Pra­znik Sve­tog Ni­ko­la­ja Srp­skog pro­sla­vljen je li­tur­gi­jom i sa­bo­rom u cr­kvi po­sve­će­noj ovom ve­li­kom sve­ti­te­lju u Njeg­nje­vu kod Bi­je­log Po­lja. Li­tur­gi­ju je slu­žio pro­to­je­rej sta­vro­for Mi­raš Bo­ga­vac, uz sa­slu­že­nje je­re­ja Dar­ka Pe­ji­ća. U na­stav­ku li­tur­gi­je odr­ža­na je li­ti­ja oko hra­ma i pre­sje­čen slav­ski ko­lač. Po­sli­je pri­če­šća vjer­ni­ka u por­ti cr­kve pri­re­đe­na je tr­pe­za lju­ba­vi za vjer­ni­ke. Or­ga­ni­za­tor je bio Od­bor za iz­grad­nju cr­kve na če­lu sa Dra­ga­nom Še­be­kom.
Be­sje­de­ći, otac Dar­ko Pe­jić, podjse­tio je pri­sut­ne na pri­ču o ču­de­snom is­cje­lje­nju bo­le­sni­ka ko­ji je bo­lo­vao 38 go­di­na u Si­lo­am­skoj ba­nji u Je­ru­sa­li­mu. Po pre­da­nju, vo­du ove ba­nje jed­nom go­di­šnje za­ta­la­sao bi an­đeo. Ko bi pr­vi ušao u vo­du u tre­nut­ku kad se za­ta­la­sa ozdra­vio bi ma od ka­kve bo­le­sti bo­lo­vao. Me­đu­tim, ovaj čo­vjek, bu­du­ći da je bio sla­bo­ga zdra­vlja, ni­je mo­gao da stig­ne do vo­de. Jer, dok bi on do­šao do vo­de,  ne­ko dru­gi bi ušao pri­je i ta­ko je bio osu­đen da le­ži bli­zu lje­či­li­šta, osta­ju­ći ne­iz­li­je­čen, podjse­tio je sve­šte­nik.
- U ovo­me po­sto­ji  dvo­stru­ko zna­če­nje. Pr­vo, da sva­ki čo­vjek ima sla­bo­sti, da mu je po­treb­na po­moć. Ne­ko je u sta­nju da za­va­pi i da do­đe do po­mo­ći, dru­gi su to­li­ko otu­đe­ni, iz­gu­bi­li su oslo­nac, na­du, vje­ru i ne mo­gu ni­ka­ko na­ći po­moć. Ali i ta­kvi­ma je Go­spod osta­vio na­čin, a to je da sam Bog do­đe do njih, kao što se de­si­lo u ovom slu­ča­ju. Hri­stos sin Bo­ži­ji pri­la­zi mu i pi­ta ga: „Ho­ćeš li da ozdra­viš?” A on ka­že - „Da Go­spo­de, ne­mam čo­vje­ka da me spu­sti u ba­nju...“, i da sva­ki put za­ka­sni. I Hri­stos ga is­ci­je­li i po­di­že, i re­če mu da ide ali da ne gri­je­ši vi­še“, be­sje­dio je sve­šte­nik.
Pe­jić se osvr­nuo i na pra­znik ko­ji pro­sla­vlja­ju, od­no­sno lik i dje­lo Sv. Ni­ko­la­ja Srp­skog.
- Nje­go­vi sti­ho­vi, nje­go­ve ri­je­či su to­li­ko ja­ke i upe­ča­tlji­ve, on je to­li­ko ve­li­ki da ga je u naj­te­žim tre­nu­ci­ma po srp­ski na­rod Ni­ko­la Pa­šić po­slao u En­gle­sku, da se bo­ri za srp­sku čast i za srp­sko ime, da se po­vra­ti do­sto­jan­stvo Sr­bi­no­vo. Jer, ci­je­la Evro­pa okle­ve­ta­la je srp­ski na­rod, pri­ka­za­la ga kao zlo­či­nač­ki na­rod. I on je uspio da okre­ne mnje­nje en­gle­sko­ga na­ro­da, da se okre­nu srp­skom na­ro­du i da po­mog­ne da se spa­si i srp­ska voj­ska i srp­ska dr­ža­va - be­sje­dio je otac Dar­ko. 
Pro­to­je­rej sta­vro­for Mi­raš Bo­ga­vac je po­zvao da se što če­šće i u ve­ćem bro­ju pri­su­stvu­je li­tur­gi­ja­ma, jer su one „raz­go­vor ne­ba i ze­mlje“.
M.N.