PLjE­VLjA – Iz plje­valj­skog od­bo­ra So­ci­ja­li­stič­ke na­rod­ne par­ti­je sa­op­šti­li su da grad is­pod Go­lu­bi­nje, usled ma­će­hin­skog od­no­sa vla­sti DPS-a u Cr­noj Go­ri sko­ro tri pu­ne de­ce­ni­je, sve vi­še po­sta­je grad ko­ji ne­sta­je. Iz SNP-a na­gla­ša­va­ju da je jed­nu od ne­ka­da naj­ve­ćih, naj­ra­zvi­je­ni­jih, naj­na­se­lje­ni­jih, naj­bo­ga­ti­jih i naj­per­spek­tiv­ni­jih op­šti­na Cr­ne Go­re DPS gur­nuo u am­bis či­je se dno još uvi­jek ne na­zi­re.
– O su­no­vra­tu Plje­va­lja pod ru­ko­vo­đe­njem DPS-a naj­bo­lje go­vo­re sle­de­će či­nje­ni­ce: pet put­nih pra­va­ca ko­ji Plje­vlja otva­ra­ju pre­ma svi­je­tu (Plje­vlja–Me­talj­ka, Plje­vlja – Đur­đe­vi­ća Ta­ra, Pljevlj–Ja­bu­ka, Plje­vlja–Ko­vren, Plje­vlja–Šu­la i Plje­vlja–Če­mer­no) iz­gra­đe­ni su ili re­kon­stru­i­sa­ni pri­je po­čet­ka po­sled­nje de­ce­ni­je pro­šlog vi­je­ka; re­gi­o­nal­ni pu­te­vi go­to­vo da i ne po­sto­je, a lo­kal­ni, ura­đe­ni od de­ve­de­se­tih go­di­na do 2016. gu­be smi­sao usled ka­ta­stro­fal­ne de­mo­graf­ske sli­ke se­la; ve­ća grad­ska na­se­lja sa stam­be­nim blo­ko­vi­ma – cen­tar gra­da, uli­ce kra­lja Pe­tra, Tr­šo­va, Omla­din­ska, Mi­la Pe­ru­ni­či­ća, Vo­ja Đe­ni­si­je­vi­ća, Go­lu­bi­nja, na­se­lje kod ško­le „Bo­ško Bu­ha“, GM-ovi, Ga­go­vi­ća ima­nje, Ku­pu­si­šte... ra­đe­ni su pri­je de­ve­de­se­tih go­di­na pro­šlog vi­je­ka, a na­kon to­ga je ura­đen sa­mo stam­be­ni blok na Va­ro­ši, ne­ki po­je­di­nač­ni objek­ti i ma­nje zgra­de – is­ti­ču iz SNP-a.
Oni su uka­za­li da su svi škol­ski objek­ti na se­o­skom i ur­ba­nom pod­ruč­ju op­šti­ne (do če­tvo­ro­ra­zred­ne ško­le na Gu­ka­ma) iz­gra­đe­ni pri­je mno­go go­di­na. – Na­kon to­ga su sa­mo za­tva­ra­ni i pre­pu­šte­ni zu­bu vre­me­na, a iden­tič­na je si­tu­a­ci­ja i sa objek­ti­ma zdrav­stva na ur­ba­nom i se­o­skom pod­ruč­ju, s tim da se­o­ske am­bu­lan­te go­to­vo vi­še ne po­sto­je.
Grad­ski vo­do­vo­di Odžak, Pli­ješ, Ju­go­šti­ca i Bre­zni­ca na­sli­je­đe­ni su iz pret­hod­nog pe­ri­o­da, a po­tom je skrom­nim sred­stvi­ma oba­vlja­na nji­ho­va po­vre­me­na re­kon­struk­ci­ja i odr­ža­va­nje, ali ne tog ni­voa da bu­de za­mi­je­njen ma­gi­stral­ni cje­vo­vod od azbest­nih ci­je­vi. Svi objek­ti sport­ske in­fra­struk­tu­re (iz­u­zev dvo­ra­ne), kao i objek­ti usta­no­va kul­tu­re (re­kon­struk­ci­ja Do­ma kul­tu­re tra­je vi­še od 10 go­di­na), iz­gra­đe­ni su pri­je po­sled­nje de­ce­ni­je pro­šlog vi­je­ka.
