U Gre­tvi u Sta­rom Ba­ru ob­no­vlje­ni su osta­ci cr­kve Sv. An­tu­na Pa­do­van­skog, u na­ro­du po­zna­te kao ka­pe­la Sv. An­ta. Ovaj čin se po­kla­pa sa ve­li­kim ju­bi­le­jom, 925 go­di­na od us­po­sta­vlja­nja Nad­bi­sku­pi­je u Ba­ru. Ob­no­vu cr­kvi­šta, pri­li­kom ko­je je pro­na­đe­no iz­vo­ri­šte ko­je se po­mi­nje u XVI­II vi­je­ku, po­mo­gle su gre­tvan­ske po­ro­di­ce Jo­vo­vić, Pu­kić i Lu­kić, kao i Đo­ko Ma­lje­vić.
Cr­kva se po­mi­nje pr­vi put 1795. go­di­ne, a re­kon­stru­i­sa­na je na­mjen­ski 1849, jer do ta­da na ovom objek­tu zbog tur­ske za­bra­ne ni­je bi­lo do­zvo­lje­no po­sta­vlja­nje kr­sta i zvo­na. Pre­gled zbi­va­nja sa ne­ka­da­šnjom cr­kvom svje­do­či još jed­nom o bo­ga­toj isto­ri­ji bar­skog kra­ja i su­sre­ta­nju zna­me­ni­tih isto­rij­skih lič­no­sti na ta­kvom ma­lom pro­sto­ru.
Pre­ma ri­je­či­ma isto­ri­ča­ra mr sci. Iva­na Jo­vo­vi­ća, iako je cr­kva po­zna­ta re­le­vant­noj isto­rij­skoj na­u­ci, za­o­bi­đe­na je u ti­po­lo­gi­ji cr­kve­nih spo­me­ni­ka, a sa­mo sta­ri­ji mje­šta­ni su zna­li nje­nu tač­nu lo­ka­ci­ju. Mje­šta­ni Gre­tve, Žu­pe Sta­ri Bar, po­kre­nu­li su ini­ci­ja­ti­vu da se ob­no­vi u ci­je­lo­sti, no, isto­rij­ske či­nje­ni­ce uti­ca­le su da se ob­no­vi sa­mo u osno­vi istih ga­ba­ri­ta, od istog ka­me­na od ko­jeg je bi­la sa­gra­đe­na. Ne­ka­da­šnja cr­kva Sve­tog An­ta, či­jih osta­ta­ka još ima na istom lo­ka­li­te­tu u Gre­tvi, sru­še­na je 1857. ne­sva­ki­da­šnjom od­lu­kom nad­bi­sku­pa Kar­la Po­te­na pri­li­kom grad­nje ka­te­dra­le, ra­di gra­đe­vin­skog ma­te­ri­ja­la, jer lo­kal­na tur­ska upra­va u Ba­ru i po­red do­zvo­le sul­ta­na ni­je do­pu­šta­la grad­nju no­vog ka­to­lič­kog sa­kral­nog objek­ta.
Ta­ko­đe, Jo­vo­vić na­vo­di i da je cr­kvu po­čet­kom 1857. go­di­ne ob­i­šao car Mek­si­ka nad­voj­vo­da Mak­si­mi­li­jan Hab­sbur­ški, ko­ji je ka­sni­je dao i no­vac za grad­nju ka­te­dra­le Bez­gre­šnog za­če­ća Bla­že­ne Dje­vi­ce Ma­ri­je u Gre­tvi. Po­to­nji mek­sič­ki car, kr­sta­re­ći Ja­dra­nom, od­lu­čio je da po­sje­ti Bar u ko­jem je sto­lo­vao nje­gov drug iz škol­skih da­na Kar­lo Po­ten. Zgro­žen sta­njem i uslo­vi­ma u ko­ji­ma se na­la­zi Bar­ska nad­bi­sku­pi­ja, nad­voj­vo­da Mak­si­mi­li­jan je po­nu­dio svom pri­ja­te­lju no­vac za grad­nju no­ve ka­te­dral­ne cr­kve, sma­tra­ju­ći da ta­da­šnja cr­kvi­ca Sv. An­tu­na ne od­go­va­ra ran­gu jed­nog nad­bi­sku­pa i pri­ma­sa da slo­vi kao pr­vo­stol­na cr­kva Nad­bi­sku­pi­je, i za­to se lič­no za­lo­žio da Bar­ska nad­bi­sku­pi­ja do­bi­je sul­tan fer­man za grad­nju ka­te­dra­le.
Pre­ma ri­je­či­ma Jo­vo­vi­ća, sa­kral­ni pro­stor cr­kve je i na­kon ru­še­nja ostao u upo­tre­bi, jer su do 1888. go­di­ne na gro­blju po­red osta­ta­ka cr­kve oba­vlja­ne sa­hra­ne, a tu su sa­hra­nji­va­ni i cr­no­gor­ski voj­ni­ci po­gi­nu­li 1877/78. u ope­ra­ci­ja­ma za oslo­bo­đe­nje Ba­ra. Nad­bi­skup Ši­mun Mi­li­no­vić je za­tim po­di­gao cr­kvu Sve­tog Vi­da na ko­joj je sa­da­šnje ka­to­lič­ko gro­blje. U ka­te­dra­li u Gre­tvi je i je­dan od boč­nih ol­ta­ra po­sve­ćen Sv. An­tu­nu Pa­do­van­skom, pre­ni­jet iz sru­še­ne cr­kve.
Jo­vo­vić is­ti­če da je zub vre­me­na uči­nio da od ne­ka­šnjeg gro­blja osta­ne sa­mo jed­na nad­grob­na plo­ča ko­ja svje­do­či o tom nad­bi­skup­skom cr­kvi­štu, ka­kvih je još mno­go ši­rom bar­ske op­šti­ne, a ko­ja su za­pu­šte­na i ne­po­zna­ta ši­roj jav­no­sti.D.S.


Fra­njev­ci ši­ri­li kult

Sv. An­tun Pa­do­van­ski je ve­o­ma po­što­van sve­tac u bar­skoj Nad­bi­sku­pi­ji, a po­sve­će­ne su mu cr­kve u Še­sta­ni­ma, Gu­si­nju i na Ce­ti­nju. I na Mo­gre­nu je bi­la cr­kva Sve­tog An­ta, a sru­še­na je 1947. go­di­ne. Kult Sve­tog An­tu­na Pa­do­van­skog su u ovim kra­je­vi­ma ši­ri­li fra­njev­ci, a pra­znik se svet­ku­je 13. ju­na, ka­da po na­rod­nom vje­ro­va­nju po­či­nje lje­to.