AN­DRI­JE­VI­CA - Da je An­dri­je­vi­ca po­sta­la mje­sto gdje je za­i­sta te­ško or­ga­ni­zi­va­ti bi­lo ka­kav po­sao ko­ji bi bio is­pla­tiv i ko­ji bi do­no­sio od­re­đe­ne pri­ho­de, uka­zu­je i zva­nič­ni spi­sak pri­vred­nih su­bje­ka­ta na te­ri­to­ri­ji op­šti­ne. Na tom spi­sku, ko­ji je zva­nič­ni do­ku­ment Se­kre­ta­ri­ja­ta lo­kal­ne upra­ve, na­la­zi se sve­ga pet re­gi­stro­va­nih za­nat­skih rad­nji i to tri pe­ka­re i dva fri­zer­ska sa­lo­na. Re­gi­stro­va­no je i 18 tr­go­vin­skih, i 17 ugo­sti­telj­skih rad­nji, iako se zna da su mno­ge od njih go­di­na­ma za­tvo­re­ne. Na spi­sku ne­ma obu­ćar­skih rad­nji, po­sla­sti­čar­ni­ca, knji­ža­ra, fo­to­ko­pir­ni­ca, ne­ma tra­di­ci­o­nal­nih uslu­žnih ra­di­o­ni­ca, fo­to­gra­fa, ser­vi­sa za po­prav­ku ku­ćan­skih apa­ra­ta, kao ni što­šta što ima­ju dru­gi gra­do­vi. Uz to, u ovoj pot­ko­mov­skoj va­ro­ši­ci ne­zna­tan je i broj ma­lih pred­u­ze­ća o ko­ji­ma zva­nič­ni­ci go­di­na­ma pri­ča­ju da su raz­voj­na šan­sa či­ta­vog kra­ja. Ta­ko ne­ga­tiv­nu po­slov­nu sli­ku upot­pu­nju­je i či­nje­ni­ca da se na an­dri­je­vič­koj tr­žni­ci po­ne­djelj­kom, ka­da je pa­zar­ni dan, mo­že na­ći sa­mo ne­ko­li­ko pro­da­va­ca, ko­ji tvr­de da je ku­pov­na moć gra­đa­na do­ta­kla kri­tič­nu gra­ni­cu.
I zva­nič­na sta­ti­sti­ka ja­sno uka­zu­je da op­šti­na An­dri­je­vi­ca u po­sled­nje vri­je­me bi­lje­ži ne­ga­tiv­ne bi­lan­se u svim ži­vot­nim obla­sti­ma. Ona spa­da u red naj­si­ro­ma­šni­jih i eko­nom­ski naj­ne­ra­zvi­je­ni­jih op­šti­na u Cr­noj Go­ri, uz op­štu kon­sta­ta­ci­ju da na pr­o­sto­ru Va­so­je­vi­ća i lim­ske do­li­ne, po­red pri­vred­nog i eko­nom­skog za­o­sta­ja­nja, mi­gra­ci­o­na kre­ta­nja i pad na­ta­li­te­ta po­pri­ma­ju za­bri­nja­va­ju­ći ka­rak­ter. Ne­ga­ti­van sal­do upot­pu­nju­ju po­da­ci po­sled­njeg po­pi­sa ko­ji go­vo­re da u an­dri­je­vič­koj op­šti­ni tre­nut­no ži­vi 5.117 sta­nov­ni­ka, što je 580 ma­nje u od­no­su na 2003. go­di­nu. To­me u pri­log ide i po­da­tak da je u op­šti­ni An­dri­je­vi­ca to­kom pro­šle go­di­ne sklo­plje­no 19 bra­ko­va i da je upi­sa­no sve­ga tri­de­se­tak pr­va­ka.
