AN­DRI­JE­VI­CA – Ko­men­ta­ri­šu­ći pri­vred­nu i so­ci­jal­nu si­tu­a­ci­ju u An­dri­je­vi­ci po­sla­nič­ki kan­di­dat Ve­li­ke ko­a­li­ci­je Ključ na pro­te­klim iz­bo­ri­ma dr Ra­do­van Asa­no­vić is­ta­kao je da su oni ko­ji u su po­sled­njih dva­de­set go­di­na vo­di­li Cr­nu Go­ru ne­ga­tiv­no uti­ca­li na svi­jest rad­nič­ke kla­se. On je na­gla­sio da je, i po­red po­gub­ne po­li­ti­ke, DPS na po­sled­njim iz­bo­ri­ma do­bio ve­ćin­sko po­vje­re­nje gra­đa­na An­dri­je­vi­ce i da to za­slu­žu­je du­bo­ke na­uč­ne ana­li­ze. Pre­ma nje­go­vom mi­šlje­nju, u Va­so­je­vi­ći­ma vi­še ne­ma rad­ni­ka sprem­nih da jav­no uka­žu na ka­ta­stro­fal­nu eko­nom­sku po­li­ti­ku ko­ju je po­sled­njih de­ce­ni­ja vo­di­la ak­tu­el­na vlast.
-Ak­tu­el­ni vla­sto­drž­ci su uni­šti­li sve što se mo­glo uni­šti­ti pa sa­mim tim i rad­nič­ku kla­su. Za­to ne ču­di što i to ma­lo obes­pra­vlje­nih rad­ni­ka ću­ti i po­da­nič­ki slu­ži ga­zda­ma. Tim pri­je, jer da­nas u dr­žav­nim slu­žba­ma ra­de, uglav­nom, par­tij­ski po­slu­šni­ci ko­ji zna­ju da će bi­ti gru­bo sank­ci­o­ni­sa­ni uko­li­ko po­dig­nu glas i sa­op­šte isti­nu. Isto ta­ko oni ko­ji ra­de u pri­vat­nom sek­to­ru ra­de na cr­no ta­ko da su nji­ma una­pri­jed za­tvo­re­na usta, jer po­slo­da­vac mo­že da ih po­ša­lje ku­ći kad god po­že­li. Ta­ko su sa­da­šnji rad­ni­ci u stva­ri ro­bo­vi ko­ji ću­te i tr­pe. Ve­li­ki broj rad­ni­ka, ko­ji su ra­di­li u ne­kad vr­lo uspje­šnim an­dri­je­vič­kim fa­bri­ka­ma, ni­je vi­še me­đu ži­vi­ma, dok su oni dru­gi zbog bo­le­sti, sta­ro­sti i iz­gu­blje­ne na­de pro­sto ne­moć­ni da tra­že svo­ja pra­va -na­gla­ša­va Asa­no­vić.
On je pod­sje­tio da je zbog ka­ta­stro­fal­ne eko­nom­ske po­li­ti­ke u an­dri­je­vič­koj op­šti­ni vi­še pra­znih ku­ća ne­go onih u ko­ji­ma ne­ko ži­vi.
-Sko­ro da ni­je bi­lo ni­jed­ne ku­će na pro­sto­ru Va­so­je­vi­ća iz ko­je ne­ko ni­je ra­dio. Da­nas, zbog ka­ta­stro­fal­ne po­li­ti­ke DPS-a, u na­šim se­li­ma ima vi­še za­tvo­re­nih ku­ća ne­go onih u ko­ji­ma ne­ko ži­vi. Oni­ma ko­ji ni­je­su ima­li kud da odu je pri­je­će­no da će osta­ti bez po­sla ako ot­ka­žu po­li­tič­ku po­slu­šnost vla­da­ju­ćoj gar­ni­tu­ri. To je stvo­ri­lo strah kod obič­nog čo­vje­ka, či­me se, uz do­dje­lu par­tij­skih so­ci­ja­la i dru­gih be­ni­fi­ci­ja, mo­že ob­ja­sni­ti dvo­de­ce­nij­ska vla­da­vi­na onih ko­ji su sa­hra­ni­li i an­dri­je­vič­ku i cr­no­gor­sku pri­vre­du – na­vo­di Asa­no­vić, do­da­ju­ći da je dr­ža­va ci­je­lo vri­je­me, tro­še­ći pa­re po­re­skih ob­ve­zni­ka, pod­sti­ca­la ja­lo­ve pro­jek­te od ko­jih lo­kal­no sta­nov­ni­štvo ni­je ima­lo ni­ka­kve ko­ri­sti.
De­ve­de­se­tih go­di­na ve­ći­na ne­kad uspje­šnih pri­vred­nih ko­lek­ti­va na sje­ve­ru Cr­ne Go­re do­ži­vje­la je ste­čaj, a ka­sni­je i pot­pu­no za­tva­ra­nje. Ta­kva sud­bi­na za­de­si­la je i an­dri­je­vič­ka pred­u­ze­ća što je bit­no uti­ca­lo da ova op­šti­na do­ži­vi sve­u­kup­nu stag­na­ci­ju, dok su fa­brič­ki objek­ti i imo­vi­na, uglav­nom, pre­pu­šte­ni pro­pa­da­nju. Ta­ko je po­ste­pe­no do­la­zi­lo do pa­da ži­vot­nog stan­dar­da i sve pri­sut­ni­je mi­gra­ci­je lo­kal­nog sta­nov­ni­štva. Na to na­vo­de i po­da­ci ko­ji go­vo­re da na pod­ruč­ju op­šti­ne ži­vi sve­ga 5.071 sta­nov­nik ili du­plo ma­nje ne­go se­dam­de­se­tih go­di­na pro­šlog vi­je­ka i da se go­di­šnje u An­dri­je­vi­ci sklo­pi sve­ga pet­na­e­stak bra­ko­va.
D.J.


