NVO „Adria” obi­lje­ži­la je ovih da­na 15 go­di­na ra­da. Cilj­na gru­pa ove NVO su od­ra­sla li­ca sa smet­nja­ma u psi­ho­fi­zič­kom raz­vo­ju.
Pre­ma ri­je­či­ma Mar­te An­đe­lić, pred­sjed­ni­ce NVO „Adria”, to­kom tog pe­ri­o­da pro­šli su tr­no­vit put, s vr­lo ma­lo po­dr­ške i po­mo­ći. An­đe­li­će­va pod­sje­ća da su im po­mo­gli iz UNDP-a u Cr­noj Go­ri, kao i Op­šti­na Bar u jed­noj go­di­ni, za­jed­no sa Za­vo­dom za za­po­šlja­va­nje.
-Na­kon to­ga smo se sna­la­zi­li pre­ko pi­sa­nja pro­je­ka­ta i sred­sta­va ko­je smo do­bi­ja­li pre­ko Ko­mi­si­je od iga­ra na sre­ću. To zna­či da je ser­vis ko­ji pru­ža­mo na­šim ko­ri­sni­ci­ma uvi­jek bio uslo­vljen i vre­men­ski i fi­nan­sij­ski. Od Ko­mi­si­je od iga­ra na sre­ću ni­smo do­bi­li sred­stva po osno­vu na­ših pro­je­ka­ta, uz ne­ko obra­zlo­že­nje za ko­je ni­sam si­gur­na da je baš ade­kvat­no i tač­no, jer kad smo se ža­li­li ni­smo do­bi­li od­go­vor od njih. To po­ka­zu­je ko­li­ko su bi­li u pra­vu kad su nas od­bi­li - ka­že An­đe­li­će­va.
Is­ti­če da su u go­di­ni na iz­ma­ku ra­di­li bez ika­vog pro­jek­ta.
-Fi­nan­si­ra­li smo se je­di­no za­hva­lju­ju­ći jav­nim ra­do­vi­ma, ko­je opet mo­ra­mo da pi­še­mo i da če­ka­mo da vi­di­mo da li će pro­ći kod Za­vo­da za za­po­šlja­va­nje Cr­ne Go­re.Me­đu­tim, ser­vis po­dr­ške na­šim ko­ri­sni­ci­ma iz­i­sku­je i do­dat­na sred­stva kao što su odr­ža­va­nje hi­gi­je­ne, sred­stva za či­šće­nje pro­sto­ri­ja, kan­ce­la­rij­ski ma­te­ri­jal, knji­go­vod­stve­ne i ra­ču­novodstve­ne tro­ško­ve... Svih ovih go­di­na ra­di­li smo u lo­šim uslo­vi­ma, tru­de­ći se da odr­ži­mo kva­li­tet i stan­dar­de ko­ji su po­treb­ni za ova­kav vid po­dr­ške. Naš ser­vis je bes­pla­tan za ko­ri­sni­ke, što je mo­žda i ma­lo neo­bič­no. Ali, stvo­ri­la se ne­ka sli­ka kod ro­di­te­lja na­ših ko­ri­sni­ka da mi kao NVO uvi­jek mo­ra­mo da na­đe­mo sred­stva. Čak ne­kad ro­di­te­lji ne mo­gu da shva­te da mi pru­ža­mo uslu­ge i da bi na ne­ki na­čin i oni tre­ba­lo da par­ti­ci­pi­ra­ju. Bo­jim se da će od na­red­ne go­di­ne sve na­še slu­žbe po­dr­ške mo­ra­ti da ima­ju od­re­đe­nu par­ti­ci­pa­ci­ju od stra­ne ro­di­te­lja na­ših ko­ri­sni­ka - ka­že An­đe­li­će­va.
Ona do­da­je da je na nji­ma ve­li­ka od­go­vor­nost.
