Ne­vla­di­ne or­ga­ni­za­ci­je „Ze­le­ni ko­rak“ i „Bo­ja­na“ po­zva­le su nad­le­žne dr­žav­ne in­sti­ti­ci­je da is­pi­ta­ju šta je uro­zro­ko­va­lo ne­dav­ni po­mor je­gu­lje u ri­je­ci, te da pre­du­zmu hit­ne mje­re da se za­šti­ti ovaj je­din­stve­ni eko­si­stem. Tim ovih NVO tvr­di da je pro­te­kle ne­dje­lje do­šlo do iz­ne­nad­nog ugi­nu­ća je­gu­lje te da je ve­li­ki broj ri­ba­ra pri­ja­vio mr­tvu ri­bu na pr­vom i dru­gom ušću ri­je­ke u mo­re. Iz­vr­šni di­rek­tor NVO „Zel­ni ko­rak“ Dže­ljal Ho­džić ka­zao je u iz­ja­vi za „Dan“ da je vo­da u ri­je­ci da­ni­ma za­mu­će­na, pr­lja­va i da je ne­pri­jat­nog mi­ri­sa, te da je vje­ro­vat­no kao po­sle­di­ca to­ga do­šlo do ugi­nu­ća je­gu­lja.
- Da li je to mo­žda he­mi­ka­li­ja ili je po­sle­di­ca kri­vo­lo­va mo­ra se utvr­di­ti jer vi­đe­ni su ugi­nu­li i krup­ni i sit­ni pri­mjer­ci na oba ušća. Osim ri­ba­ra i ko­le­ga iz NVO sek­to­ra o mr­tvoj ri­bi u Bo­ja­ni oba­vi­je­stio me je i je­dan fran­cu­ski no­vi­nar ko­ji je bio na pro­pu­to­va­nju, pa je na ne­ko­li­ko da­na je po­sje­tio Bo­ja­nu. Re­kao mi je da je odu­še­vljen pri­ro­dom, a raz­o­ča­ran ve­li­kom ko­li­či­nom ot­pa­da i ugi­nu­lom ri­bom – ka­že Ho­džić.
On je op­tu­žio JP Mor­sko do­bro da ne vo­di do­volj­no ra­ču­na o ri­je­ci i ukup­nom eko­si­ste­mu na tom lo­ka­li­te­tu.
- Bo­ja­na je u nji­ho­voj in­ge­ren­ci­ji i po­sta­vlja se pi­ta­nje za­što ne vr­še kon­tro­lu kva­li­te­ta vo­de, kao što to ra­de na mor­skoj oba­li. To bi tre­ba­lo oba­ve­zno ra­di­ti. Bo­ja­nu mo­ra­ju obi­la­zi­ti, za to ima­ju mo­guć­no­sti ali im iz­gle­da ni­je sta­lo da se ba­ve tom vr­stom kon­tro­le. Za­ni­ma­ju ih sa­mo pri­ho­di od obje­ka­ta - na­gla­sio je Ho­džić.
Se­kre­tar NVO „Bo­ja­na“ Mo­mo Ča­pu­no­vić po­tr­dio je da je pro­šle ne­dje­lje bi­lo pri­mjet­no za­mu­će­nje vo­de i da je na vi­še mje­sta utvr­đe­no pri­su­tvo ugi­nu­le ili oša­mu­će­ne je­gu­lje.
-To je bi­lo iz­ra­že­no de­se­tak da­na po­go­to­vo na ušću ri­je­ke ko­je di­je­li­mo sa Al­ba­ni­jom. Ne zna­mo o če­mu se ra­di. Ni­je ja­sno da li je u pi­ta­nju ugi­nu­će od po­sle­di­ca tr­o­va­nja he­mi­ka­li­ja­ma ili od kri­vo­lo­va stru­jom, po­što po­sto­je ne­ke in­for­ma­ci­je da je bi­lo i to­ga u tom pe­ri­o­du. Ne zna­mo da li se to mo­že sa­da utvr­di­ti ob­zi­rom da se vo­da ju­če i da­nas iz­bi­stri­la ali nad­le­žni bi sva­ka­ko mo­ra­li da pra­te si­tu­a­ci­ju - sma­tra Ča­pu­no­vić.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma ra­ni­je je bi­lo pro­ble­ma zbog fa­bri­ke he­mij­skih pro­iz­vo­da u Ska­dru, zbog če­ga je NVO „Bo­ja­na“ re­a­go­va­la pri­je ne­ko­li­ko go­di­na.