Po­da­ci su uka­zi­va­li da je pri­je dvi­je go­di­ne na bi­rou ra­da u An­dri­je­vi­ci bi­lo 492 ne­za­po­sle­nih i da sto­pa ne­za­po­sle­no­sti u ovoj op­šti­ni iz­no­si 34,3 od­sto. Me­đu­tim, ta ci­fra se kon­stant­no uve­ća­va, jer u in­for­ma­ci­ji o ra­du bi­roa ra­da pi­še da je pro­šle go­di­ne bi­lo 687 ne­za­po­sle­nih, što je znat­no vi­še od bro­ja svih uče­ni­ka u osnov­nim i sred­njoj ško­li u An­dri­je­vi­ci. Da sve­u­kup­na ži­vot­na sli­ka u ovoj pot­ko­mov­skoj va­ro­ši­ci ni­je ni­ma­lo ru­ži­ča­sta, po­tvr­đu­je či­nje­ni­ca da u An­dri­je­vi­ci, pre­ma zva­nič­noj sta­ti­sti­ci, ima sve­ga 500 za­po­sle­nih, dok je so­ci­jal­nim da­va­nji­ma ob­u­hva­će­no 575 oso­ba. Ta­ko­đe, u An­dri­je­vi­ci ima 709 pen­zi­o­ne­ra, gdje pro­sječ­na pen­zi­ja iz­no­si 200 eura, a pro­sječ­na pla­ta 393 eura, što je da­le­ko is­pod cr­no­gor­skog pro­sje­ka.
Iz opo­zi­ci­o­nih re­do­va tvr­de da sta­ti­sti­ka ja­sno sta­vlja do zna­nja da se An­dri­je­vi­ca, zbog po­gub­ne dr­žav­ne po­li­ti­ke, na­šla na ru­bu pro­pa­sti.
-Sta­ti­sti­ka svje­do­či da broj­ni rad­no spo­sob­ni An­dri­je­vi­ča­ni ni­kad ni­je­su za­sni­va­li rad­ni od­nos i da je ve­ći­na ne­kad za­po­sle­nih, zbog za­tva­ra­nja pri­vred­nih i dru­gih ko­lek­ti­va, osta­la bez po­sla. Uz to, u An­dri­je­vi­ci ima vi­še ko­ri­sni­ka so­ci­jal­nih da­va­nja ne­go za­po­sle­nih. Isto ta­ko, gro pen­zi­o­ne­ra pri­ma pen­zi­je is­pod pro­sje­ka, od ko­jih ni­je ma­li broj onih ko­ji sa ta­ko mi­ni­mal­nim pri­ma­nji­ma iz­dr­ža­va­ju svo­je vi­šeč­la­ne po­ro­di­ce. Po­da­ci uka­zu­ju da je u pro­sje­ku sko­ro sva­ki pu­no­ljet­ni sta­nov­nik An­dri­je­vi­ce kre­dit­no za­du­žen, od ko­jih ve­ći­na na­vo­di da ne­ma rje­še­nja ka­ko da od­go­vo­ri na­ra­slim kre­dit­nim za­du­že­nji­ma. Zbog ta­kvog sta­nja mno­štvo po­ro­di­ca u an­dri­je­vič­koj op­šti­ni do­ve­de­no je na sam rub ži­vot­ne eg­zi­sten­ci­je, bez rje­še­nja ka­ko da­lje. U ta­kvim okol­no­sti­ma go­vo­ri­ti sa naj­vi­šeg dr­žav­nog ni­voa da se da­je šan­sa mla­dim lju­di­ma da se ba­ve bi­zni­som je i smi­je­šno i tra­gič­no, kad se zna da je ov­dje za obič­ne smrt­ni­ke sva­ki po­sao una­pri­jed osu­đen na pro­past – na­gla­si­li su iz OO DF-a.
D.J.


Pri­vre­da na ko­lje­ni­ma

Iz OO SNP-a tvr­de da se, zbog ni­za okol­no­sti i po­li­ti­ke ko­ju spro­vo­di ak­tu­el­ni re­žim, An­dri­je­vi­ca su­o­ča­va sa te­škom si­tu­a­ci­jom.
