TI­VAT -Na­kon tro­ča­sov­ne ras­pra­ve na jav­noj tri­bi­ni, ko­ju je or­ga­ni­zo­va­la ne­vla­di­na or­ga­ni­za­ci­ja Ma­ti­ca Bo­ke, po­sve­će­noj Na­cr­tu za­ko­na o ure­đe­nju pro­sto­ra i iz­grad­nji obje­ka­ta, za­klju­če­no je da je tekst za­kon­skog rje­še­nja u ovom ob­li­ku ne­pri­hva­tljiv, da se ne mo­že iz­mi­je­ni­ti te da ga tre­ba po­vu­ći i vra­ti­ti na po­nov­nu jav­nu ras­pra­vu.
Sa pred­stav­ni­ci­ma bo­kelj­skih lo­kal­nih sa­mo­u­pra­va, In­že­njer­ske ko­mo­re Cr­ne Go­re, pri­mor­skih NVO, pred­stav­ni­ci­ma po­li­tič­kih stra­na­ka bo­kelj­skih op­šti­na, ar­hi­tek­ta­ma, prav­ni­ci­ma i gra­đa­ni­ma ar­gu­men­te „za” i pro­tiv ukr­stio je mi­ni­star odr­ži­vog raz­vo­ja i tu­ri­zma Pa­vle Ra­du­lo­vić.
Pred­sjed­nik UO Ma­ti­ce Bo­ke Želj­ko Kom­ne­no­vić je re­kao da će po­u­če­ni ra­ni­jim is­ku­stvom bor­be oko Za­ko­na o mor­skom do­bru, Za­ko­na o eks­pro­pri­ja­ci­ji i Pro­stor­nog pla­na obal­nog pod­ruč­ja po­seb­ne na­mje­ne, pri­mjed­be i za­ključ­ke u pi­sa­nom ob­li­ku do­sta­vi­ti re­sor­nom mi­ni­star­stvu, po­sla­nič­kim klu­bo­vi­ma Cr­ne Go­re i lo­kal­nim Skup­šti­na­ma.
- Sma­tra­mo da je ovaj Na­crt za­ko­na pro­ble­ma­ti­čan u pr­vom re­du zbog po­ku­ša­ja cen­tra­li­za­ci­je i od­u­zi­ma­nja in­ge­ren­ci­ja u upra­vlja­nju pro­sto­rom lo­kal­nim upra­va­ma. Tu je ne­us­kla­đe­no­sti sa Usta­vom i va­že­ćim za­ko­ni­ma, pri­je svih Za­ko­na o lo­kal­noj sa­mo­u­pra­vi - is­ta­kao je Kom­ne­no­vić do­da­ju­ći da su Kra­ši­ći ja­san pri­mjer šta se de­ša­va sa pro­sto­rom kad ga pla­ni­ra zva­nič­na Pod­go­ri­ca.
Ar­hi­tek­ta iz Dru­štva pri­ja­te­lja bo­kelj­ske ba­šti­ne Slo­bo­dan Bo­bo Mi­tro­vić je is­ta­kao „da ži­vi­mo u vre­me­nu u ko­me tr­pi­mo po­sle­di­ce pri­va­ti­za­ci­je u ko­me su se naj­bo­lje fir­me pr­o­da­le, a sad smo svje­do­ci tr­go­vi­ne sa pro­sto­rom”. On je pod­vu­kao da su pre­ci Bo­ke­lja išli u Ame­ri­ku, Ca­ri­grad, Trst vra­ća­li se i ku­po­va­li ze­mlju, a „sa­da­šnja po­li­tič­ka vlast ne mo­že da smi­sli ka­ko da oži­vi pri­vre­du već po­ku­ša­va­ju da pro­da­ju što vi­še Pri­mor­ja“.
- Ovaj za­kon se ne mo­že po­pra­vi­ti. On je sa­brao če­ti­ri za­ko­na, od­lu­či­va­nje o pro­sto­ru je cen­tra­li­zo­va­no a imo­vin­ska pra­va se na­ru­ša­va­ju. Što se le­ga­li­za­ci­je obje­ka­ta ti­če mo­rao se do­ni­je­ti leks spe­ci­ja­lis a ne da se to uvr­sti u ovo za­kon­sko rje­še­nje - is­ta­kao je Mi­tro­vić ocje­nju­ju­ći da je za­kon­sko pred­vi­đa­nje glav­nog ar­hi­tek­te „ne­ču­ve­no i ne­što što ne po­zna­je svjet­ska prak­sa“. Pot­pred­sjed­nik Skup­šti­ne Ma­ti­ce Bo­ke Bo­ži­dar Čar­mak je re­kao da ni­je pro­šlo ni go­di­nu od bor­be sa štet­nim za­kon­skim rje­še­nji­ma, a pro­ble­mi sa za­ko­ni­ma se opet po­na­vlja­ju.
