TI­VAT- Ma­ster plan ga­si­fi­ka­ci­je Cr­ne Go­re i jav­na ras­pra­va o iz­vje­šta­ju o stra­te­škoj pro­cje­ni uti­ca­ja na ži­vot­nu sre­di­nu ovog pro­jek­ta uz­bur­ka­la je jav­nost u Gr­blju i Kr­to­li­ma. Jed­na od mo­guć­no­sti ko­ja je po­me­nu­ta u ovom pla­nu je pro­la­zak bu­du­ćeg ga­so­vo­da s ko­ri­do­rom od 400 me­ta­ra pri­o­ba­ljem Cr­ne Go­re, od Ba­ra do De­be­log bri­je­ga i ra­se­lje­va­nje di­je­la do­ma­ćin­sta­va u Ra­da­no­vi­ći­ma i Ra­do­vi­ći­ma. Plan ga­si­fi­ka­ci­je Cr­ne Go­re na­sla­nja se na ge­o­stra­te­ški ame­rič­ki pro­je­kat iz­grad­nje ga­so­vo­da „Na­bu­ko“ , od­no­sno Ja­dran­sko-jon­skog ga­so­vo­da ko­ji kao pro­tiv­te­ža ru­skom „Ju­žnom to­ku“ tre­ba da pro­đe od Azer­bej­dža­na, Tur­ske, Al­ba­ni­je pre­ko Cr­ne Go­re i Hr­vat­ske do evrop­skih ze­ma­lja.
-Ne znam ka­ko će­te ne­ko­me da ob­ja­sni­te da ku­ća tre­ba da mu se ru­ši, jer se na­la­zi u za­štit­nom po­ja­su od 60 me­ta­ra. Ko će bi­ti spre­man da mu za­ku­ca na vra­ta i ka­že: „Se­li se s po­ro­di­com oda­tle gdje su tvo­ji pre­ci ži­vje­li 300-400 go­di­na’’. Ovo je vr­lo ozbilj­no pi­ta­nje. Ima­će­mo zbor gra­đa­na u Kr­to­li­ma u su­bo­tu. Lju­di su is­pre­pa­da­ni, ne zna­ju da je to ko­ri­dor ko­ji se po­ten­ci­jal­no mo­že iz­mje­sti­ti. Ov­dje pi­še da ga­so­vod ide kroz se­lo Ra­da­no­vi­ći, se­lo Ra­do­vi­ći i da će do­ći do ra­se­lja­va­nja, jer za­štit­ni ko­ri­dor 200 plus 200 me­ta­ra ula­zi u stam­be­nu zo­nu- re­kao je u ime MZ Kr­to­li i Ma­ti­ce Bo­ke Ivan Star­če­vić na jav­noj ras­pra­vi ko­ja je odr­ža­na na Ce­ti­nju.
On je upi­tao ob­ra­đi­va­če pla­na iz Mi­ni­star­stva eko­no­mi­je da li će se u toj zo­ni ru­ši­ti i no­vi objek­ti či­ja iz­grad­nja je u to­ku. Star­če­vić ob­ja­šnja­va da je ri­ječ o svo­je­vr­snoj po­li­ti­ci svr­še­nog či­na, jer pro­je­kat de­fi­ni­še tra­su ga­so­vo­da ko­ja tre­ba da bu­de ucr­ta­na u Pro­stor­ni plan obal­nog pod­ruč­ja po­seb­ne na­mje­ne o ko­me je ras­pra­va za­vr­še­na u mar­tu pro­šle go­di­ne. Ga­so­vod u Cr­nu Go­ru ula­zi kod mje­sta Ško­dra kod Ul­ci­nja, ide kop­nom do rta Bi­go­vi­ca kod Ba­ra, oda­tle kre­će mo­rem, iz­la­zi na Tr­ste­no, ide pre­ko La­stve Gr­balj­ske, Ra­da­no­vi­ća, pre­ko Đu­ra­še­vi­ća, sre­di­nom Ra­do­vi­ća pre­ko Go­ši­ća gdje tre­ba da se gra­di di­stri­bu­tiv­no po­stro­je­nje za Her­ceg No­vi, ide pre­ma Gor­njim Kra­ši­ći­ma, ula­zi u mo­re u rt Do­breč i da­lje za Hr­vat­sku.
-Ko­ri­dor mo­ra da pro­đe kroz na­se­lje­no mje­sto, a on ima za­šti­će­ne zo­ne. Pr­va zo­na je pet me­ta­ra od oso­vi­ne i tu se, re­ci­mo, ne smi­ju sa­di­ti bilj­ke či­ji ko­ri­jen ima pre­ko me­tar du­bi­ne za šta je po­treb­na ru­pa od po­la me­tra. Sle­de­ći ko­ri­dor ide do 30 me­ta­ra od oso­vi­ne gdje ne smi­je da bu­de obje­ka­ta i gdje je u bu­duć­no­sti za­bra­nje­na grad­nja. Ši­ra za­štit­na zo­na je 200 me­ta­ra od oso­vi­ne, zna­či 400 me­ta­ra i u toj zo­ni se spro­vo­de po­seb­ne mje­re ako ima zgra­da. Ne po­sto­ji dio ko­ji se mo­že pro­vu­ći za taj ko­ri­dor ko­ji ne pro­la­zi kroz na­se­lje­ni dio Ra­do­vi­ća i Ra­da­no­vi­ća- ob­ja­šnja­va Star­če­vić.
On je pred­lo­žio da se ko­ri­dor iz­mje­sti i da ne ide kroz gu­sto na­se­lje­ne Ra­da­no­vi­će i Ra­do­vi­će, da ide pre­ma Tiv­tu kroz In­du­strij­sku zo­nu, iz­la­zi na Ku­ku­lji­nu i da tu bu­de čvor­na tač­ka za ga­si­fi­ka­ci­ju Tiv­ta i da se taj krak re­gi­o­nal­nog ga­so­vo­da na­sta­vi za Ko­tor. Kod Pri­sta­na u Ra­ki­te, po pred­lo­gu MZ Kr­to­li i Ma­ti­ce Bo­ke, da bu­de čvo­ri­šte za naj­u­ži dio ko­ji ide pre­ko kum­bor­skog tje­sna­ca za Her­ceg No­vi. Oda­tle je­dan dio da ide pre­ma Hr­vat­skoj, a dru­gi pre­ma po­tre­bi da se na­mi­je­ni za ga­si­fi­ka­ci­ju Lu­štič­kog po­lu­o­str­va.
-Kad se jed­nom ucr­ta taj ko­ri­dor u ma­ster plan, u Pro­stor­nom pla­nu obal­nog pod­ruč­ja osta­će za sva vre­me­na. Na zbor gra­đa­na Kr­to­la po­zva­li smo go­spo­du iz Mi­ni­star­stva eko­no­mi­je da ob­ja­sne gra­đa­ni­ma i da se ri­je­še ne­su­gla­si­ce. -Kroz Pro­stor­ni plan obal­nog pod­ruč­ja tre­ba ur­gi­ra­ti da se ko­ri­dor tog ga­so­vo­da iz­mje­sti- re­kao je Star­če­vić.
Ž.Kom­ne­no­vić


