MOJ­KO­VAC - Udru­že­nje gra­đa­na „Moj­kov­ča­ni“ ili ka­ko ih su­gra­đa­ni zo­vu „moj­ko­vač­ka omla­di­na“ or­ga­ni­zova­li su ju­če, 7. ja­nu­a­ra na Bo­žić, dru­gi po re­du marš na Boj­nu nji­vu u čast pa­lim ju­na­ci­ma slav­ne Moj­ko­vač­ke bit­ke. Uče­šće u mar­šu uze­lo je pre­ko dvi­je sto­ti­ne lju­di, ma­lih i sta­rih, ko­ji od za­bo­ra­va ču­va­ju tra­di­ci­ju i svo­je slav­ne pret­ke.
Pro­šle go­di­ne ka­da je na obilje­že­va­nju vi­je­ka od Moj­ko­vač­ke bit­ke or­ga­ni­zo­va­na pro­sla­va u čast pre­ci­ma pod mo­tom „Oni su pa­li da bi Sr­bi­ja i Cr­na Go­ra ži­vi­je­le“, or­ga­ni­za­to­ri mar­ša na Boj­nu nji­vu po­ru­či­li su da je to slog­an ko­jeg se mla­di Moj­kov­ca dr­že, i ko­ji ih vo­di sta­za­ma pre­da­ka.
- Ka­ko se Isus Hrist žr­tvo­va­še ra­di ljud­skog spa­se­nja, ta­ko se i moj­ko­vač­ki mu­če­ni­ci pre­pu­sti­še vo­lji Bo­ži­joj, jer su zna­li da je od­bra­na svo­je ze­mlje, maj­ke, pra­ga - ljud­ska du­žnost naj­sve­ti­ja - po­ru­či­li su Moj­kov­ča­ni.
Or­ga­ni­za­to­ri mar­ša su is­ta­kli da ne­ma Bo­ži­ća bez Moj­kov­ca, ni­ti Moj­kov­ca bez Bo­ži­ća! Po­ru­ču­ju da po­la­žu na­de da će bla­go­det Bo­ži­ja, ka­ko ka­žu, su­zbi­ti ovu mr­žnju i zlo, ko­ji su se od ne­dav­no, opet u ve­li­koj mje­ri po­ja­vi­li me­đu lju­di­ma jer „zlo i mr­žnja, ni­ka­da i ni­ko­me do­bra ni­je­su do­ni­je­li, ne do­no­se i ne­će do­ni­je­ti, ni na lič­nom, ni na ko­lek­tiv­nom pla­nu”.
- Na to nas oba­ve­zu­je po­što­va­nje pre­ma stra­da­lim pre­ci­ma, na­ma sa­mi­ma, ali i onaj pro­šlo­go­di­šnji spek­takl, gdje smo na naj­bo­lji mo­gu­ći na­čin pod­sje­ti­li, da ne­ma ve­će lju­ba­vi, od one da ne­ko po­lo­ži svoj ži­vot za bli­žnje svo­je – na­gla­si­li su or­ga­ni­za­to­ri mar­ša na Boj­nu nji­vu.
Ove go­di­ne gra­đa­ni su se sa­bra­li u još ve­ćem bro­ju, a sve za­rad ge­ne­ra­ci­ja ko­je do­la­ze, i ti­me su u mo­guć­no­sti, ka­žu, da im osta­ve u ama­net da ovaj uz­vi­še­ni čin, ni­ka­ko ne smi­je pa­sti u za­bo­rav, i da će oni bi­ti ti, ko­ji će jed­no­ga da­na na­sta­vi­ti sa or­ga­ni­zo­va­njem ove ma­ni­fe­sta­ci­je.
- Naš put je put pre­da­ka. Iako su nji­ho­vi pod­vi­zi te­ško do­sti­žni, du­žni smo da ma­kar stre­mi­mo oču­va­ti ide­a­le za ko­je su oni po­lo­ži­li svo­je ži­vo­te. Za­hva­lju­ju­ći nji­ma, mi da­nas ži­vi­mo u slo­bo­di. Za­to je Moj­ko­vac upi­san zlat­nim slo­vi­ma, ne sa­mo u isto­ri­ji ovih pro­sto­ra već čo­vje­čan­stva, jer, ka­ko ka­že naš ve­li­ki Ra­do­van Be­ći­ro­vić: „Isto­ri­ja ni­je za­pi­sa­la da se za spas jed­ne voj­ske dru­ga žr­tvo­va­la”. Za­hva­lju­ju­ći Moj­ko­vač­koj bi­ci, spa­sen je je­dan na­rod, jed­no bi­će, jed­na vje­ra… Ako to ima­mo u vi­du, jed­nom go­di­šnje mo­že­mo oda­ti po­čast na­šim he­ro­ji­ma ta­ko što će­mo svo­jim prisu­stvom uve­li­ča­ti marš do Boj­ne nji­ve - sa­op­šte­no je iz Udru­že­nja gra­đa­na „Moj­kov­ča­ni” na­gla­ša­va­ju­ći „Pre­ci nas zo­vu!, a na taj po­ziv ne smi­je­mo se oglu­ši­ti”.
Pro­šle go­di­ne je 200 mla­dih Moj­kov­ča­na i nji­ho­vih pri­ja­te­lja ob­i­šlo Boj­nu nji­vu, to stra­šno po­pri­šta ve­li­ke isto­rij­ske bit­ke i oda­li su po­čast pa­lim pre­ci­ma i su­na­rod­ni­ci­ma.
Uče­šće ove go­di­ne na mar­šu uzeo je i uve­že­ni moj­ko­vač­ki gu­slar Ra­do­van Ro­sić.
J.Šće­pa­no­vić