BI­JE­LO PO­LjE - Pro­ble­mi sa pre­vo­zom đa­ka Osnov­ne ško­le „Mi­lo­mir Đa­lo­vić” iz pla­nin­skog se­la Su­ši­ca, su po­no­vo ak­tu­e­li­zo­va­ni. Na­i­me, ju­če 15 uče­ni­ka ni­je do­šlo na na­sta­vu zbog, ka­ko su ka­za­li nji­ho­vi ro­di­te­lji, ne­do­la­ska škol­skog kom­bi­ja na sta­ro od­re­di­šte, od­no­sno ras­kr­sni­cu u Li­či­na­ma od­la­kle je svih pret­hod­nih go­di­na pri­mao dje­cu na pu­tu za ško­lu. Škol­ski auto­bus je, ka­žu ro­di­te­lji, do­šao do gro­blja u Li­či­na­ma i ni­je išao da­lje. Ka­ko tvr­de, tre­bao je da pro­du­ži još ne­kih 500 me­ta­ra i pri­mi nji­ho­vu dje­cu ko­ja su se na­kon bez­u­spje­šnog če­ka­nja pre­vo­za vra­ti­la svo­jim ku­ća­ma. Nji­ho­vi ro­di­te­lji su se or­ga­ni­zo­va­li, odr­ža­li sa­sta­nak i pro­u­či­li nad­le­žni­ma da dok se pro­blem pre­vo­za ne ri­je­ši, oni svo­ju dje­cu ne­će sla­ti na na­sta­vu.
-Ne­dav­no smo ima­li ogro­man pro­blem, ko­ji se sre­ćom za­vr­šio bez tra­gič­nih po­sle­di­ca. Na­i­me, škol­ski kom­bi, iz­la­ze­ći iz Si­pa­nja, na le­dom i sni­je­gom pre­kri­ve­nom lo­kal­nom pu­tu se pre­vr­nuo. U škol­skom kom­bi­ju bi­lo je 30. đa­ka, iako po pro­pi­si­ma ne smi­je bi­ti ni po­lo­vi­na od tog bro­ja. Tom pri­li­mom lak­še po­vre­de za­do­bi­lo je sed­mo­ro dje­ce. I da­nas se ne­ko­li­ko njih opo­ra­vlja od po­vre­da, a tra­u­me ko­ju su do­ži­vje­li osta­će im do kra­ja ži­vo­ta-ka­že Dže­vad Li­či­na, či­je dvo­je dje­ce na­sta­vu po­ha­đa u ško­li u Su­ši­ci, a dvo­je u pod­ruč­nom od­je­le­nju u Li­či­na­ma.
Li­či­na na­gla­ša­va da je pret­hod­nih 15 da­na dje­cu do ško­le u Su­ši­ci kom­bi­jem pre­vo­zio kom­ši­ja ko­jeg je ško­la an­ga­žo­va­la.
- Ni­je bi­lo ni­ka­kvog pro­ble­ma. Kom­bi je do­la­zio do sta­rog mje­sta, ras­kr­sni­ce u Li­či­na­ma, a on­da ju­če šok i ne­vje­ri­ca. Kom­bi­ja u ju­tar­njim sa­ti­ma ni­je bi­lo. Po ve­li­koj hlad­no­ći dje­ca su če­ka­la pre­voz i vra­ti­li se ku­ća­ma jer kom­bi­ja ni­je bi­lo. Kom­bi je sti­gao dao gro­blja, a tre­ba­lo je da pro­du­ži još oko po­la ki­lo­me­tra do dje­ce ko­ja su če­ka­la na sta­roj sta­ni­ci.
Po­zvao sam di­rek­to­ra ško­le i pi­tao ga šta se de­ša­va, a on mi re­kao da je re­du­ko­van si­stem vo­žnje i da o ovom pro­ble­mu pi­sa­nim pu­tem tre­ba da se obra­ti­mo mi ro­di­te­lji. Na­ma to ne pa­da na pa­met. Ima­mo sa­gla­snost Mi­ni­star­stva pro­svje­te da kom­bi do­la­zi u se­lo ka­ko bi na­ša dje­ca ne­sme­ta­no mo­gla da idu na na­sta­vu. Ina­če, o pro­mje­ni re­ži­ma vo­žnje ni­ko nas ni­je oba­vi­je­stio a, ka­ko sa­zna­jem, o to­me ni­šta ne zna ni Sa­vjet ro­di­te­lja- pri­ča Li­či­na i
do­da­je da su se ro­di­te­lji or­ga­ni­zo­va­li, odr­ža­li sa­sta­nak i o sve­mu oba­vi­je­sti­li nad­le­žne usta­no­ve i in­sti­tu­ci­je.
