KO­TOR – Pre­ka­lje­ni iz­vi­đa­či iz ne­for­mal­ne gru­pe „Tor­be­ši“ oku­pi­li su se ne­dav­no u Ko­to­ru, a to­kom tro­dnev­nog dru­že­nja kr­sta­ri­li su bro­dom Bo­ko­ko­tor­skim za­li­vom, ali i po­sje­ti­li Nje­gu­še, gdje su odr­ža­ne „Vi­te­ške igre Tor­be­ši – Mon­te­ne­gro 2016“. Is­ti­ču­ći da su se cr­no­gor­ski iz­vi­đa­či tek la­ni uklju­či­li u ovu ak­tiv­nost, član Sa­ve­za iz­vi­đa­ča Cr­ne Go­re (SICG) La­zar Bo­žo­vić ka­že za „Dan“ da su „tor­be­ši” po­če­li da se oku­plja­ju 2009. go­di­ne, od ka­da su do­ma­ći­ni ova­kvih su­sre­ta bi­le sve re­pu­bli­ke i po­kra­ji­ne ne­ka­da­šnje Ju­go­sla­vi­je. Cr­na Go­ra je bi­la ze­mlja do­ma­ćin ove go­di­ne.
– Čla­no­vi smo iz­vi­đač­kih or­ga­ni­za­ci­ja u svo­jim dr­ža­va­ma. Ka­te­go­ri­ja smo br­đa­na i lo­gi­stič­ka smo po­dr­ška mla­dim ska­u­ti­ma–iz­vi­đa­či­ma. Jed­nom ili dva pu­ta go­di­šnje oku­plja­mo se o svom tro­šku, a sva­ki put do­ma­ćin je dru­ga dr­ža­va. Ov­dje su na­ši sta­ri pri­ja­te­lji sa ko­ji­ma smo go­di­na­ma ra­di­li ši­rom ne­ka­da­šnje Ju­go­sla­vi­je. Pri­sje­ća­mo se tih za­jed­nič­kih tre­nu­ta­ka i dru­ži­mo se bez ika­kvih ba­ri­je­ra. Ov­dje su „tor­be­ši” iz svih biv­ših re­pu­bli­ka, a tu su i dva čla­na iz Ho­lan­di­je i Švaj­car­ske. Po­ku­ša­li smo da im kao do­ma­ći­ni pri­u­šti­mo sve što pru­ža ovaj kraj. Bo­ka ko­tor­ska je ipak ča­rob­no mje­sto. Kr­sta­ri­li smo za­li­vom, vi­dje­li su ko­lo Bo­kelj­ske mor­na­ri­ce is­pred ka­te­dra­le Sve­tog Tri­pu­na, a ima­li smo i iz­let na Nje­gu­še, gdje su odr­ža­ne vi­te­ške igre i or­ga­ni­zo­van ru­čak uz cr­no­gor­ske spe­ci­ja­li­te­te – ka­že Bo­žo­vić, ko­ji je bio pred­sjed­nik SICG od 1994. do 1998. go­di­ne.
Biv­ši du­go­go­di­šnji se­kre­tar Sa­ve­za iz­vi­đa­ča Ju­go­sla­vi­je Mi­lu­tin Mi­lo­še­vić po­ja­šnja­va da je tor­beš vr­sta žar­gon­skog na­zi­va. U stva­ri, ri­ječ je o klu­bu sta­rih pri­ja­te­lja iz­vi­đa­ča, a na­ziv tor­be­ši do­bi­li su zbog svo­jih če­stih pu­to­va­nja.
– Vo­li­mo da pu­tu­je­mo i da se vi­đa­mo sa pri­ja­te­lji­ma, a to je ot­pri­li­ke ono tor­bu na ra­me i pu­tu­je­mo, pa je ta­ko na­stao i na­ziv tor­be­ši. Klub oku­plja čla­no­ve iz ze­ma­lja ne­ka­da­šnje Ju­go­sla­vi­je, ali ima­mo i čla­no­ve iz Bel­gi­je i Fran­cu­ske. Vi­đa­mo se bar dva pu­ta go­di­šnje. Ima nas oko 70, ali se na ovim su­sre­ti­ma na­đe nas 30 ili 40. Na su­sre­te u Ko­to­ru do­šli su čla­no­vi iz Hr­vat­ske, BiH, Sr­bi­je, sa Ko­so­va, iz Ma­ke­do­ni­je i, na­rav­no, Cr­ne Go­re, je­di­no ne­ma Slo­ve­na­ca. Po­sto­je zva­nič­ne iz­vi­đač­ke or­ga­ni­za­ci­je sa Bal­ka­na, či­je su­sre­te i dru­že­nja pla­ća­ju sa­ve­zi, a mi smo ne­for­mal­na gru­pa i sa­mi fi­nan­si­ra­mo svo­ja oku­plja­nja. Sa­sta­ja­li smo se po iz­vi­đač­kim ak­ci­ja­ma, ali smo po­sli­je to pre­tvo­ri­li u za­ni­mlji­va dru­že­nja ko­ja ni­čim ni­su op­te­re­će­na – na­gla­ša­va Mi­lo­še­vić.
On je pod­sje­tio da iz­vi­đa­štvo na pro­sto­ri­ma ne­ka­da­šnje Ju­go­sla­vi­je po­sto­ji od 1907. go­di­ne.