– Ne mo­gu sa si­gur­no­šću ni­šta da tvr­dim ali, mi­šlje­nja sam da je ne­što iza­za­va­lo ugi­nu­će ri­be. Vi­đa­ni su ugi­nu­li pri­mjer­ci je­gu­lje ve­li­či­ne i me­tar, a do­sta ma­njih pri­mje­ra­ka po­ja­vlji­vao se u ja­ti­ma na dru­gom ušću prak­tič­no oša­mu­ćen i dez­o­ri­jen­ti­san. Je­gu­lja ne mo­že tek ta­ko da ugi­ne i to ni­ko do sa­da ni­je vi­dio, iako su mno­gi ri­ba­ri već de­ce­ni­ja­ma na Bo­ja­ni - ka­zao je Ča­pu­no­vić.
Ina­če, je­gu­lja spa­da u ri­be iz po­ro­di­ce rječ­nih. Ova vr­sta je je­di­na iz svo­je po­ro­di­ce ko­ja na­sta­nju­je na­šu oba­lu. Mo­že ži­vje­ti ja­ko du­go, do 88 go­di­na, a na­ra­ste do 133 cm du­ži­ne i vi­še od 6,5 ki­lo­gra­ma te­ži­ne. Iz­gled joj je zmi­jo­lik. Pre­ma Ča­pu­no­vi­će­vim ri­je­či­ma ukup­na si­tu­a­ci­ja na ri­je­ci ni­je ni­ma­lo do­bra, po­seb­no ka­da se ra­di o jav­nom re­du i mi­ru.
– Osim pro­ble­ma sa za­ga­đe­njem evi­den­ti su ve­li­ki pro­ble­mi sa bu­kom, ot­pa­dom i di­vlja­njem plo­vi­la. Ne­ma ni­ka­kve kon­tro­le a kao po­slje­du ima­mo i za­ga­đe­nje i šte­tu u sva­kom smi­slu. Ne­što se mo­ra pred­u­ze­ti jer tre­nut­no sta­nje je ne­pod­no­šlji­vo - ka­te­go­ri­čan je Ča­pu­no­vić.M.K.


Na Bo­ja­ni kao u dis­ko­te­ci

Si­tu­a­ci­jom na ri­je­ci Bo­ja­ni ne­za­do­vo­lja­ni su i mje­šta­ni ko­ji su ape­lo­va­li na nad­le­žne or­ga­ne da, ka­ko ka­žu, za­bra­ne gla­snu mu­zi­ku, žur­ke i di­vlja­nje sku­te­ri­ma.
- Lju­di ov­dje do­la­ze go­di­na­ma da se od­mo­re, uži­va­ju u mi­ru i ti­ši­ni u naj­ljep­šoj pri­ro­di. Ape­lu­je­mo na lo­kal­nu sa­mo­u­pra­vu da obez­bi­je­di nad­zor­ni or­gan ko­ji­će obi­la­la­zi­ti ku­ći­ce i oba­vje­šta­va­ti lju­de da je po­sle po­no­ći za­bra­njen gla­sna mu­zi­ka jer, ako se to po­štu­je u gra­du, za­što se on­da ne po­štu­je i na Bo­ja­ni ko­ja je bi­la oaza mi­ra i ti­ši­ne. Na Bo­ja­ni se vi­še ne spa­va i ne od­ma­ra. Po­sta­la je jed­na ve­li­ka di­sko­te­ka jer se u sva­koj dru­goj ku­ći­ci pu­šta što gla­sni­ja mu­zi­ka da bi se nad­ja­čao kom­ši­ja ko­ji pu­šta dru­gu vr­stu mu­zi­ke. Osta­li su pri­nu­đe­ni da gle­da­ju i slu­ša­ju taj šou - tvr­de ogor­če­ni mje­šta­ni.