BE­RA­NE - Broj­ni su pri­mje­ri ko­ji uka­zu­ju da se po­sled­njih de­ce­ni­ja u in­du­strij­skoj zo­ni Ru­deš od­i­gra­va­la pra­va pljač­ka. O to­me go­vo­ri i či­nje­ni­ca da neo­vla­šće­na li­ca sva­ko­dnev­no ula­ze u krug biv­ših fa­bri­ka i uz po­moć spe­ci­jal­ni­og ala­ta, ski­da­ju i od­no­se sve što se mo­že od­ni­je­ti. U to će se uvje­ri­ti sva­ko ko se pri­bli­ži osta­ci­ma ne­ka­da­šnjih pro­iz­vod­nih po­go­na. Bi­će oče­vi­dac ka­ko u sred da­na, po­je­din­ci i or­ga­ni­zo­va­ne gru­pe te­škim če­ki­ći­ma od­va­lju­ju ogra­de, krov­ne kon­struk­ci­je i sve ono što u se­bi sa­dr­ži dje­lo­ve me­ta­la. Da stvar bu­de za­ni­mlji­vi­ja, sko­ro da ni­ko i ne po­ku­ša­va da spri­je­či ova­kve rad­nje, što ja­sno uka­zu­je da pri­va­ti­za­ci­je pred­u­ze­ća na Ru­de­šu, ko­ja su tri­de­se­tak go­di­na bi­la stje­ci­šte rad­nič­ke kla­se iz ne­ko­li­ko op­šti­na sa sje­ve­ro­i­sto­ka Cr­ne Go­re, i ni­je­su da­le na­ja­vlji­va­ne re­zul­ta­te od onih ko­ji su u tran­zi­ci­o­nim pro­pi­si­ma na lak i jed­no­sta­van na­čin do­la­zi­li do dr­žav­ne imo­vi­ne. Pred­stav­ni­ci biv­ših rad­ni­ka, ko­ji su svo­je­vre­me­no na Ru­de­šu pri­ma­li pla­te i od njih iz­dr­ža­va­li vi­šeč­la­ne po­ro­di­ce, na­vo­de da je tu­žno po­gle­da­ti ka­ko raz­li­či­te gru­pe i po­je­din­ci od­no­se po­sled­nje ostat­ke fa­brič­ke imo­vi­ne, pro­da­ju­ći je ka­sni­je u sta­ro gvo­žđe.
-Tu­žno je po­gle­da­ti ka­ko se sa­hra­nju­je be­ran­ska pri­vre­da i in­du­stru­i­ja, na na­čin što lju­di ko­ji sku­plja­ju sta­ro že­lje­zo „če­ru­pa­ju“ na­šu ve­li­ku mu­ku. To je sram­no, kao što je sram­no i to što rad­ni­ci, ko­ji su pri­je 2000. go­di­ne osta­li bez po­sla, još uvi­jek ni­je­su do­bi­li za­ko­nom za­ga­ran­to­va­ne ot­prem­ni­ne. Da je ko­jim slu­ča­jem dr­ža­va or­ga­ni­zo­va­la pro­da­ju sta­rog gvo­žđa na Ru­de­šu, do­šla bi do nov­ca od ko­jeg bi mo­gla da nam is­pla­ti, ne po jed­nu, ne­go po de­set ot­prem­ni­na od po 1.900 eura, jer se ra­di o kom­plek­su na ko­me je bi­lo skon­cen­tri­sa­no ogrom­no bo­gat­stvo. Ova­ko biv­še fa­bri­ke su pre­pu­šte­ne na mi­lost i ne­mi­lost pljač­ka­ši­ma ko­ji, u sred da­na, bez ima­lo ustru­ča­va­nja i stra­ha, krč­me ne­ka­da­šnje bo­gat­stvo, stva­ra­no ne­u­mor­nim ra­dom broj­nih ge­ne­ra­ci­ja – ogor­če­ni su biv­ši rad­ni­ci.
Oni is­ti­ču da je ak­tu­el­na vlast u Cr­noj Go­ri uni­zi­la rad­nič­ku kla­su i da se sa­mo de­kla­ra­tiv­no za­la­ga­la za po­nov­no oži­vlja­va­nje pri­vred­nih ka­pa­ci­te­ta.
