GU­SI­NjE - Na­kon što je do­go­vo­re­na ko­a­li­ci­o­na ve­ći­na u Gu­si­nju je pred­zad­njeg da­na mi­nu­le go­di­ne odr­ža­na sjed­ni­ca Skup­šti­ne op­šti­ne na ko­joj je za nje­nog pred­sjed­ni­ka ime­no­van Dže­na­din Ra­do­čić (SD). On je za sju­tra­dan sa­zvao no­vu sjed­ni­cu na ko­joj je usvo­je­na od­lu­ka za pri­vre­me­no fi­nan­si­ra­nje op­šti­ne i iz­gla­sa­no po­vje­re­nje ak­tu­el­noj pred­sjed­ni­ci Ane­li Če­kić. Pre­o­sta­lo je da se for­mi­ra­ju skup­štin­ske slu­žbe, pre­ci­zi­ra­ju smjer­ni­ce ra­da, pri­pre­mi do­no­še­nje bu­dže­ta za te­ku­ću go­di­nu...
Pred­sjed­nik SO Dže­na­din Ra­don­čić, oče­ku­je bo­lje da­ne sa no­vo­for­mi­ra­nom ko­a­li­ci­jom na vla­sti i ne pla­ši se, kaže, op­struk­ci­ja. Pod­sje­ća da vlast či­ni ši­ro­ka ko­a­li­ci­ja sa­sta­vlje­na od 23 od­bor­ni­ka (De­mo­krat­ske par­ti­je so­ci­ja­li­sta 9, So­ci­jal­de­mo­kra­ta 4, Par­ti­je za Gu­si­nje 6, Bo­šnjačke stran­ke 1 i DUA 3), te da će se ta­ko da­ti ve­ći do­pri­nos raz­vo­ju gra­da.
-Sma­tram da svi u lo­kal­nom par­la­men­tu tre­ba da ima­mo isti cilj -da bu­de­mo ser­vis gra­đa­ni­ma. Ši­ro­ka ko­a­li­ci­ja zna­či da vi­še lju­di ima ve­ću šan­su da da do­pri­nos da Gu­si­nje ko­nač­no kre­ne na­pri­jed. Sjed­ni­ce lo­kal­nog par­la­men­ta u pret­hod­nom sa­zi­vu ni­je­su odr­ža­va­ne re­dov­no zbog ne­do­stat­ka kvo­ru­ma, dok par­la­ment na či­jem sam če­lu ne­će ima­ti ta­kvih pro­blema. Ne pla­šim se opstruk­ci­ja! Ima­mo sta­bil­nu ve­ći­nu ko­ja bi, u slu­ča­ju da ne­ko­li­ko njih to ura­di, opet ima­la ve­ći­nu, te upra­vo zbog to­ga i je­sam na če­lu ta­kvog par­la­men­ta ko­ji će bi­ti do­sle­dan do kra­ja man­da­ta – na­gla­sio je Ra­don­čić, ne mo­gav­ši pre­ci­zi­ra­ti kad će bi­ti odr­ža­na pr­va sjed­ni­ca u no­voj go­di­ni jer to, ka­ko ka­že, za­vi­si od skup­štin­skog ko­le­gi­ju­ma.
Pred­sjed­nik dru­ge po ja­či­ni par­ti­je u vla­sti Ru­smin La­li­čić oče­ku­je da pred­sjed­ni­ca op­šti­ne pod­ne­se eks­po­ze ko­ji je od nje za­tra­žen od­mah na­kon joj je iz­gla­sa­no po­vje­re­nje.
-Pr­vo i osnov­no, na­kon iz­bo­ra pred­sjed­ni­ka op­šti­ne ili iz­gla­sa­va­nja po­vje­re­nja, pred­sjed­nik je du­žan da pod­ne­se eks­po­ze o svom ra­du za pred­sto­je­ći man­dat, što smo i za­tra­ži­li, ali ka­ko ste vi­dje­li ni­je ga bi­lo, a ho­će li ne zna­mo!? Je­di­no je us­po­sta­vlje­na skup­štin­ska ve­ći­na, ime­no­van pred­sjed­nik SO, i iz­gla­sa­na od­lu­ka o pri­vre­me­nom fi­nan­si­ra­nju, dru­go ni­šta! SO ni­je kom­ple­ti­ra­na po­treb­nim slu­žba­ma, ne­ma ni bu­dže­ta za te­ku­ću go­di­nu, i do­sta to­ga. Mo­ra­će­mo raz­go­va­ra­ti s pred­sjed­ni­com pa da vi­di­mo šta su ti nje­ni sle­de­ći od­no­sno du­go­roč­ni­ji ko­ra­ci, što smo oče­ki­va­li da ču­je­mo iz tog fa­mo­znog eks­po­zea. Tre­ba da vi­di­mo šta je pred­sjed­ni­ca pla­ni­ra­la ka­ko bi smo mi osta­li iz vla­sti zna­li šta i ka­ko -mo­žda i mi ne­što da su­ge­ri­še­mo, pred­lo­ži­mo, jer uvi­jek je ko­ri­sni­je sa­gle­da­ti vi­še vi­za­ja. Jed­no­stav­no da i iz na­ših pro­gra­ma bu­du uvr­šte­ne ne­ke pro­jekt­ne ak­tiv­no­sti, po­go­to­vo što smo si­gur­ni da su one do­bre i da nu­de je­dan kon­ti­nu­i­ran raz­voj Gu­si­nja i do­sti­za­nje bo­ljeg ži­vot­nog stan­dar­da gra­đa­na – is­ti­če La­li­čić.