Za­tvo­re­ni po­go­ni

Za vri­je­me tran­zi­ci­o­nih pro­ce­sa za­tvo­ren je po­gon fa­bri­ke ko­že „Po­lim­ka“, u ko­me je ne­ka­da ra­di­lo bli­zu 200 rad­ni­ka. Slič­nu sud­bi­nu do­ži­vio je i po­gon „Ko­mo­vi“, ko­ji je po­slo­vao u sa­sta­vu be­o­grad­skog „So­ko Štar­ka“ gdje je ne­kad pla­te za­ra­đi­va­lo bli­zu 200 upo­sle­nih. Fa­bri­ka ven­ti­la­ci­o­ne opre­me „Ter­mo­vent“ upo­šlja­va­la je 160 lju­di, pri­va­ti­zo­va­na je od stra­ne be­o­grad­ske „Mon­ta­že“, da bi na­kon to­ga bi­lo rad­no an­ga­žo­va­no sve­ga ne­ko­li­ko li­ca. Kra­jem osam­de­se­tih go­di­na uga­še­no je i pred­u­ze­će „Mer­mer“ ko­je je u jed­nom mo­men­tu bro­ja­lo pre­ko 100 upo­sle­nih. S ra­dom je pre­sta­lo i tr­go­vin­sko pred­u­ze­će „1.maj“, kao i an­dri­je­vi­ča­ka i ko­nju­ška po­ljo­pri­vred­na za­dru­ga, dok su pri­li­kom tran­sfor­ma­ci­je Šum­skog pred­u­ze­ća uga­še­ne po­je­di­ne rad­ne je­di­ni­ce. Na taj na­čin je oko hi­lja­du an­dri­je­vič­kih rad­ni­ka iz­gu­bi­lo po­sao, me­đu ko­ji­ma je ma­li broj onih ko­ji su po­no­vo za­sno­va­li rad­ni od­nos. Da stvar bu­de još tra­gič­ni­ja, ima i onih rad­ni­ka ko­ji još uvi­jek ni­je­su do­bi­li za­ko­nom za­ga­ran­to­va­nu ot­prem­ni­nu u iz­no­su od 1.920 eura.


Po­dr­ža­li DPS ko­ji ih je gur­nuo u pro­va­li­ju

Asa­no­vić je na­gla­sio da sta­ti­sti­ka ja­sno sta­vlja do zna­nja da se An­dri­je­vi­ca na­šla na eko­nom­skom i so­ci­jal­nom ru­bu pro­pa­sti
-Sta­ti­sti­ka go­vo­ri da broj­ni rad­no spo­sob­ni An­dri­je­v­ča­ni ni­ka­da ni­je­su za­sni­va­li rad­ni od­nos i da je ve­ći­na ne­kad za­po­sle­nih, zbog za­tva­ra­nja pri­vred­nih i dru­gih ko­lek­ti­va, osta­la bez po­sla. Uz to, u An­dri­je­vi­ci ima vi­še ko­ri­sni­ka so­ci­jal­nih da­va­nja ne­go za­po­sle­nih. Isto ta­ko, gro pen­zi­o­ne­ra pri­ma pen­zi­je is­pod pro­sje­ka, od ko­jih ni­je ma­li broj onih ko­ji s ta­ko mi­ni­mal­nim pri­ma­nji­ma iz­dr­ža­va­ju vi­šeč­la­ne po­ro­di­ce. Uz to, po­da­ci uka­zu­ju da je u pro­sje­ku sko­ro sva­ki pu­no­ljet­ni sta­nov­nik An­dri­je­vi­ce kre­dit­no za­du­žen, od ko­jih ve­ći­na na­vo­di da ne­ma rje­še­nja ka­ko da od­go­vo­ri kre­dit­nim za­du­že­nji­ma. Zbog ta­kvog sta­nja mno­štvo po­ro­di­ca u an­dri­je­vič­koj op­šti­ni do­ve­de­no je na rub ži­vot­ne eg­zi­sten­ci­je, bez rje­še­nja ka­ko da­lje. No, i po­red ta­ko tra­gič­ne si­tu­a­ci­je ve­ći­na sta­nov­ni­štva u an­dri­je­vič­koj op­šti­ni je po­dr­ža­la DPS, od­no­sno one ko­ji su ih gur­nu­li u pro­va­li­ju. Za­to se kao lje­kar pro­sto pi­tam šta se na­la­zi u ko­ri mo­zga tih lju­di – is­ta­kao je Asa­no­vić.