KO­TOR - Po­ljo­pri­vre­da je tra­di­ci­o­nal­na dje­lat­nost sta­nov­ni­štva ru­ral­nog di­je­la op­šti­ne Ko­tor, ali sa­da­šnja struk­tu­ra je znat­no iz­mi­je­nje­na. Po po­da­ci­ma Op­šti­ne Ko­tor od ukup­nog bro­ja sta­nov­ni­ka sa­mo 0,6 od­sto njih ba­vi se po­ljo­pri­vred­nom pro­iz­vod­njom kao pri­mar­nom dje­lat­no­šću. Ve­ći­na do­ma­ćin­sta­va ima ma­nje od tri hek­ta­ra ze­mlje. S ob­zi­rom da ren­ta­bil­nost pro­iz­vod­nje ra­ste sa po­ve­ća­njem po­vr­ši­ne ga­zdin­stva, u lo­kal­noj upra­vi za­klju­ču­ju da je sa­da­šnja struk­tu­ra ogra­ni­ča­va­ju­ći fak­tor u ko­ri­šće­nju po­ljo­pri­vred­nog ze­mlji­šta.
-To­kom po­sled­nje dvi­je de­ce­ni­je sta­nje u ovoj obla­sti se još vi­še po­gor­ša­lo o če­mu go­vo­ri; suk­ce­siv­no sma­nji­va­nje ob­ra­di­vog ze­mlji­šta, uglav­nom usljed ši­re­nja di­vlje grad­nje, sto­čar­stvo je u kon­stant­nom pa­du, to jest uz­goj sto­ke u za­se­o­ci­ma se za­sni­va is­klju­či­vo na za­do­vo­lje­nju sop­stve­nih po­tre­ba. Sa­da­šnja struk­tu­ra po­ljo­pri­vrd­nog ze­mlji­šta na pla­nom ob­u­hva­će­nom pod­ruč­ju je ja­ko ne­po­volj­na. I po­red ogra­ni­če­no­sti ovog re­sur­sa, iz­ra­že­no je nje­go­vo stal­no sma­nje­nje, a pro­ce­si ko­ji ima­ju stal­nu ten­den­ci­ju ra­sta; iz­grad­nja na­se­lja, sa­o­bra­ćaj­ni­ca i osta­le in­fra­struk­tu­re, iza­zi­va­ju traj­ni gu­bi­tak naj­kva­li­tet­ni­jeg i naj­pro­duk­tiv­ni­jeg di­je­la po­ljo­pri­vrd­nog ze­mlji­šta. Naj­o­či­gled­ni­ji pri­mjer za to je ze Gr­balj­sko po­lje gdje je pro­la­skom ma­gi­stra­le kroz naj­kva­li­tet­ni­je po­ljo­pri­vred­no ze­mlji­šte stvo­ren uslov za spon­ta­nu iz­grad­nju na­se­lja ko­ja se i da­lje ši­ri iza­zi­va­ju­ći traj­ni gu­bi­tak ovog neo­b­no­vlji­vog re­sur­sa - na­ve­de­no je u Iz­vje­šta­ju o ure­đe­nju pro­sto­ra od de­cem­bra 2017. go­di­ne, či­ji autor je op­štin­ski Se­kre­ta­ri­jat za ur­ba­ni­zam, gra­đe­vi­nar­stvo i pro­stor­no pla­ni­ra­nje.
U po­ljo­pri­vred­noj pro­iz­vod­nji, na­vo­di se u do­ku­men­tu, pre­o­vla­da­va pro­iz­vod­nja agru­ma, ra­nog po­vr­ća, ma­sli­na, lje­ko­vi­tog bi­lja i sad­nog ma­te­ri­ja­la sup­trop­skih kul­tu­ra, kao i pla­ste­nič­ka pro­iz­vod­nja, a u po­sled­nje vri­je­me se sti­mu­li­še pro­iz­vod­nja i pre­ra­da me­di­te­ran­skih kul­tu­ra.