– Pri­la­go­đa­va­mo se mo­der­nim vre­me­ni­ma, ta­ko da se to vi­še ne svo­di sa­mo na lo­gor­sku va­tru, ša­tor i od­la­zak u pri­ro­du, što je još uvi­jek ve­o­ma va­žno. Ima­mo ši­ri di­ja­pa­zon ak­tiv­no­sti ko­je po­ma­žu da se mla­di lju­di vas­pi­ta­ju i da iz­ra­stu u ko­ri­sne čla­no­ve dru­štva. Iz­vi­đa­či iz ovog di­je­la Evro­pe sko­ro uvi­jek su ima­li pred­stav­ni­ka u Evrop­skom ko­mi­te­tu, a tre­nut­no je to Ju­li­ja­na iz Ma­ke­do­ni­je. Ni­smo to­li­ko broj­ni, ali smo ve­o­ma za­pa­že­ni – na­gla­sio je Mi­lo­še­vić.
On je po­zvao mla­de lju­de da se pri­klju­če nji­ho­voj or­ga­ni­za­ci­ji.
– Ro­di­te­lji­ma bih sa­vje­to­vao da po­dr­že iz­vi­đa­štvo i da dje­cu usmje­re ka iz­vi­đač­koj or­ga­ni­za­ci­ji – ka­zao je Mi­lo­še­vić i do­dao da u svi­je­tu ima oko 40 mi­li­o­na iz­vi­đa­ča.
Uz do­bar za­lo­gaj i ka­plji­cu, dru­že­nje tor­be­ša tra­ja­lo je do ka­sno u noć, a uče­sni­ci su na­ja­vi­li do­la­zak na na­red­no dru­že­nje za­ka­za­no to­kom 2017. go­di­ne u Se­ža­ni, u Slo­ve­ni­ji. B.M.


Pre­zen­ta­ci­ja na­ci­o­nal­nih je­la ze­ma­lja uče­sni­ca

U Do­mu iz­vi­đa­ča na Muu tor­be­ši su odr­ža­li i pre­zen­ta­ci­ju je­la iz ku­hi­nja ze­ma­lja uče­sni­ca. Na štan­du Hr­vat­ske na­šle su dal­ma­tin­ske de­li­ci­je, ali i je­la za­gre­bač­ke ku­hi­nje. Po ri­je­či­ma La­de Šte­fek, osim ka­na­pea sa in­ću­ni­ma i ka­pa­ri­ma, na tr­pe­zi su pred­sta­vlje­ni dal­ma­tin­ski pr­šut i pan­ce­ta, raz­ne vr­ste si­re­va, hib – spe­ci­ja­li­tet od smo­kve, kro­štu­le, ka­šte­lan­ski ba­de­mi, ali i do­ma­će ma­sli­no­vo ulje i vi­no.
Li­je­po je bio aran­ži­ran i sto uče­sni­ka sa Ko­so­va, na ko­me su se na­šli do­ma­će gro­žđe, cr­no i bi­je­lo, aj­var... Ipak do­mi­ni­rao je šar­ski ov­či­ji sir, ko­ji je tra­di­ci­ja pri­zren­skog re­gi­o­na.
– Ima­mo i pi­li­ju, ko­ja je jed­na vr­sta ti­je­sta pe­če­nog pod sa­čem, kao i ra­hat lo­kum, ra­ki­je i vi­na iz pri­zren­skog kra­ja, a ja sam do­nio i si­ru­pe od ru­že, ma­tič­nja­ka, ma­li­ne i na­ne, kao i od zo­ve, ko­je sam sam pra­vio - ot­krio nam je Or­han Koš­ba­šli, ko­ji se ba­vi i cr­ta­njem na por­ce­la­nu.
Bi­lja­na Kor­dić ob­ja­sni­la je da su na nje­noj tr­pe­zi tra­di­ci­o­nal­na je­la iz Sr­bi­je.
– Po­če­li smo od srem­ske ku­hi­nje, pa su ta­ko tu švar­gla i štru­dla. Sli­je­de do­ma­ći si­re­vi i tur­ši­ja, or­gan­ske ja­bu­ke i šlji­ve. Pre­la­zi­mo ma­lo ju­žni­je, ta­ko da su tu pa­pri­ka spre­mlje­na na pri­je­polj­ski na­čin, pi­ta od helj­de, a on­da ide­mo ju­go­i­stoč­no, pa ima­mo pre­so­va­nu pi­rot­sku ko­ba­si­cu i pu­no si­ra i pe­ci­va. Ima­mo na sto­lu i ko­lač iz Ho­lan­di­je jer je u srp­skoj de­le­ga­ci­ji i naš zet Ro­land – po­hva­li­la nam se ova na­smi­ja­na Be­o­gra­đan­ka.
Ze­ni­čan­ka Di­ja­na Ša­rić iz­lo­ži­la je na svom štan­du or­gan­ski pa­ra­dajz, kra­stav­ce i pa­vla­ku iz ze­nič­ke mlje­ka­re, tre­binj­ska i pri­je­dor­ska vi­na „vi­no­gor­je“, kao i pi­va iz ra­znih kra­je­va BiH,.
–Na na­šem štan­du je i li­je­na pi­ta i ka­da­if, za­li­ve­ni ko­lač ko­ji ve­že­mo za tur­ski pe­ri­od, za­tim go­ve­đi su­džuk (pe­če­ni­ca), te če­ti­ri vr­ste si­ra – ka­za­la je Ša­ri­će­va.