CE­TI­NjE - Ne­vla­di­na or­ga­ni­za­ci­ja „Ak­tiv­na zo­na” sa Ce­ti­nja pred­sta­vi­la je re­zul­ta­te is­tra­ži­va­nja o po­zna­va­nju ko­rup­ci­je kao štet­ne dru­štve­ne po­ja­ve. Is­tra­ži­va­nje je to­kom no­vem­bra spro­ve­de­no u okvi­ru pro­jek­ta „Otvo­re­no o ko­rup­ci­ji”.
Ka­ko je na kon­fe­ren­ci­ji za no­vi­na­re ka­za­la kor­di­na­tor­ka pro­jek­ta Mi­le­na Sta­no­je­vić, is­tra­ži­va­nje je ima­lo za cilj da is­tra­ži in­for­mi­sa­nost gra­đa­na Ce­ti­nja o poj­mu, ob­li­ci­ma i na­či­ni­ma spre­ča­va­nje ko­rup­tiv­nih rad­nji.
- Gra­đa­ni su ima­li pri­li­ku da oci­je­ne ni­vo ko­rup­ci­je kod raz­li­či­tih in­sti­tu­ci­ja kao i pro­fe­si­ja, a is­tra­ži­va­li smo i ko je, po mi­šlje­nju gra­đa­na, od­go­vo­ran za sta­nje ko­rup­ci­je u gra­du i ko mo­že naj­vi­še do­pri­ni­je­ti bor­bi pro­tiv te po­ja­ve. U okvi­ru is­tra­ži­va­nja is­pi­ta­no je 200 gra­đa­na Ce­ti­nja sta­ri­jih od 18 go­di­na pri če­mu smo vo­di­li ra­ču­na da bu­du za­stu­plje­ne sve sta­ro­sne gru­pe, za­po­sle­ni i ne­za­po­sle­ni i lju­di raz­li­či­tog obra­zo­va­nja i sta­tu­sa ka­ko bi smo do­bi­li mjer­lji­ve i kva­li­tet­ne re­zul­ta­te – ka­za­la je Sta­no­je­vi­će­va.
Re­zul­ta­ti is­tra­ži­va­nja, ka­ko je sa­op­šti­la, po­ka­za­li su da je naj­ve­ći broj is­pi­ta­ni­ka i to 75 od­sto ko­rup­ci­ju de­fi­ni­sao kao da­va­nje mi­ta, 50,6 od­sto kao zlo­u­po­tre­bu po­lo­ža­ja u jav­nom sek­to­ru i 33,3 od­sto kao kr­še­nje za­ko­na, dok je 19,5 od­sto is­pi­ta­ni­ka mi­šlje­nja da je ko­rup­ci­ja iz­nu­da nov­ca od stra­ne ne­kog ko ra­di u dr­žav­nom sek­to­ru, kao i tr­go­vi­na uti­ca­jem ko­ji po­je­di­nac ima.
- Gra­đa­ni su ocje­na­ma od 1(ne­ma pu­no) do 5 (ima pu­no) ocje­nji­va­li i gdje je i u ko­joj mje­ri pri­sut­na ko­rup­ci­ja. Naj­ve­ću ocje­nu (5) do­bi­li su Bol­ni­ca, Dom zdra­vlja kao i po­li­cij­ska upra­va, dok su funk­ci­je ko­je su do­bi­le ocje­nu pet (5), po­li­tič­ke par­ti­je ko­je su na vla­sti, za­tim in­spek­cij­ske slu­žbe, za­po­sle­ni u lo­kal­noj upra­vi i di­rek­to­ri pred­u­ze­ća či­ji je osni­vač lo­kal­na upra­va. Ocje­nom tri (3) oci­je­nje­ni su gra­do­na­čel­nik pre­sto­ni­ce, pred­sjed­nik Skup­šti­ne, od­bor­ni­ci, su­di­je i tu­ži­o­ci kao i pred­stav­ni­ci po­li­tič­kih par­ti­ja ko­je su u opo­zi­ci­ji – ka­za­la je Sta­no­je­vi­će­va do­da­ju­ći da po mi­šlje­nju gra­đa­na naj­ma­nje ko­rup­ci­je ima u vr­ti­ći­ma i ne­vla­di­nim or­ga­ni­za­ci­ja­ma, te u sport­skim klu­bo­vi­ma, kul­tur­nim in­sti­tu­ci­ja­ma i kod pred­u­zet­ni­ka.
