Raz­go­vo­ri o du­hov­nom ži­vo­tu pri­re­đu­ju se u Her­ceg No­vom u okvi­ru vas­kr­šnjeg po­sta. Ovo­ne­djelj­na te­ma je bio brak, a vjer­ni­ci­ma ko­ji su se oku­pi­li u Dvo­ra­ni „Park” be­sje­di­li su ar­hi­man­drit Be­ne­dikt, igu­man ma­na­sti­ra na Mi­holj­skoj Pre­vla­ci, je­rej Ni­ko­la Ur­de­šić, pa­roh lu­štič­ki i pro­to­je­rej Ni­ko­la To­do­ro­vić, pa­ro­ha sta­ro­grad­ski.
Brak kao du­hov­ni pod­vig, ka­že ar­hi­man­drit Be­ne­dikt i u isto­i­me­noj knji­zi ko­ju je ovom pri­li­kom pred­sta­vio. On ka­že da uko­li­ko par ne­ma vo­lje da oču­va svoj brak on­da je to znak kri­ze i pred­znak raz­la­za.
– Da ne bi do to­ga do­la­zi­lo sva­ki onaj ko­ji ula­zi u brak tre­ba da zna da za­jed­ni­ca za­htije­va od­go­vor­nost i da je ja­ko va­žno da se pri­je bra­ka mla­di upo­zna­ju i do­ne­su od­lu­ku da li mo­gu da za­jed­no no­se te­ret i shva­ta­ju su­šti­nu bra­ka. Za sve te ži­vot­ne iza­zo­ve mla­de tre­ba pri­pre­mi­ti da se du­hov­no iz­gra­de... Tu su i mno­ge dru­ge oba­ve­ze, po­put vjen­ča­nja, a to je je­dan od za­kon­skih osno­va za ču­va­nje bra­ka. A da bi sve to op­sta­lo po­treb­ni su po­što­va­nje i to­le­ran­ci­ja, po­treb­na je žr­tva, pra­šta­nje, is­ku­plje­nje gri­je­ha – re­kao je ar­hi­man­drit Be­ne­dikt (Jo­va­no­vić).
U svo­joj be­sje­di on je na­gla­sio da ako je brak na pra­vim du­hov­nim osno­va­ma te­ško ga je ra­zo­ri­ti. Ako su­pru­žni­ci po­štu­ju jed­no dru­go, a mo­li­tve no­se to bre­me, ne bi tre­ba­lo da bu­de pro­ble­ma. Du­žni smo da tu za­jed­ni­cu po­sta­vi­mo na pra­ve du­hov­ne te­me­lje. Sva­ki su­pru­žnik tre­ba da pre­i­spi­ta se­be i vi­di svo­je gre­ške. Ži­vot je slu­že­nje Bo­gu – za­klju­čio je svo­ju be­sje­du ar­hi­man­drit Be­ne­dikt.
– Da bi do­šlo do bra­ka mo­ra­ju se is­po­što­va­ti osnov­ne ka­non­ske od­red­be. Brak je je­da­na od se­dam sve­tih taj­ni i to je te­ma o ko­joj ne mo­že sve da se ka­že. Sve­taj­ne o ko­ji­ma mi go­vo­ri­mo u cr­kvi se pro­ži­ma­ju. Mje­šo­vi­ti brak iz­me­đu mu­škar­ca i že­ne je ono što je zdra­vo i nor­mal­no, ali po­sto­ji mo­guć­nost da se od onog zdra­vog pre­đe ono­me što je bo­le­sno i za­to smo kao na­rod i kao na­ci­ja mno­go pro­pa­ti­li – re­kao je je­rej Ni­ko­la Ur­de­šić, pa­roh lu­štič­ki.
On je do­dao da u bra­ku mo­ra da po­sto­ji ve­li­ki duh ra­zu­mje­va­nja iz­me­đu su­pru­žni­ka. Da to ra­zu­mije­va­nje zna­či i pra­šta­nje. Po­seb­ni bla­go­slov Bož­ji jed­nog bra­ka su dje­ca i oni su dio za­jed­ni­ce ko­ja je za­sno­va­na na te­me­lju bla­go­slo­va i mo­li­tvi.
Kao vjer­ni­ci Cr­kve i kao lju­di tre­ba da se bo­ri­mo da se ne do­ga­đa­ju če­do­mor­stva. O ovoj te­ma je ta­ko­đe go­vo­rio otac Be­ne­dikt.
Za pro­to­je­re­ja Ni­ko­lu To­do­ro­vi­ća, pa­ro­ha sta­ro­grad­skog, ka­že da čo­vjek mo­ra da sa Cr­kvom ži­vi svoj ži­vot i tu­ma­či svoj brak.
– Hri­stos je sa na­ma. Hri­stos je sto­žer na­ših bra­ko­va kao što je brak sto­žer ci­vi­li­za­ci­je. Bez Hri­sta mi smo ni­šta. Ni­je­dan brak bez Hri­sta ne mo­že op­sta­ti – za­klju­čio je pro­to­je­rej Ni­ko­la To­do­ro­vić.Z. Š.