Bo­ga­ti su oni lju­di ko­ji se ima­ju gdje Bo­gu mo­li­ti. Na­kon 300 go­di­na pra­vo­slav­ni sta­nov­ni­ci Imot­skog za­hva­lju­ju­ći do­na­ci­ja­ma ce­tinj­ske po­ro­di­ce Mi­le­tić – Glen­džo po­sta­li su jed­ni od naj­bo­ga­ti­jih u Hr­vat­skoj, jer se u nji­ho­vom kra­ju iz­gra­dio ma­na­stir i cr­kva po­sve­će­na Sve­tom Va­si­li­ju Ostro­škom. I kao da se iz­grad­njom ovog hra­ma po­tvr­di­la mi­sao Do­sto­jev­skog - „Ne stva­ra­ju ču­da od čo­vje­ka vjer­ni­ka, već vjer­nik svo­jom vje­rom stva­ra ču­da”. Jer, vje­ro­va­li su i do­šao je dan ka­da su i oni do­bi­li svo­ju bo­go­mo­lju, cr­kvu gdje se mo­gu po­mo­li­ti svom sve­ti­te­lju i za­štit­ni­ku Sv. Va­si­li­ju.
Ma­na­stir Sve­tog Va­si­li­ja Ostro­škog pr­vi je pra­vo­slav­ni ma­na­stir iz­gra­đen u Hr­vat­skoj na­kon tri vi­je­ka. Nje­go­vom iz­grad­njom pra­vo­slav­ni vjer­ni­ci sa­da ima­ju pet ma­na­sti­ra u Epar­hi­ji dal­ma­tin­skoj. Tu su još ma­na­sti­ri Kr­ka, Kru­pa, Dra­go­vić i ma­na­stir Sv. ca­ra La­za­ra na Dal­ma­tin­skom Ko­so­vu.
Na dan ka­da se i pra­znu­je Sv. Va­si­li­je, 12. ma­ja, vjer­ni­ci su ko­nač­no pri­su­stvo­va­li li­tur­gi­ji u cr­kvi po­dig­nu­toj u nje­go­vu čast. Na po­klon je iz Ostro­ga do­ni­je­ta iko­na Sv. Va­si­li­ja, ko­ja je osve­šta­na nad nje­go­vim mo­šti­ma, sa mo­li­tve­nom že­ljom da sve­ti­telj pre­ko nje šti­ti, bla­go­si­lja i is­cje­lju­je ra­ne ovog na­ro­da.
Sve­tu li­tur­gi­ju slu­žio je pro­to­je­rej Bran­ko Vu­ja­čić, pa­roh pod­go­rič­ki uz sa­slu­že­nje igu­ma­na dra­go­vić­kog Var­so­nu­fi­ja i tro­ji­ce pa­ro­ha iz Imot­skog, pro­to­je­re­ja Dra­ga­na Mi­haj­lo­vi­ća, bi­o­čić­kog je­re­ja Mi­la­na Ra­du­si­na i pod­go­rič­kog je­re­ja Mi­o­mi­ra Vu­le­vi­ća, uz pri­su­stvo broj­nih vjer­ni­ka.
- Za­di­vlju­ju­će je to, što je na­rod ovog kra­ja, po­sli­je to­li­kog ras­pe­ća i stra­da­nja ko­je je pre­tr­pio, po­di­gao ovaj hram i po­sve­tio ga Sv. Va­si­li­ju Ostro­škom. Na taj na­čin vas­kr­sa­va za­jed­no sa Sv. Va­si­li­jem, jer sve­ti­telj bo­ra­vi me­đu nji­ma i nji­hov je za­stup­nik pred pre­sto­lom Bož­jim – re­kao je pro­to­je­rej Vu­ja­čić.
Je­ro­mo­nah Jo­van, na­sto­ja­telj ma­na­sti­ra Sv. Va­si­li­ja u Imot­skom re­kao je da pra­vo­slav­na bra­ća iz Cr­ne Go­re bo­ra­ve bli­zu mo­šti­ju Sve­tog Va­si­li­ja, ali da je sve­ti­telj pri­su­tan gdje god je nje­go­va sve­ti­nja i na­rod ko­ju mu se mo­li.
- Po­zi­vam sve pri­sut­ne da se mo­le da ovaj na­rod op­sta­ne u su­ro­vim dal­ma­tin­skim uslo­vi­ma u ko­ji­ma ži­vi i da svi pro­na­đu put ka spa­se­nju, lju­bav ka vas­ci­je­lom svi­je­tu i pro­ži­ve ži­vot u po­ka­ja­nju, lju­ba­vi i slo­zi. Za­hva­lju­jem se i bra­tu Ro­ber­tu Mi­le­ti­ću-Glen­dži ko­ji je kti­tor i pri­lo­žnik ove sve­te obi­te­lji, i za­jed­no sa vla­di­kom Fo­ti­jem po­ma­že ovu sve­ti­nju – re­kao je otac Jo­van.
Ta­ko se iz­grad­njom ove cr­kve bla­go­slov Sv. Va­si­li­ja spu­stio i na sta­nov­ni­ke Imot­skog, ko­je će ubu­du­će šti­ti­ti i bla­go­slo­vi­ti.
B. MA­RAŠ