­štvo je po­sta­lo se­bič­no, lju­di ni­su sprem­ni da po­mog­nu jed­ni dru­gi­ma i da ra­zu­mi­ju tu­đe pro­ble­me i mu­ke. Me­ni i mo­joj dje­ci ni­ka­da ni­ko ni­je po­mo­gao sem po­ro­di­ce Man­džu­kić iz Ber­na ko­ji su nam svo­je­vre­me­no upu­ti­li nov­ča­nu po­moć od 30 eura i gar­de­ro­bu na če­mu smo im za­hval­ni – ka­že Hot, is­ti­ču­ći da mu je ne­ka­da­šnji mi­ni­star ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja Su­ad Nu­ma­no­vić obe­ća­vao da će mu po­mo­ći da do­đe do kro­va nad gla­vom, ali je mi­ni­stro­vo obe­ća­nje oti­šlo u vje­tar.
Ka­že da je tra­žio po­moć i od mi­ni­stra Ra­fe­ta Hu­so­vi­ću ali opet ni­je bi­lo ni­šta. Hot ape­lu­je na lju­de do­bre vo­lje da mu u skla­du sa svo­jim mo­guć­no­sti­ma iza­đu u su­sret i po­mog­nu da ri­je­ši stam­be­no pi­ta­nje.
-Je­di­na že­lja mi je da osta­vim dje­ci krov nad gla­vom ali bez po­mo­ći do­brih lju­di to ne mo­gu ostva­ri­ti– ka­že Hot.
V.Ra.