-Pri­vat­na svo­ji­na je kod nas iz­gle­da pro­blem, a ne pri­vi­le­gi­ja. Ovaj Na­crt je iz po­ro­di­ce za­ko­na prav­nog na­si­lja. Ov­dje ni­je va­žno sa­mo pi­ta­nje le­gi­sla­ti­ve već je pi­ta­nje du­blje i svo­di se na na­pad na ma­te­ri­jal­ni sta­tus gra­đa­na na Pri­mor­ju. Pri­vat­ni vla­sni­ci se sta­vlja­ju pred svr­šen čin, a glav­ni ar­hi­tek­ta tre­ba da cr­ta že­lje in­ve­sti­to­ra po Pri­mor­ju – pod­vu­kao je Čar­mak.
Pred­stav­nik No­ve srp­ske de­mo­kra­ti­je Ra­to Braj­ko­vić je is­ta­kao da „Ti­vat u ovom tre­nut­ku od­lu­ču­je o sud­bi­ni ovog za­ko­na“.
- Ima­mo dva po­sla­ni­ka u Skup­šti­ni Cr­ne Go­re, jed­nog iz DPS, dru­gog iz HGI i nji­hov ne­do­la­zak na skup­štin­sko za­si­je­da­nje po­mo­gao bi oba­ra­nju ovog za­ko­na. Go­spo­đo Ma­ti­je­vić (pred­sjed­ni­ca op­šti­ne Ti­vat) sa­zo­vi­te Op­šti­ski od­bor DPS-a i po­zo­vi­te va­šu po­sla­ni­cu da gla­sa po sa­vje­sti i ne po­dr­ži ovaj za­kon. Iz Ko­to­ra ima­mo tri po­sla­ni­ka, iz Her­ceg No­vog jed­nog. Jav­nost tre­ba da iz­vr­ši pri­ti­sak i da se za­kon obo­ri - is­ta­kao je Braj­ko­vić pred­la­žu­ći da se na tri­bi­ni usvo­ji za­klju­čak da bo­kelj­ski lo­kal­ni par­la­men­ti odr­že van­red­ne sjed­ni­ce sa jed­nom tač­kom dnev­nog re­da- Na­crt za­ko­na o pro­stor­nom pla­ni­ra­nju i iz­grad­nji obje­ka­ta.
No­vi­nar Si­ni­ša Lu­ko­vić istu­pa­ju­ći kao gra­đa­nin re­kao je da „Na­crt ovog za­ko­na po­ka­zu­je da je ova Vla­da naj­ve­ći ne­pri­ja­telj svo­jih gra­đa­na“.
- Ri­ječ je o kla­sič­noj cen­tra­li­za­ci­ji iako to mi­ni­star bra­ni pri­čom o od­go­vor­no­sti - re­kao je Lu­ko­vić za­klju­ču­ju­ći da je Na­crt ne­po­pra­vljiv i da ga tre­ba vra­ti­ti na jav­nu ras­pra­vu.
Oli­ve­ra Do­kle­stić iz In­že­njer­ske ko­mo­re Cr­ne Go­re je oci­je­ni­la da ova­kav Na­crt vri­je­đa in­že­njer­sku stru­ku i ar­hi­tek­te.
- Ri­ječ je o cen­tra­li­za­ci­ji upra­vlja­nja plan­skom do­ku­men­ta­ci­jom. Nji­me da­je­mo pro­stor me­đu­na­rod­nim is­tra­ži­te­lji­ma mo­ra, a otva­ra se i pro­stor za iz­grad­nju po­stro­je­nja za stra­ne tru­pe, kon­kret­no NA­TO ko­ga ve­ći­na gra­đa­na Bo­ke ne po­dr­ža­va - re­kla je Do­kle­sti­će­va.
Ko­men­ta­ri­šu­ći pri­mjed­be i od­go­vo­ra­ju­ći na pi­ta­nja, mi­ni­star Ra­du­lo­vić je re­kao da je tač­no da je Bo­ka po­seb­na i da joj se mo­ra po­klo­ni­ti po­seb­na pa­žnja, ali da je iste pri­mjed­be kao u Tiv­tu čuo i na jav­noj ras­pra­vi u Ro­ža­ja­ma.