-Do­go­vo­ri­li smo se da ne­će­mo do­zvo­li­ti dje­ci da idu na na­stvu dok se ovaj pro­blem ne ri­je­ši na va­ljan na­čin. Od­no­sno, da kom­bi do­la­zi kao ra­ni­je do ras­kr­sni­ce u se­lu. Tih po­la ki­lo­me­tra za vo­za kom­bi­ja ne zna­či pu­no, a za na­šu dje­cu, po zi­mi ko­ja ov­dje pri­ti­sne že­sto­ko i sni­jeg na­pa­da vi­še od jed­nog me­tra, to je od ogrom­nog zna­ča­ja. nad­le­žni tre­ba da zna­ju da na­ša dje­ca od ku­ća do te rask­sr­ni­ce gdje če­ka­ju kom­bi već do­sta pre­pje­ša­če u ovom bes­pu­ću – is­ti­če Li­či­na, u ime ne­za­do­volj­nih ro­di­te­lja.
Di­rek­tor ško­le u Su­ši­ci Hi­da­jet Me­kić ka­že da po­je­di­ni ro­di­te­lji ne­će ili ne že­le da ra­zu­mi­ju pro­blem ko­ji po­sto­ji sa pre­vo­zom, s ob­zi­rom na to da po­sto­ji sa­mo je­dan škol­ski kom­bi, a pu­no se­la i za­se­la­ka do ko­jih mo­ra do­ći ka­ko bi dje­ca na vri­je­me sti­gla na na­sta­vu.
-Dva sa­stan­ka sam odr­žao sa ro­di­te­lji­ma, i tra­žio da oni pred­lo­že na­čin ko­ji je naj­bo­lji za sve uče­ni­ke, a ne sa­mo za nji­ho­vu dje­cu iz Li­či­na. Na­kon ude­sa ko­ji se de­sio ja ne­ću da do­zvo­lim da kom­bi bu­de pre­tr­pan. Pret­pio sam sil­ne op­tu­žbe jer sam že­lio da dje­ca ne če­ka­ju du­go, ali je kom­bi za­to bio sa ve­ćim bro­jem đa­ka od do­zvo­lje­ne nor­me. Za­to sam uveo dvi­je tu­re i đa­ci zbog to­ga, ali i nji­ho­vi ro­di­te­lji, mo­ra­ju da bu­du str­plji­vi. Ili da upu­ti­mo kom­bi da ide do sta­rog od­re­di­šta pa da dje­ca če­ka­ju is­pred ško­le da stig­ne dru­ga tu­ra iz dru­gih se­la i za­se­la­ka- po­ja­šnja­va Me­kić i pod­vla­či da se mo­ra na­ći pri­hva­tlji­vo rje­še­nje za sve đa­ke.
On is­ti­če da je spre­man za sva­ki do­go­vor i kom­pro­mis ka­ko bi uče­ni­ci ne­sme­ta­no mo­gli da po­ha­đa­ju na­sta­vu.M.N.


Ne­shva­tljiv od­nos pre­ma dje­ci

Otac uče­ni­ka sa po­seb­nim po­tre­ba­ma Ne­džad Ero­vić ka­že da je još jed­nom re­vol­ti­ran i raz­o­ča­ran od­no­som pre­ma dje­ci.
-Ovo je pro­sto ne­shva­tlji­vo. Mi­slio sam da će ne­dav­ni udes, u ko­jem je i moj sin do­ži­vio te­ške tra­u­me, opa­me­ti­ti sve i da se sli­čan pro­blem vi­še ni­ka­da ne­će do­go­di­ti - ka­že Ero­vić za „Dan” do­da­ju­ći da je od stra­ne ru­ko­vod­stva ško­le pret­hod­nih da­na on bio an­ga­žo­van da svo­jim kom­bi­jem pre­vo­zi dje­cu do ško­le.
- Sve je funk­ci­o­ni­sa­lo do­bro. Do­la­zio sam do ras­kr­sni­ce, gdje je uvi­jek bi­la tač­ka če­ka­nja dje­ce i vra­ćao ih do tog mje­sta. On­da mi je sa­op­šte­no da je škol­ski kom­bi po­pra­vljen i da ja to vi­še ne ra­dim. Na­rav­no to ni­je pro­blem, ali tra­ži­mo da ru­ta kre­ta­nja kom­bi­ja bu­de ona od ra­ni­je, ka­ko na­ša dje­ca, me­đu ko­ji­ma i moj sin ko­ji ima zdrav­stve­nih pro­ble­ma, ne bi bi­la iz­la­gan do­dat­nim te­ško­ća­ma-is­ti­če Ero­vić.