-Oči­gled­no da je Cr­nom Go­rom po­sled­nje dvi­je de­ce­ni­je upra­vlja­la uska gru­pa lju­di ko­ja je, pod pla­štom de­mo­kra­ti­je, pre­u­ze­la vlast, uni­šti­la pri­vre­du i in­du­stri­ju i za se­be pri­gra­bi­la ogrom­no bo­gat­stvo. Po­gub­no je što se ta­kvi lju­di ni­je­su po­zva­li na od­go­vor­nost, ne­go im je osta­vlje­no da se i da­lje pred­sta­vlja­ju kao za­štit­ni­ci si­ro­ti­nje ko­ju su sa­mi pro­iz­ve­li. Tim lju­di­ma, u stva­ri, od­go­va­ra da ni­šta ne ra­di, pa ni fa­bri­ke na Ru­de­šu, jer na taj na­čin lak­še mo­gu da ma­ni­pu­li­šu sa sta­nov­ni­štvom ko­jeg su osta­vi­li bez po­sla i do­ve­li do pro­sjač­kig šta­pa – is­ti­ču biv­ši rad­ni­ci uni­šte­nih fa­brič­kih po­go­na na Ru­de­šu, do­da­ju­ći da je i imo­vi­na biv­še Ci­gla­ne po­sled­njih go­di­na pro­da­va­na u sta­ro gvo­žđe, ta­ko da od pr­vog pri­vred­nog ko­lek­ti­va u Be­ra­na­ma ni­je osta­lo ni­šta.
-Do­bro se sje­ćam go­di­na kad je fa­bri­ka ra­di­la pu­nom pa­rom i kad su rad­ni­ci pri­ma­li do­bre i re­dov­ne pla­te. Na­kon pri­va­ti­za­ci­je od stra­ne pod­go­rič­kog pr­du­ze­ća „Ka­te­la“, ko­la su kre­nu­la niz­br­do. Vla­snik je sru­šio fa­bri­ku, rad­ni­ke po­slao na bi­ro ra­da, a imo­vi­nu pre­pu­stio kon­stant­nom pro­pa­da­nju, pro­da­ju­ći ka­sni­je u sta­ro gvo­žđe sve što se mo­glo pro­da­ti. Umje­sto da da­nas u Be­ra­na­ma ima­mo ren­ta­bil­nu pro­iz­vod­nju ope­kar­skih pro­iz­vo­da , mi smo su­o­če­ni sa ru­še­vi­na­ma ko­je sa­mo pod­sje­ća­ju da je tu ne­kad po­sto­ja­la fa­bri­ka – ka­že Ve­sko Ra­di­če­vić, ne­ka­da­šnji pred­sjed­nik sin­di­ka­ta Ci­gla­ne.
Na me­ti kra­dlji­va­ca pret­hod­nih go­di­na na­šla se i sru­še­na sport­ska dvo­ra­na pod Ja­si­kov­cem sa ko­je je od­ne­se­no na sto­ti­ne kva­dra­ta ba­kar­nog kro­va i me­tal­nih ele­me­na­ta, kao i raz­li­či­ti dje­lo­vi ras­po­lo­ži­vog in­ven­ta­ra. Na uda­ru lo­po­va bi­le su se i če­ti­ri la­me­le be­ran­skog Do­ma zdra­vlja, sa ko­jih je do sa­da bes­prav­no ski­nu­to pre­ko hi­lja­du kva­dra­ta ba­kar­nog kro­va. U ope­ra­ci­ja­ma „ba­kar­ne ma­fi­je” sa la­me­la su ne­sta­ja­li i te­le­fon­ski i elek­tro ka­blo­vi. Ta­ko­đe, za­bi­lje­že­ne su i uče­sta­le kra­đe pod­zem­nog elek­tro­ka­bla u di­je­lu pla­ni­na Cmi­lje­vi­ca, Dža­ko­vi­ca i Kri­vo, po­mo­ću ko­jeg je tre­ba­la da se iz­vr­ši elek­tri­fi­ka­ci­ja vi­še ka­tu­na.