- Čuo sam tri ili če­ti­ri kon­kret­ne pri­mjed­be. Sve osta­lo je po­li­tič­ka de­ba­ta. Sma­tram da ve­ći­na uče­sni­ka ni­je pro­či­ta­la či­tav tekst Na­cr­ta. Mo­gu da se slo­žim da je dr­ža­va kri­vac zbog ve­ćeg obi­ma ne­le­gal­ne grad­nje, ali slič­na stvar je i u re­gi­o­nu. Sje­ti­mo se da smo bi­li u rat­nom okru­že­nju, da su to­kom bom­bar­do­va­nja 1999. tre­ći­nu sta­nov­ni­štva či­ni­la ra­se­lje­na li­ca. Ovaj za­kon ni­je pi­san kao što se ve­če­ras ču­lo, ni zbog iz­bo­ra, ni zbog NA­TO. Ni­ko ne po­ku­ša­va da sva­li kri­vi­cu ni na ko­ga ali tre­ba­mo da zna­mo da se ko­rup­ci­ja is­tre­blju­je ta­ko što se iden­ti­fi­ku­je lič­na od­go­vor­nost. I u dru­gim dr­ža­va­ma po­sto­je na­ci­o­nal­ne smjer­ni­ce za ar­hi­tek­tu­ru. Sli­ke ko­je su se ve­če­ras pri­ka­zi­va­le, Ko­sta­nji­ce i osta­lih lo­ka­li­te­ta ni me­ni se ne svi­đa­ju. Ovo sta­nje ni­je do­bro i to mo­ra da se mi­je­nja. Di­jag­no­sti­fi­ko­va­li smo obo­lje­nje i ovaj do­ku­ment je šan­sa da kre­ne­mo u nje­go­vo li­je­če­nje - is­ta­kao je mi­ni­star Ra­du­lo­vić do­da­ju­ći da je na adre­su Mi­ni­star­stva sti­glo do­sta su­vi­slih pri­mjed­bi.
Ž.K.


DPS že­li da na­dok­na­di šte­tu gu­blje­nja vla­sti po op­šti­na­ma

Pred­sjed­ni­ca SO Ko­tor Dra­gi­ca Pe­ro­vić je is­ta­kla da je či­ta­ju­ći Na­crt po­red od­re­đe­nih stav­ki pi­sa­la pri­mjed­be „ho­ror, užas“. Ona je pod­sje­ti­la da su objek­ti po­put re­sto­ra­na na Ve­ri­ga­ma i „pen­ta­go­na“ u Ko­to­ru pri­mje­ri šta se sve de­ša­va po­sled­njih go­di­na sa pro­sto­rom u Bo­ki.
- Ovim je sa­mo­stal­nost op­šti­na ugro­že­na i one se svo­de na mje­sne za­jed­ni­ce. U su­šti­ni ovo je za­kon o cen­tra­li­za­ci­ji jer DPS že­li da na­dok­na­di šte­tu od gu­blje­nja vla­sti po op­šti­na­ma. U Mi­ni­star­stvu ob­ma­nju­ju jav­nost slat­kom pri­čom o uki­da­nju gra­đe­vin­skih do­zvo­la ko­ju lju­di vo­le da ču­ju - re­kla je Pe­ro­vi­će­va uru­ču­ju­ći mi­ni­stru Za­kon o za­šti­ti pri­rod­nog i kul­tur­no-isto­rij­skog pod­ruč­ja Ko­to­ra.
Ma­ri­ja Ni­ko­lić, ar­hi­tek­ta iz Dru­štva pri­ja­te­lja bo­kelj­ske ba­šti­ne, je za­klju­či­la da je Na­crt su­pro­tan evrop­skoj po­ve­lji o lo­kal­noj sa­mo­u­pra­vi i evrop­skom prin­ci­pu re­gi­o­na­li­za­ci­je.


Mon­stru­o­zan pri­mjer prav­nog na­si­lja

Pred­stav­nik Ti­vat­ske ak­ci­je Mir­ko Ko­va­če­vić sma­tra da je Na­crt za­ko­na „mon­stru­o­zan pri­mjer prav­nog na­si­lja”.
- Lo­kal­ne plan­ske do­ku­men­te tre­ba da do­no­si Vla­da u tre­nut­ku kad ima­mo vlast jed­nog čo­vje­ka i nje­go­vih lo­kal­nih eks­po­zi­tu­ra. Cilj za­ko­na je ri­je­ši­ti pro­blem gu­blje­nja vla­sti u Bu­dvi, Her­ceg No­vom i Ko­to­ru u ko­ji­ma se na­la­zi 95 od­sto vri­jed­nih pro­stor­nih re­sur­sa. Skan­da­lo­zna na­mje­ra je da se ur­ba­ni­zmi po op­šti­na­ma uki­nu i pre­đu u gra­đe­vin­sku in­spek­ci­ju. Dru­gi cilj je da se omo­go­ći lju­di­ma ko­ji su u spre­zi sa dr­žav­nim vr­hom da gra­de ka­ko ho­će, a tre­ći da bi bi­lo što vi­še lju­di ko­ji bes­prav­no gra­de. To je naj­o­pa­sni­je za de­mo­krat­ski si­stem jer se si­stem­ski pra­vi ha­os u pro­sto­ru ka­ko bi se odr­ža­la vlast. To je opa­sna na­mje­ra re­ži­ma u tre­nut­ku kad kr­nji par­la­ment od 42 po­sla­ni­ka tre­ba o ovo­me da od­lu­ču­je. Gla­sa­će oni sa obje ru­ke. Vo­lio bih da me bu­duć­nost de­man­tu­je - re­kao je Ko­va­če­vić.