Pred­sjed­nik gu­sinj­skog od­bo­ra SNP-a Mi­ha­i­lo Jo­vo­vić ne vi­di bo­lji­tak.
-Bi­će ka­ko pred­sjed­ni­ca ka­že. Mo­že­mo mi pri­ča­ti šta ho­će­mo i ko­li­ko ho­će­mo, ali ov­dje dok vla­da DPS bo­ljeg ži­vo­ta ne­ma ni za ko­ga, po­go­to­vo ne za pra­vo­slav­ce, jer to je do­sa­da­šnje vri­je­me po­ka­za­lo. Je­di­no ako ne­što us­pi­je da iz­bo­ri Par­ti­ja za Gu­si­nje, za op­štu do­bro­bit, od osta­lih ni­šta ne oče­ku­jem. Ka­ko i da oče­ku­jem kad je pri­je ne­ko­li­ko da­na de­se­tak mo­ma­ka do­bi­lo vi­ze za ino­stran­stvo i ov­dje već vla­da pu­stoš. Či­ni mi se da se ovo ise­lja­va­nje pod­sti­ca­lo i pod­sti­če iz Vla­de da bi se ovim pro­sto­rom lak­še tr­go­va­lo. No, mo­žda bi nam svu­gdje dru­go bi­lo bo­lje ne­go u dr­ža­vi ko­ju vo­di ova an­ti­dr­žav­na vlast. Nek nam je Bog upo­moć, šta dru­go da ka­žem–skep­ti­čan je Jo­vo­vić.
Pred­sjed­ni­ca op­šti­ne is­ti­če da mno­go fak­to­ra uti­če na ostva­ri­va­nje že­lja za na­pre­dak i ne­ke sreć­ni­je i bez­bri­žni­je da­ne.
-Mno­go to­ga mo­ći će­mo da ura­di­mo u ovoj go­di­ni, ali pod uslo­vom da na­ši uspje­šni gra­đa­ni ko­ji ži­ve i ra­de u ino­stran­stvu ula­žu u za­vi­čaj, i da uz sa­rad­nju i sa du­gim stra­nim part­ne­ri­ma i sve­srd­nu po­moć Vla­de Cr­ne Go­re, do­pri­ne­su br­žem raz­vo­ju naj­mla­đe cr­no­gor­ske op­šti­ne -is­ti­če Če­ki­će­va.N.Vu­ja­čić


Vlast da se okre­ne se­lu i po­ljo­pri­vre­di

Hil­mo De­lja­nin: -No­va ko­a­li­ci­o­na vlast je sklo­plje­na, i šta sad pre­o­sta­je!? Ako bu­du htje­li da ra­de ne­što mo­že­mo i oče­ki­va­ti, a ako na­sta­ve kao do­sad on­da ni­šta ne va­lja. No ne mo­že se re­ći da oni ni do­sad ni­je­su ra­di­li, je­su i to do­bro za se­be i svo­je sto­li­ce, ali ja oče­ku­jem da oni poč­nu da ra­de za na­rod, i tek on­da ne­što mo­že da bu­de. Ima se šta i oda­kle! Sa­mo nek se okre­nu po­ljo­pri­vre­di i ovim bo­gat­stvi­ma što je pri­ro­da da­la i po­sti­ći će se pu­no! Ako će kao do­sad, za na­rod ni­šta a za njih sve, ne­ka ne po­či­nju! Pro­đe vri­je­me, na­rod če­ka­ju­ći bo­lji­tak ode. Naj­no­vi­je mje­re Vla­de bo­jim se da će uči­ni­ti pro­past do kra­ja.
