Mi­tro­po­lit cr­no­gor­sko-pri­mor­ski Am­fi­lo­hi­je slu­žio je u Vra­ki, u cr­kvi Sve­te Tro­ji­ce 30. ja­nu­a­ra Sve­tu ar­hi­je­rej­sku li­tur­gi­ju, a uve­če je u Ska­dru odr­ža­na i Sve­to­sav­ska aka­de­mi­ja. Mi­tro­po­lit je slu­žio i pa­ra­stos u Me­do­vi, do­bro­volj­ci­ma ko­ji su se oda­zva­li po­zi­vu otadž­bi­ne to­kom Pr­vog svjet­skog ra­ta, a ko­ji su 1916. go­di­ne do­la­ze­ći iz Ame­ri­ke po­stra­da­li na bro­du „Brin­di­zi“ is­pred ove al­ban­ske lu­ke. Ovim do­ga­đa­ji­ma su po­red broj­nih vjer­ni­ka iz Al­ba­ni­je i Pod­go­ri­ce, pri­su­stvo­va­li i No­vlja­ni, tač­ni­je čla­no­vi ho­ra „Sve­tog Sa­ve” ko­ji ra­di pri cr­kvi Sve­tog Ar­han­ge­la Mi­ha­i­la u Her­ceg No­vom. In­te­re­so­va­nje No­vlja­na da pri­su­stvu­ju ovim de­ša­va­nji­ma bi­lo je ogrom­no, ta­ko da su u Al­ba­ni­ju do­šla čak tri auto­bu­sa pu­na put­ni­ka.
Be­sje­de­ći u ska­dar­skom te­a­tru „Mer­đo­ni“, gdje je odr­ža­na Sve­to­sav­ska aka­de­mi­ja mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je, re­kao je da se u Ska­dar­skoj ar­hi­e­pi­sko­pi­ji odav­no zna za ime Sve­tog Sa­ve. Mi­tro­po­lit pod­sje­ća i da je pr­vu li­tur­gi­ju u Ska­dru odr­žao pri­je 25 go­di­na, tač­ni­je 1992. go­di­ne, „u vri­je­me ha­o­sa, raz­ru­še­nih hra­mo­va, bun­ke­ra svu­da una­o­ko­lo”.
- Jed­na od naj­vi­še po­stra­da­lih je Pra­vo­slav­na cr­kva u Al­ba­ni­ji, u ko­joj je sva­ka re­li­gi­ja bi­la za­bra­nje­na u vri­je­me En­ve­ra Ho­dže. Ško­la Sve­tog Sa­ve je po­sto­ja­la sve do 1933. go­di­ne ka­da je uki­nu­ta, a ob­no­vljen je njen rad za­hva­lju­ju­ći Sve­to­za­ru Ći­ra­ko­vi­ću, ko­ji je uspje­šno vo­di već vi­še od de­ce­ni­je – re­kao je mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je.
Do­ga­đaj je me­dij­ski pro­pra­ćen, pa je mi­tro­plit is­ko­ri­stio ovu pri­li­ku da jav­no ob­ja­sni „za­bri­nu­tim” no­vi­na­ri­ma za­što če­sto do­la­zi u Al­ba­ni­ju, is­ti­ču­ći da je to za­to što su tu te­me­lji na­še dr­ža­ve, kao i za­to što je nje­gov djed ra­to­vao za­jed­no sa Sken­der­be­gom pro­tiv ta­da za­jed­nič­kih ne­pri­ja­te­lja. Pod­sje­tio je i da je Đerđ Ka­stri­o­ti bio pra­vo­slav­ni Sr­bin, či­ji je sin sa­hra­njen u Hi­lan­da­ru.
- Do­šao sam da vam ka­žem, ne boj­te se lju­ba­vi – is­ta­kao je mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je.
U pro­gra­mu Sve­to­sav­ske aka­de­mi­je uče­stvo­va­la su dje­ca iz Ska­dra i Vra­ke, po­la­zni­ci Ško­le vje­ro­na­u­ke iz Her­ceg No­vog, te čla­no­vi ho­ra „Sve­tog Ko­zme Etol­skog“ iz Pod­go­ri­ce, gu­sla­ri, knji­žev­ni­ci, isto­ri­ča­ri. Z.Š.


Po­di­ći spo­me­nik žr­tva­ma u Me­do­vi

Pri­li­kom pa­ra­sto­sa u Me­do­vi vla­di­ka je pri­sut­ne pod­sje­tio da su 1916. go­di­ne, pri­je 101 go­di­nu, iz Ame­ri­ke, na po­ziv kra­lja Ni­ko­le da se bra­ni otadž­bi­na, da se bra­ni Cr­na Go­ra, oda­zva­la bra­ća iz Cr­ne Go­re, Her­ce­go­vi­ne, Bo­ke, Li­ke, Dal­ma­ci­je, njih oko 500. Spa­si­lo ih se oko 150, da bi uče­stvo­va­li ka­sni­je na So­lun­skom fron­tu i u oslo­bo­đe­nju 1918. go­di­ne, pod­sje­tio je mi­tro­po­lit. Na­kon po­me­na, oti­snu­ti su vi­jen­ci u mo­re. Vla­di­ka je na­ja­vio je da će u Me­do­vi bi­ti po­dig­nut spo­me­nik sa ime­ni­ma svih ko­ji su ono što je naj­vr­jed­ni­je, svo­je ži­vo­te, po­lo­ži­li za slo­bo­du.