-Se­la is­pod Ko­mo­va su prak­tič­no osta­la pu­sta, dok u gra­du ima pre­ko 50 za­tvo­re­nih ku­ća. Pri­vre­da je na ko­lje­ni­ma. Na­rod se na­šao pred du­hov­nim po­no­rom, s tim što se broj onih ko­ji su sprem­ni da uka­žu na dru­štve­ne ano­ma­li­je sveo na mi­ni­mum. Omla­di­na se sve vi­še uvla­či u kri­mi­nal­ne rad­nje i ra­zno­ra­zne po­ro­ke, pro­vo­de­ći vri­je­me u ka­fa­na­ma i kla­di­o­ni­ca­ma. Po­slov­ni am­bi­jent kre­i­ra ne­ko­li­ko moć­nih po­je­di­na­ca, dok svi dru­gi mo­gu sa­mo da sa­nja­ju o ne­kom uno­sni­jem po­slu. Sve to po­tvr­đu­je da se zva­nič­ni­ci sa­mo de­kla­ra­tiv­no za­la­žu za po­kre­ta­nje bi­zni­sa i da do sti­mu­la­tiv­nih po­god­no­sti do­la­ze sa­mo oni ko­ji su pro­du­že­na ru­ka ak­tu­el­ne vla­sti. Za­to ne ču­di što da­nas u An­dri­je­vi­ci ima­mo ta­ko ma­li broj re­gi­stro­va­nih pri­vred­nih su­bje­ka­ta – po­ru­či­li su iz OO SNP-a.


Za­tvo­re­ne fa­bri­ke i za­dru­ga

U dru­goj po­lo­vi­ni pro­šlog vi­je­ka u An­dri­je­vi­ci je sa­mo u pro­iz­vod­nim po­go­ni­ma bi­lo upo­sle­no oko hi­lja­du rad­ni­ka, da bi taj broj da­nas bio de­set pu­ta ma­nji. Ve­ći­na ne­kad uspje­šnih pri­vred­nih ko­lek­ti­va do­ži­vje­la je uvo­đe­nje ste­ča­ja, a ka­sni­je i pot­pu­no za­tva­ra­nje, s tim što je ve­li­ki broj rad­ni­ka ostao bez po­sla. Za vri­je­me tran­zi­ci­o­nih pro­ce­sa u an­dri­je­vič­koj op­šti­ni za­tvo­ren je po­gon fa­bri­ke ko­že „Po­lim­ka“, u ko­me je ne­ka­da ra­di­lo bli­zu 200 rad­ni­ka. Slič­nu sud­bi­nu do­ži­vio je i po­gon „Ko­mo­vi“, ko­ji je po­slo­vao u sa­sta­vu be­o­grad­skog „So­ko Štar­ka“ gdje je ne­kad svo­je pla­te za­ra­đi­va­lo bli­zu 200 upo­sle­nih. Fa­bri­ka ven­ti­la­ci­o­ne opre­me „Ter­mo­vent“ upo­šlja­va­la je 160 lju­di, pri­va­ti­zo­va­na je od stra­ne be­o­grad­ske „Mon­ta­že“, da bi na­kon to­ga pre­sta­la sa ra­dom. Pro­šle go­di­ne u po­go­ni­ma biv­šeg „Ter­mo­ven­ta” otvo­ren je po­gon za pro­iz­vod­nju ener­get­skog go­ri­va „pe­le­ta“. Kra­jem osam­de­se­tih go­di­na uga­še­no je i pred­u­ze­će „Mer­mer“ ko­je je u jed­nom mo­men­tu bro­ja­lo pre­ko 100 za­po­sle­nih. S ra­dom je pre­sta­lo i tr­go­vin­sko pred­u­ze­će „1.maj“, kao i an­dri­je­vič­ka i ko­nju­ška po­ljo­pri­vred­na za­dru­ga, dok su pri­li­kom tran­sfor­ma­ci­je Šum­skog pred­u­ze­ća uga­še­ne po­je­di­ne rad­ne je­di­ni­ce.