Mi­li­vo­je Vu­če­ljić: -Ne znam šta re­ći? Sve če­ka­mo a ni­šta ne do­če­ka­smo! Ja oče­ku­jem da ova no­va ko­a­li­ci­ja ne­što ura­di, a vi­dje­će­mo. Tre­ba­lo bi svi­ma do­sad da je ja­sno da je­di­ni bolj­tak mo­že da se oče­ku­je ako se vla­sti okre­nu se­lu i po­ljo­pri­vre­di. Pa ja ne­znam ko mo­že če­ka­ti da kre­nu fa­bri­ke ili ne znam šta a ono što je na do­hva­tu i što mo­že da da re­zul­tat da se od to­ga gla­va okre­će. Mo­ra se bi­ti re­al­no i od to­ga kre­nu­ti jer kad se za­po­sta­ve ova ovo­li­ka bo­gat­stva ko­ja je Bog stvo­rio, iz pe­pe­la i pra­ši­ne ne mo­že ni­šta ni­ći ni­ti se ima­ti. Nji­ve da se raz­o­ru, sto­ka da se pro­ši­ri, se­lja­ci­ma da se stvo­re uslo­vi za rad i evo ga bo­lji­tak i za se­lo i se­lja­ka, i za op­šti­nu i za dr­ža­vu.
Amir Bektešević: -Šta god oni uči­ni­li, bi­li na vla­sti ovi ili oni, ura­di­li ovo ili ono, me­ne sa­mo če­ka da ču­vam de­se­tak do pet­na­est bra­va i to je moj po­sao i raz­mi­šlja­nje. Ja pam­tim mno­ga vre­me­na i uvi­jek je se­ljak bio se­ljak, crn­čio i ra­dio, orao i ko­pao, a gla­va­ri na­vr­ta­li jaz na svo­ju vo­de­ni­cu, ali ni­kad kao ovi od na­zad tri­de­se­tak go­di­na. Ne mo­že ta na­vi­ka da se pro­mi­je­ni, to sva­ko tre­ba da vi­di ko­me oči ni­je­su is­ka­pa­le! Ode onaj što smo ku­ka­li od nje­ga, do­đe gr­đi i ho­će po te­me­lju da na­gr­di, vje­ro­vat­no mu onaj osta­vio u ama­net. Pre­pa­li se da ovim na­kna­da­ma za maj­ke i dječ­jim do­da­ci­ma si­ro­ti­nja ne stek­ne ka­kvo bo­gat­stvo, pa br­že bo­lje da im uma­nje ne­bi­li ih i da­lje gla­sa­li za džak bra­šna. Sa­mo se pi­tam ka­ko ih ni­je stid da se­be to­li­ko bo­ga­te uzi­ma­ju­ći od na­ro­da, a na­rod da si­ro­ma­še uzi­ma­ju­ći im ono što su s mu­kom ste­kli?!


Umje­sto fla­še pi­ća u go­ste sa fla­šom go­ri­va

Ra­gip De­lja­nin (PzG), ka­že da oče­ku­je isto što i osta­li gra­đa­ni, tj. ne­ki po­mak ka bo­ljem, po­la­zak sa mr­tve tač­ke jer do­sad, ka­že on, ta­ko­re­ći ni­šta ni­je ura­đe­no.
-Za pret­hod­ne tri go­di­ne ama baš ni­šta ni­je ura­đe­no. Dok ne ču­je­mo eks­po­ze pred­sjed­ni­ce ni­šta re­ći ne mo­že­mo, jer to je osnov iz ko­jeg tre­ba da vi­di­mo šta je ona za­mi­sli­la da se ra­di. Ima­mo ote­ža­va­ju­ću i naj­no­vi­ju si­tu­a­ci­ju od no­ve vla­de na če­lu sa Du­škom Mar­ko­vi­ćem, ko­ji je od­mah uda­rio po si­ro­ti­nji. Na kra­ju to je bi­lo i za oče­ki­va­ti jer ovi ovo­li­ki mi­nu­si mo­ra­ju se od­ne­kle na­dok­na­di­ti, pa ako ne mo­že od onih ve­li­kih po­re­skih ob­ve­zni­ka i onih što naj­vi­še ima­ju, mo­že naj­lak­še i naj­jed­no­stav­ni­je od si­ro­ti­nje. Po­red na­kna­da za maj­ke evo i go­ri­vo ode. Već kru­že pri­če da će­mo sa­da ka­da ide­mo kod ne­kog u go­ste umje­sto fla­še pi­ća no­si­ti fla­šu go­ri­va. Ko­me je bli­ža Bo­sna, Sr­bi­ja ili Ko­so­vo mo­že se i sna­la­zi­ti ne­ka­ko... Sve su pri­li­ke ula­zi­mo u jed­nu te­šku kri­zu od ko­je me pro­sto strah. Nož u le­đa su nam već za­bo­li i on sa­mo mo­že da ide du­blje i bol­ni­je, pa da vi­di­mo – pri­bo­ja­va se De­lja­nin.