Ve­li­ke šte­te po­sled­njih go­di­na tr­pje­li su i mje­šta­ni broj­nih be­ran­skih na­se­lja, gdje su kra­dljiv­ci od­no­si­li na sto­ti­ne me­ta­ra sa­mo­no­si­vog te­le­fon­skog ka­bla. Na me­ti lo­po­va na­šao se i pre­daj­nik na br­du Je­je­vi­ca sa ko­ga su ki­da­li ba­kar­ne pro­vod­ni­ke, one­mo­gu­ća­va­ju­ći emi­te­ri­ma da di­stri­bu­i­ra­ju svo­je pro­gra­me. Kra­dljiv­ci ni­je­su na mi­ru osta­vlja­li ni ve­li­ki broj pri­vat­nih ku­ća, ta­ko da je sa­mo u to­ku jed­ne no­ći u vi­še be­ran­skih se­la ne­sta­lo de­se­tak ka­za­na za ra­ki­ju. Ta­kve pro­val­ne kra­đe na­ro­či­to su bi­le iz­ra­že­ne na pod­ruč­ju Lub­ni­ca, gdje je evi­den­ti­ra­no pre­ko 50 obi­je­nih ku­ća. Na tom pod­ruč­ju de­ša­va­le su se i uče­sta­le kra­đe me­tal­nih ele­me­na­ta sa da­le­ko­vod­nih stu­bo­va.
Lo­po­vi su od­no­si­li i po­klop­ce šah­ti, olu­ke, ta­ble sa nat­pi­si­ma, a ni­je­su za­o­bi­šli ni sa­o­bra­ćaj­nu sig­na­li­za­ci­ju.
D.J.

Ne šte­de ni gro­blja

Broj­ni su pri­mje­ri ko­ji uka­zu­ju da lo­po­vi po­sled­njih go­di­na, u po­tra­zi za raz­li­či­tim me­ta­li­ma ni­je­su po­šte­dje­li ni vjer­ske objek­te i spo­me­ni­ke. Ta­ko su kra­dljiv­ci pri­je ne­ko­li­ko go­di­na na rom­skom gro­blju „Gra­din­sko po­lje“, oskr­na­vi­li vi­še grob­ni­ca od­no­se­ći ba­kar­ne olu­ke i uni­šta­va­ju­ći ne­ko­li­ko kva­dra­ta sku­po­cje­nih mer­mer­nih plo­ča. Ne­što slič­no de­si­lo se i na pla­ni­ni Tur­jak, ka­da je sa spo­me­ni­ka par­ti­za­na bo­ra­ca ne­sta­la ba­kar­na plo­ča. Lo­po­vi su pret­pro­šle go­di­ne sa vi­še pra­vo­slav­nih gro­blja, skr­na­ve­ći spo­me­ni­ke, od­no­si­li bron­za­ne bi­ste


Pljač­ka­ju i vjer­ske objek­te

Lo­po­vi su u vi­še na­vra­ta obi­li i hram sve­tog Si­me­o­na Mi­ro­to­či­vog, ko­ji se gra­di u cen­tru gra­da. Oni su tom pri­li­kom iz ma­ga­cin­skog pro­sto­ra od­ni­je­li dio gra­đe­vin­skog ma­te­ri­ja­la. Iz Cr­kve­ne op­šti­ne su sa­op­šti­li, da su ne­sta­le ma­nje ko­li­či­ne ba­ka­ra­nih ta­bli i pra­te­ćih dje­lo­va ko­ji se ko­ri­ste za po­sta­vlja­nje krov­nog po­kri­va­ča na hra­mu.
- Pi­ta­mo se ka­ko je mo­gu­će da u Be­ra­na­ma po­sto­je lju­di ko­ji­ma ni­šta ni­je sve­to, pa ni cr­kve. No, ipak se na­da­mo da će se i oni ura­zu­mi­ti i da se ne­što slič­no vi­še ne­će de­ša­va­ti – na­gla­si­li su iz Cr­kve­ne op­šti­ne Be­ra­ne.