Ka­da su u pi­ta­nju pro­fe­si­je, ka­ko je re­kla Sta­no­je­vi­će­va, is­tra­ži­va­nje je po­ka­za­lo da 68,2 od­sto is­pi­ta­ni­ka sma­tra da je ko­rup­ci­ja naj­pri­sut­ni­ja kod lje­ka­ra i 67,1 od­sto kod po­li­ca­ja­ca dok je kod slu­žbe­ni­ka lo­kal­ne upra­ve, advo­ka­ta i su­di­ja taj pro­ce­nat znat­no ma­nji i zno­si 31,8, 27,1 i 24,7 od­sto. Ta­ko­đe 55,8 is­pi­ta­ni­ka mi­šlje­nja je da je naj­va­žni­ji či­ni­lac ko­ji iza­zi­va ko­rup­ci­ju na Ce­ti­nju od­su­stvo stro­ge unu­tra­šnje kon­tro­le u lo­kal­nim i na­ci­o­nal­nim in­sti­tu­ci­ja­ma.
- Što se ti­če naj­ve­će od­go­vor­nost za sta­nje ko­rup­ci­je na Ce­ti­nju 73,3 od­sto gra­đa­na sma­tra da je to lo­kal­na vlast, 66,3 od­sto dr­žav­na vlast ali i 44,2 od­sto sa­mi gra­đa­ni. U ne­što ma­njem pro­cen­tu od­go­vor­nost sno­se i gra­do­na­čel­nik (34,9 od­sto), lo­kal­na upra­va (29,1od­sto), a sud­stvo i tu­žil­štvo 25,6 i 18,6 od­sto. Gra­đa­ni ta­ko­đe sma­tra­ju da i oni sa­mi mo­gu do­pri­ni­je­ti bor­bi pro­tiv ko­rup­ci­je i taj pro­ce­nat je 51,2 od­sto, a ve­li­ka oče­ki­va­nja 41,9 od­sto ima­ju i od ne­vla­di­nih org­ni­za­ci­ja što je u skla­du sa sta­njem na na­ci­o­nal­nom ni­vou gdje ve­ći­na gra­đa­na po­ja­vu ko­rup­ci­je ra­đe pri­ja­vlju­je NVO sek­to­ru ne­go nad­le­žnim in­sti­tu­ci­ja­ma – sa­op­šti­la je Sta­no­je­vi­će­va i na­ja­vi­la i da će kom­plet­no is­tra­ži­va­nje bi­ti ob­ja­vlje­no u pu­bli­ka­ci­ji ko­ja će bi­ti štam­pa­na po za­vr­šet­ku pro­jek­ta u mar­tu na­red­ne go­di­ne.
Z.P.


Po­nu­du bi pri­hva­ti­lo 4,7 od­sto gra­đa­na jer to „svi ra­de”

- Ka­da smo pi­ta­li gra­đa­ne da se­be za­mi­sle kao slu­žbe­ni­ka sa ma­lom pla­tom ko­jem se ne­ko obra­ti nu­de­ći mu no­vac, po­klon ili uslu­gu da bi ri­je­šio nje­gov pro­blem, ve­ći­na gra­đa­na 40,7 od­sto je od­go­vo­ri­la da ne bi pri­hva­ti­li ta­kvu po­nu­du jer ne odo­bra­va­ju ta­kvo dje­lo­va­nje, a 30,2 od­sto is­pi­ta­ni­ka ne bi pri­hva­ti­lo po­nu­du ako rje­še­nje pro­ble­ma pod­ra­zu­mi­je­va kr­še­nje za­ko­na. U ve­o­ma ma­lom pro­cen­tu 4,7 od­sto gra­đa­ni bi pri­hva­ti­li ta­kvu po­nu­du za­to što to „svi ra­de“. U slu­ča­ju da se gra­đa­ni na­đu u po­zi­ci­ji da im ne­ko za­tra­ži no­vac ka­ko bi ri­je­ši­li ne­ki svoj pro­blem u ve­li­kom pro­cen­tu 58,8 od­sto ne bi da­li no­vac uko­li­ko po­sto­ji dru­gi na­čin da se pro­blem ri­je­ši dok čak 22,4 od­sto gra­đa­na ni u kom slu­ča­ju ne bi pri­hva­ti­li ta­kvu po­nu­du – ka­za­la je Sta­no­je­vi­će­va.