-Ipak ne­ga­ti­van trend sma­nje­nja po­vr­ši­na ora­ni­ca i ba­šta je i da­lje u to­ku. Uoč­lji­va je i pre­na­mje­na po­ljo­pri­vred­nog ze­mlji­šta u ze­mlji­šte na­mi­je­nje­no, na pri­mjer stam­be­noj iz­grad­nji, na­ro­či­to na­kon po­vrat­ka biv­šim vla­sni­ci­ma. Kroz pre­na­mje­nu se do­vo­di do traj­nog gu­bit­ka po­ljo­pri­vred­nog ze­mlji­šta što ima ne­ga­ti­van uti­o­caj na bi­o­di­ver­zi­tet i uslu­ge eko­si­ste­ma (ero­zi­ja, spi­ra­nje tla, za­ga­đe­nje), ali i na sa­mu po­ljo­pri­vre­du- na­vo­di se u Iz­vje­ša­ta­ju i na­gla­ša­va da od ob­ra­di­vih po­vr­ši­na na ora­ni­ce i ba­šte ot­pa­da oko 23 od­sto, voć­nja­ke i vi­no­gra­de 25 od­sto, li­va­de 51 od­sto.
Od 669 hek­ta­ra ora­nič­nih po­vr­ši­na, po­sled­njih go­di­na je za­si­ja­no sa­mo 158 hek­ta­ra, što či­ni 23,6 od­sto. Evi­dent­no je za­o­sta­ja­nje i ka­da je u pi­ta­nju pro­iz­vod­nja gro­žđa, ma­sli­na i agru­ma, ka­ko po pi­ta­nju sma­nje­nja bro­ja rod­nih sta­ba­la, ta­ko i u po­gle­du pri­no­sa. Osim to­ga je­dan od osnov­nih ne­do­sta­ta­ka je či­nje­ni­ca da je za­po­sta­vlje­no za­dru­žno dje­lo­va­nje, a neo­r­ga­ni­zo­va­nost za­dru­žnog dje­lo­va­nja ogle­da se u ne­do­stat­ku ot­kup­nih sta­ni­ca, či­me je ote­žan pla­sman pro­iz­vo­da, pa po­ljo­pri­vred­nu pro­iz­vod­nju či­ni ne­po­u­zda­nom. Skla­di­šte­nje i ču­va­nje, kao ni pre­ra­da po­ljo­pri­vred­nih pro­iz­vo­da ni­je raz­vi­je­na, tač­ni­je ra­di se uglav­nom o ma­njim po­je­di­nač­nim ka­pa­ci­te­ti­ma, a broj i ka­pa­ci­te­ti hlad­nja­ča su ve­o­ma­o­gra­ni­če­ni.B.M.


Pod šu­ma­ma 57,2 od­sto ukup­ne te­ri­to­ri­je

Na te­ri­to­ri­ji ko­tor­ske op­šti­ne, od 335 ki­lo­me­ta­ra kva­drat­nih, pod šu­ma­ma je 191,6 ki­lo­ma­ta­ra kva­drat­nih, što či­ni 57,2 od­sto ukup­ne te­ri­to­ri­je. Od kva­li­tet­nih šu­ma za­stu­plje­ne su če­ti­nar­ske šu­me mu­ni­ke na vi­šim ko­ta­ma Or­je­na, u po­ja­su nad­mor­ske vi­si­ne od 1.000 do 1.500 me­ta­ra za­stu­plje­ne su gor­ske li­sto­pad­ne šu­me bu­kve, ko­je ujed­no pred­sta­vlja­ju eko­nom­ske šu­me, dok je na ni­žim ko­ta­ma za­stu­pljen po­jas brd­skih šu­ma me­dun­ca i cr­nog gra­ba. U ni­žem pri­o­bal­nom po­ja­su sre­ću se sub­me­di­te­ran­ske šu­me hra­sta me­dun­ca i bi­je­log gra­ba sa lo­vo­rom, a pri­su­tan je i hrast Sla­dun na pa­di­na­ma Vrm­ca, u po­ja­su Gor­njeg Mo­ri­nja, pod­nož­ju Lov­će­na - Gor­nji Gr­balj i iz­nad Dra­ga­lja. Spe­ci­fič­nost za­li­va pred­sta­vlja­ju šu­me ke­ste­na sa lo­vo­rom ko­je se ja­vlja­ju na lo­ka­ci­ja­ma iz­nad Ko­sta­nji­ce i Str­pa i kod Gor­njeg Sto­li­va, kao i za­jed­ni­ce di­vljeg ole­an­de­ra u Ri­san­skom za­li­vu, dok je spe­ci­fič­nost na rto­vi­ma Žu­ko­vi­ca, Tra­šte i uva­le Tr­ste­no za­jed­ni­ca cr­ni­ke.