Eko­lo­ški pro­ble­mi na­sli­je­đe­ni iz de­ve­de­se­tih da­nas su još ve­ći, slo­že­ni­ji i po zdra­vlje sta­nov­ni­štva još iz­ra­že­ni­ji i te­ži. Sve to upr­kos či­nje­ni­ci da ogrom­ne ko­li­či­ne to­plot­ne ener­gi­je tri­de­set go­di­na iz Ter­mo­e­lek­tra­ne idu u vje­tar, a vo­da uza­lud pre­la­zi pre­ko bra­ne u Oti­lo­vi­ći­ma – na­bra­ja­ju iz SNP-a či­nje­ni­ce ko­je su Plje­vlja svr­sta­le u op­šti­nu ko­ja stag­ni­ra u raz­vo­ju.
Kao pri­mjer za to na­vo­de i to da je u zad­njoj de­ce­ni­ji pro­šlog vi­je­ka u Plje­vlji­ma bi­lo 10 do 11 hi­lja­da rad­ni­ka, a da­nas je to te­ško upo­re­di­vo ne sa­mo po bro­ju, već i po stan­dar­du za­po­sle­nih, ko­ji vi­še ni­je­su rad­nič­ka kla­sa.
– Ne­ka­da­šnji gi­gan­ti i no­si­o­ci raz­vo­ja op­šti­ne i dr­ža­ve – Rud­nik uglja, „Ja­kić“, Šu­mar­stvo, „Gra­đe­vi­nar“, „Mon­ter“, „Pre­voz“, „Šu­plja sti­je­na“, PTK, „Ži­to­pro­dukt“, „Pro­met“, „Uzor“, ITIK „Ta­ra“, TE Plje­vlja, Ugo­sti­telj­stvo – vi­še ili ne po­sto­je ili su sa ma­njim bro­jem za­po­sle­nih i pri­ho­di­ma ko­ji ne­ma­ju ve­ze sa Plje­vlji­ma, što je re­zul­tat bes­kru­pu­lo­zne pri­va­ti­za­ci­je.
Se­o­ska pod­ruč­ja Plje­va­lja iz da­na u dan sve su pra­zni­ja. Ta­mo uglav­nom ži­ve po­je­di­nač­na sta­rač­ka do­ma­ćin­stva, dok su mla­di ri­jet­ki zbog objek­tiv­no te­ških uslo­va ži­vo­ta – uka­zu­ju iz pljevljs­kog od­bo­ra SNP-a.
Oni pod­vla­če da „ovo gor­ko pod­sje­ća­nje tre­ba da po­slu­ži gra­đa­ni­ma Plje­va­lja da vi­de gdje smo ne­ka­da bi­li, a gdje smo da­nas”.
– Ovim pod­sje­ća­njem že­li­mo da pro­bu­di­mo vo­lju kod gra­đa­na da za­jed­no za­u­sta­vi­mo da­lje gu­ra­nje Plja­va­lja ka sta­tu­su ma­le pro­vin­cij­ske va­ro­ši u ko­joj ma­lo ko že­li da ži­vi. Plje­vlja ne za­slu­žu­ju stran­pu­ti­ce, već po­vra­tak na put opo­rav­ka i do­ma­ćin­skog upra­vlja­nja, ka­ko bi naš grad po­no­vo po­stao bo­ga­to, si­gur­no i pro­spe­ri­tet­no mje­sto za ži­vot.
Za tra­si­ra­nje po­vrat­ka vje­re u bo­lji ži­vot na ovim pro­sto­ri­ma bi­će po­treb­no mno­go zna­nja, po­šte­nih, pa­met­nih i po­sve­će­nih lju­di, kao i pu­no slo­ge i ča­snog ra­da. SNP se ni­ka­da ni­je i ne­će šte­dje­ti ka­da su u pi­ta­nju do­bro­bit Plje­va­lja i či­ta­ve Cr­ne Go­re – po­ru­či­li su iz plje­valj­skog od­bo­ra SNP-a.
B.Je.