-Mi ne­ma­mo ade­kvat­nu po­dr­šku. Re­ci­mo, UNDP nas je fi­nan­si­rao čak tri go­di­ne, ali je na­kon to­ga tre­ba­lo pre­ći na fi­nan­si­ra­nje na lo­kal­nom ni­vou. Me­đu­tim, za nas ra­zu­mi­je­va­nja u lo­kal­noj upra­vi još uvi­jek ne­ma. Ta­ko­đe, Mi­ni­star­stvo ra­da i so­ci­jal­nog sta­ar­nja, tj. cen­tri za so­ci­jal­ni rad, tre­ba­lo bi da nam pru­že po­dr­šku. Mi će­mo re­a­li­zo­va­ti ser­vis po­dr­ške s onim či­me ras­po­la­že­mo sve do kra­ja ove go­di­ne. U idu­ćoj go­di­ni ne znam ka­ko će­mo se or­ga­ni­zo­va­ti. Sre­ća je što ima­mo pro­sto­ri­je za rad ko­je smo do­bi­li od mje­sne za­jed­ni­ce. Ali, ono što nas je raz­o­ča­ra­lo je­ste od­lu­ka Op­šti­ne da od 2010. go­di­ne ni­jed­nom udru­že­nju ni­su da­li ni cent, ni­ti je ras­pi­si­van kon­kurs za ne­vla­din sek­tor. Obra­ća­li smo se ne­ko­li­ko pu­ta za­htje­vom da na­še po­tre­be uđu u bu­džet, i da se re­dov­no fi­nan­si­ra­mo, da se ma­kar dvi­je-tri oso­be, neo­p­hod­ne za rad u na­šem ser­vi­su po­dr­ške ko­ri­sni­ci­ma, fi­nan­si­ra­ju iz tih sred­sta­va, ali ni­je bi­lo od­go­vo­ra- ob­ja­šnja­va na­ša sa­go­vor­ni­ca.
Za nju je, ka­ko ka­že, bi­lo ve­li­ko raz­o­ča­re­nje ka­da se po­zi­vu da pri­su­stvu­ju pro­gra­mu pro­sla­ve 15 go­di­na ra­da ni­su oda­zva­le in­sti­tu­ci­je i po­je­din­ci.
-Ve­o­ma sam ne­pri­jat­no iz­ne­na­đe­na što se ured­no do­sta­vlje­nom po­zi­vu ni­su oda­zva­li pred­stav­ni­ci in­sti­tu­ci­ja, vas­pit­no-obra­zov­nih usta­no­va, zdrav­stve­nih usta­no­va, lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve, pri­vred­ni­ci, pred­stav­ni­ci par­ti­ja i vjer­skih or­ga­ni­za­ci­ja. Taj nji­hov čin nam dje­li­mič­no i po­ka­zu­je sta­nje u na­šem dru­štvu. Po­tvr­đu­je se či­nje­ni­ca da po­sto­ji ogrom­na dis­kri­mi­na­ci­ja po­pu­la­ci­je o ko­joj bri­ne i na­ša NVO. Od in­klu­zi­je se ni­je da­le­ko oti­šlo osim na ri­je­či­ma, o de­in­sti­tu­ci­o­na­li­za­ci­ji da i ne pri­ča­mo, kao ni o sen­zi­bi­li­te­tu pre­ma li­ci­ma sa smet­nja­ma u raz­vo­ju. Vri­je­đa nas i či­nje­ni­ca da oni ko­ji ni­su do­šli na pro­sla­vu na taj na­čin di­rekt­no anu­li­ra­ju sve na­še po­stig­nu­te re­zul­ta­te, i raz­ne ak­tiv­no­sti u za­jed­ni­ci. Mi ne že­li­mo da bu­de­mo sa­mo de­kor za krat­ko­roč­ne ci­lje­ve, već že­li­mo za­i­sta da una­pri­je­di­mo kva­li­tet ži­vo­ta oso­ba sa smet­nja­ma u raz­vo­ju, nji­ho­vih po­ro­di­ca, kao i dru­gih mar­gi­na­li­zo­va­nih gru­pa. Ovo is­ku­stvo nas je za­bo­lje­lo, ali i oja­ča­lo u na­mje­ri da na­sta­vi­mo sa svo­jim ak­tiv­no­sti­ma, s raz­vi­ja­njem ser­vi­sa po­dr­ške dnev­nog bo­rav­ka za od­ra­sla li­ca sa smet­nja­ma u raz­vo­ju – ka­za­la je An­đe­li­će­va. D.S.


Ima i svi­je­tlih pri­mje­ra

-Za­hva­lju­je­mo se Kul­tur­nom cen­tru Bar i di­rek­to­ru Ća­zi­mu Ni­ke­zi­ću, kao i svim za­po­sle­nim za bez­re­zer­vnu po­dr­šku na­šem udru­že­nju od sa­mog po­čet­ka ra­da. Ta­ko­đe, za­hva­lju­je­mo za­mje­ni­ku om­bud­sma­na Si­ni­ši Bje­ko­vi­ću, Islam­skoj vjer­skoj za­jed­ni­ci, dr Ani Ka­lam­pe­ro­vić i nje­nom su­pru­gu Ju­su­fu Ka­lam­pe­ro­vi­ću, ko­ji su pri­su­stvo­va­li obi­lje­ža­va­nju ju­bi­le­ja, i sa­mim tim po­ka­za­li da im je sta­lo do na­šeg an­ga­žo­va­nja i is­traj­no­sti u ra­du - ka­že An­đe­li­će­va.