Šta pi­še u na­cr­tu

Vla­de Cr­ne Go­re, Hr­vat­ske, Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne i Al­ba­ni­je na­ja­vi­le su for­mi­ra­nje ope­ra­tiv­nog ti­je­la za raz­voj Ja­dran­sko-jon­skog ga­so­vo­da sa stal­nim sje­di­štem u Cr­noj Go­ri. Prav­ci pre­no­snog si­ste­ma osmi­šlje­ni su uzi­ma­ju­ći u ob­zir Ja­dran­sko- jon­ski ga­so­vod (IAP) kao iz­vor snab­di­je­va­nja ga­som.
„S ob­zi­rom na po­lo­žaj IAP, obal­ni dio pre­no­snog si­ste­ma Cr­ne Go­re pri­ka­zan je s kra­ćim pre­no­snim cje­vo­vo­dom ko­ji se odva­ja di­rekt­no iz IAP si­ste­ma, kao što su ogran­ci Ul­cinj, Ti­vat, Ko­tor i Her­ceg No­vi. Dru­gi ve­li­ki dio ga­snog si­ste­ma za­sni­va se na ve­li­kom ogran­ku do Pod­go­ri­ce ko­ji vo­di pre­ma Be­ra­na­ma. Od tog se glav­nog cje­vo­vo­da odva­ja­ju svi plin­ski pre­no­sni cje­vo­vo­di do sre­di­šta op­šti­na u sre­di­šnjoj i sje­ver­noj Cr­noj Go­ri. Pri­pre­mljen je ela­bo­rat uslo­va u ži­vot­noj sre­di­ni u od­no­su na sva­ku di­o­ni­cu plin­skog pre­no­snog cje­vo­vo­da i da­te su pre­po­ru­ke. Hi­dra­u­lič­ka op­ti­mi­za­ci­ja i tro­ško­vi op­ti­mi­za­ci­je pro­ve­de­ni su za tri op­ci­je i po­ve­za­nu ci­je­nu ula­ga­nja za sve pre­no­sne li­ni­je i iz­no­se iz­me­đu 303 i 394 mi­li­o­na eura“, pi­še u Na­cr­tu ma­ster pla­na ga­si­fi­ka­ci­je sa Stra­te­škom pro­cje­nom na ži­vot­nu sre­di­nu ko­ju je pri­re­dio kon­zor­ci­jum CO­WI/ IPF.


Kr­to­lja­ni is­ku­sni u bor­bi

Star­če­vić ka­že da Kr­to­lja­ni ima­ju de­be­lo is­ku­stvo u bor­bi pro­tiv ta­kvih re­gi­o­nal­nih pro­je­ka­ta ko­ji su ugro­ža­va­li sta­nov­ni­štvo- od pla­na iz­grad­nje re­gi­o­nal­ne de­po­ni­je, pod­vod­nog ener­get­skog ka­bla za Ita­li­ju, ka­na­li­za­ci­o­nih po­stro­je­nja i sa­da do ga­so­vo­da. Na jav­noj ras­pra­vi ko­ja je odr­ža­na na Ce­ti­nju pred­stav­ni­ci ob­ra­đi­va­ča su po­ru­či­li da je ra­no go­vo­ri­ti o ra­se­lja­va­nju i da je da­le­ko do fi­nal­ne ver­zi­je Ma­ster pla­na ga­si­fi­ka­ci­je, kao i da su ove pri­če „va­ri­ja­ci­je na te­mu“