Sku­po­vi ko­ji se odr­ža­va­ju mi­mo Bož­jeg ime­na ne­ma­ju ni­ka­kvog smi­sla. To je sa­mo pa­ra­da su­je­te i po­ho­te če­ga smo svi svje­do­ci, i to ne jed­nom smo bi­li svje­do­ci br­zo­pro­la­znih i u su­šti­ni tru­le­žnih sa­bra­nja. Je­di­no istin­sko sa­bra­nje bla­go­slo­ve­no i bla­go­dat­no je­ste sa­bra­nje u ime Bo­ži­je – ka­zao je otac Ra­fa­i­lo Bo­lje­vić, igu­man ma­na­sti­ra Pod­ma­i­ne, go­vo­re­ći u pod­go­rič­koj knji­ža­ri Ma­ti­ce srp­ske - Dru­štva čla­no­va u Cr­noj Go­ri. On je go­sto­vao u knji­ža­ri MS pred­sta­vlja­ju­ći bo­ga­tu iz­da­vač­ku dje­lat­nost ma­na­sti­ra Pod­ma­i­ne, či­ji glav­ni cilj je da šti­vom li­tu­r­gij­skog po­ri­je­kla po­nu­di sa­vre­me­nom i du­hom is­tra­u­mi­ra­nom čo­vje­ku apo­stol­sko uče­nje.
- Ulo­ga na­šeg ma­na­sti­ra je ista kao i dru­gih ma­na­sti­ra, da pro­po­vi­je­da ime Bo­ži­je, da ču­va pam­će­nje je­di­nog Čo­vje­ko­ljup­ca. Jer iz­van tog ime­na ži­vo­ta i ne­ma - ka­zao je igu­man Ra­fa­i­lo. Naj­ve­ći pro­blem na­šeg vre­me­na, is­ti­če igu­man, je­ste kri­za vje­re i vje­ro­va­nje u la­žna ime­na.
- Cr­kva je­ste or­ga­ni­zam Bo­ži­ji, ti­je­lo Bo­ži­je, pri­su­stvo, ži­vot, isti­na, svje­tlost i ime Bo­ži­je. U unu­tra­šnjem li­tur­gij­skom ži­vo­tu, mi se oku­plja­mo oko Nje­go­ve bo­go­čo­vje­čan­ske, spa­so­no­sne kr­vi – ka­zao je Bo­lje­vić. Do­da­je da smo za­bo­ra­vlja­ju­ći ,,spa­so­no­snu knji­gu” za­bo­ra­vi­li ko smo i šta smo, ku­da će­mo i za kim će­mo, ali i do­kle će­mo.
- A do­kle će­mo, evo, ni­je te­ško vi­dje­ti. Do­volj­no je po­gle­da­ti sa­mo u se­be do ju­če i oko se­be da­nas, da bi­smo la­ko za­klju­či­li ka­kva će nam sju­tra­šnji­ca bi­ti – sma­tra Bo­lje­vić.
Go­vo­re­ći o bo­ga­tom iz­da­va­štvu ma­na­sti­ra Pod­ma­i­ne, on je is­ta­kao da je vi­še­stru­ko ko­ri­sno.
- Na­še iz­da­va­štvo, ko­je je u sklo­pu ak­tiv­no­sti Cr­kve i Mi­tro­po­li­je cr­no­go­r­sko-pri­mor­ske, pred­sta­vlja svo­je­vr­stan adap­ter ko­ji po­ma­že vjer­ni­ci­ma. Sve ove knji­ge na­ma po­ma­žu da se odr­ži­mo i na­đe­mo vra­ta ko­ja vo­de u vječ­ni ži­vot – ka­zao je otac Ra­fa­i­lo.
Is­ta­kao je i zna­čaj li­tur­gi­je i ve­ze sa cr­kvom is­ti­ču­ći da „uklju­ču­ju­ći se na pra­vi na­čin u li­tur­gij­ski ži­vot, čo­vjek ži­vi u vječ­no­sti”.
- To je vi­tal­na sna­ga Cr­kve, ti­je­lo i krv Bo­ži­ja i tu je cen­tar cr­kve, ne­bit­no gdje se li­tur­gi­ja slu­ži, mo­že­mo da je slu­ži­mo gdje ho­će­mo. To što će nam hram od­u­ze­ti ne zna­či da mo­gu da nas odvo­je – ka­zao je Bo­lje­vić.
On je ob­ja­snio da je da­na­šnja ve­za iz­me­đu Cr­kve i čo­vje­ka ve­o­ma sla­ba, te da je sve te­že na­ći ,,pa­žlji­vo uho ko­je ne­će tra­ži­ti če­ška­nje, već zdra­vu na­u­ku, a zdra­va na­u­ka je na­u­ka Cr­kve”.
- Iz­van Bo­ži­jeg ime­na ži­vo­ta ne­ma. Ovo što mi na­zi­va­mo ži­vo­tom, sve vi­še ot­kri­va svo­je mr­tvač­ke fle­ke i sve vi­še is­pu­šta onaj ku­žni za­dah le­ša ko­ji se na­la­zi u od­ma­kloj fa­zi ras­pa­da­nja. Taj smrad sve vi­še iz­bi­ja i na ža­lost nje­ga ko­zme­ti­ka ovo­ga svi­je­ta ne­će mo­ći da sa­kri­je. Da­ni u ko­ji­ma ži­vi­mo ot­kri­va­ju da je­ste ta­ko, a u isto vri­je­me ot­kri­va­ju, da se ži­vot va­i­sti­nu na­la­zi u ime­nu Bo­ži­jem. I sa­mi ste svje­do­ci da ima­mo no­ve sve­ti­te­lje i no­ve mi­o­mi­ri­sne mo­šti – za­klju­čio je igu­man Ra­fa­i­lo Bo­lje­vić. A.Ć.