U sklo­pu svet­ko­vi­ne Bla­že­ne Oza­ne Ko­tor­ke (1493-1565) sve­tim li­tur­gij­skim sla­vljem u Ka­te­dra­li Sv. Tri­pu­na obi­lje­že­no je 450 go­di­ne od nje­ne smr­ti i 350 go­di­na od nje­nog pro­gla­še­nja su­za­štit­ni­com Ko­to­ra. Mi­su je pred­vo­dio za­dar­ski nad­bi­skup dr Že­li­mir Pu­ljić, za­jed­no sa du­bro­vač­kim mon­si­njo­rom Ma­tom Uzi­ni­ćem i voj­nim bi­sku­pom Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne mon­si­njo­rom To­mom Vuk­ši­ćem. Sve­toj slu­žbi pri­su­stvo­vao je ve­li­ki broj vjer­ni­ka, ho­do­ča­sni­ka, ča­snih se­sta­ra iz Cr­ne Go­re i Hr­vat­ske, te čak 25 sve­šte­ni­ka. Pri­je mi­se iz­ve­de­na je mo­no­dra­ma se­stre do­mi­ni­kan­ke ko­ja je i na­pi­sa­la ovo dje­lo u čast Bla­že­ne Oza­ne.
Mon­si­njor Že­li­mir Pu­ljić is­ta­kao je u pro­po­vi­je­di za­slu­ge Bla­že­ne ne sa­mo za du­hov­ni ži­vot Ko­to­ra, već i nje­no an­ga­žo­va­nje u od­bra­ni gra­da od moć­nog tur­skog voj­sko­vo­đe Haj­re­di­na Bar­ba­ro­se. Ko­tor je od­bra­nu gra­da pri­pi­sao upra­vo Bo­go­ro­di­ci, Sv. Tri­pu­nu i Bl. Oza­ni, ko­ja je iza­šla iz svo­je će­li­je kao mo­ral­na po­dr­ška bra­ni­te­lji­ma – star­ci­ma, že­na­ma, dje­ci i ma­loj mle­tač­koj po­sa­di, jer su van gra­da bi­li do­ma­ći po­mor­ci i rat­ni­ci.
U dvo­ra­ni cr­kve Sv. Pa­vla odr­žan je me­đu­na­rod­ni stu­dij­ski dan po­sve­ćen Bla­že­noj Oza­ni, o či­jem ži­vo­tu i dje­lu je go­vo­ri­lo de­set pre­da­va­ča. Iz­la­ga­nja će bi­ti ob­ja­vlje­na u zbor­ni­ku ra­do­va. Pri­sut­ne su po­zdra­vi­li mons. Ili­ja Ja­njić i se­stra Ka­ta­ri­na Ma­gli­ca, vr­hov­na po­gla­var­ka se­sta­ra do­mi­ni­kan­ki „Sv. An­đe­la Ču­va­ra“. Iz­la­ga­li su don mr Ro­bert Ton­sa­ti i don De­jan Tur­za iz Ko­to­ra, dok­to­ri na­u­ka Zvon­ko Džan­kić, Vla­di­mir Lon­ča­re­vić, Ta­nja Ba­ran, An­to Ga­vrić, Ma­ri­jan Bi­škup, Ana Be­gić iz Za­gre­ba, To­mo Vuk­šić iz Sa­ra­je­va i dr.sc. Vi­to Go­mez iz Ri­ma.
Pri­je dvi­je go­di­ne po­kre­nut je po­stu­pak ka­no­ni­za­ci­je Bla­že­ne Oza­ne. Bla­že­na Oza­na, is­ta­kli su uče­sni­ci sku­pa, pri­mjer je po­ni­zno­sti i sa­mo­za­taj­no­sti, jer joj je uvi­jek na pr­vom mje­stu bio Bog, te je ona uzor mo­der­nim ge­ne­ra­ci­ja­ma, ko­je ra­stu u svi­je­tu gdje do­mi­ni­ra­ju ma­te­ri­jal­ne vri­jed­no­sti ka­ri­je­re, nov­ca, po­lo­ža­ja... Sve­tost je uni­ver­zal­na ka­te­go­ri­ja i sve­cem se po­sta­je za vri­je­me ži­vo­ta, a ne na­kon smr­ti. Bla­že­na Oza­na bi­la je po­što­va­na još za ži­vo­ta, kao ona ko­ja is­cje­lju­je fi­zič­ke i du­šev­ne bo­li, dr­že­ći se iz­re­ke da „me­di­ci­na li­je­či, a Bog ozdra­vlja“. Na­kon što je Na­po­le­on 1807. go­di­ne uki­nuo sva tri žen­ska sa­mo­sta­na u Ko­to­ru, mi­lo­srd­ne se­stre Sv. Vin­ka Pa­ul­sko­ga na­sta­vi­le su hu­ma­ni­tar­ni Oza­nin rad 1945. go­di­ne u ko­tor­skoj, ri­san­skoj bol­ni­ci i In­sti­tu­tu u Iga­lu. Od ne­ka­da­šnjih 32 ča­sne se­stre, da­nas su pre­o­sta­le sa­mo tri, ko­je su sa­da pen­zi­o­ni­sa­ne. One ove go­di­ne sla­ve 70 go­di­na bo­rav­ka u Cr­noj Go­ri.
M.D.Po­po­vić