Sve­tom li­tu­r­gi­jom, ko­ju je slu­žio vla­di­ka Jo­a­ni­ki­je sa svje­šten­stvom, u Ro­ža­ja­ma je obi­lje­žen Ivanj­dan, sla­va Cr­kve Ru­ži­ce. Če­sti­ta­ju­ći sla­vu vjer­ni­ci­ma, epi­skom bu­di­mljan­sko-nik­šić­ki Jo­a­ni­ki­je je bje­se­dio da je u ovom mje­stu ne­ka­da po­sto­ja­la sta­ra Cr­kva ko­ja je zbog bo­je ko­jom je zra­či­la, pro­zva­na Ru­ži­ca.
– Du­bo­ko vje­ru­je­mo da je tu cr­kvu na­rod zvao Ru­ža – Ru­ži­ca od mi­lja za­to što sve­ta vje­ra pra­vo­slav­na i sve­ti hram pra­vo­slav­ni mi­ri­še du­hov­nim mi­o­mi­rom kao što mi­ri­še du­ša hri­šća­ni­na sva­kog če­sti­tog, do­brog i po­bo­žnog. Taj sta­ri hram je kri­je­pio na­še pret­ke u vje­ri i u do­ba Ne­ma­nji­ća ka­da je ovo bio cen­tar dr­ža­ve Ne­ma­nji­ća a Cr­kva Ru­ža ne­gdje na sre­di­ni iz­me­đu De­ča­na, Peć­ke pa­tri­jar­ši­je i Mi­le­še­ve, iz­me­đu dva ma­na­sti­ra Đur­đe­vih stu­po­va na Li­mu i Đur­đe­vih stu­po­va u Ra­su. Ova cr­kva je na­ro­či­to kri­je­pi­la vje­rom i vr­li­na­ma i svje­tlo­šću i isti­nom Bož­jom naš na­rod u vri­je­me rop­stva, da­va­la mu sna­ge da iz­dr­ži no­se­ći krst u naj­te­žim vre­me­ni­ma. Na­ža­lost, mno­go na­ro­da se od­se­li­lo odav­de, ali ovaj sve­ti osta­tak je od ono­ga car­skog so­ja i po­tom­stva ko­je je odr­ža­lo vje­ru sve­to­ga Sa­ve i Sve­to­ga Jo­va­na Kr­sti­te­lja – ka­zao je Jo­a­ni­ki­je pod­sje­ća­ju­ći da je na da­na­šnji sve­ti dan ro­đen Hri­stov kri­sti­telj, Sve­ti Jo­van.
– Ovo je dan u ko­ji se spo­mi­nje­mo pre­ve­li­kih i pre­mno­gih ču­de­sa ko­ja ni­su bi­la ve­za­na sa­mo za jed­no vri­je­me već su ima­la zna­čaj sa­mo za vri­je­me ka­da se ro­dio Sve­ti Jo­van Kr­sti­telj. Nje­go­vo ro­đe­nje na­ja­vi­lo je Je­van­đe­lje Hri­sto­vo i is­pu­nje­nje obe­ća­nja Bož­jih od pam­ti­vi­je­ka i bla­go­dat Bož­ju svim po­ko­lje­nji­ma i svim na­ro­di­ma ovo­ga svi­je­ta. Za­to je Go­spod ustro­jio da nje­go­vo ro­đe­nje iako je bi­lo na pri­ro­dan na­čin bu­de pod dej­stvom nat­pri­rod­ne si­le Bož­je, jer je ro­đen od svo­jih pre­sta­re­lih ro­di­te­lja Za­ha­ri­ja i Je­li­sa­ve­te, po pro­mi­slu Bož­jem i na­ro­či­tom bla­go­vo­lje­nju Bož­jem da bi svi na­ro­di u nje­go­vom ro­đe­nju vi­dje­li znak pra­ve istin­ske vje­re, pra­ve mi­lo­sti Bož­je, a on se udo­sto­jio da se na­dah­ne du­hom sve­tim još u utro­bi maj­ke svo­je – bje­se­dio je Jo­a­ni­ki­je.
On je re­kao da se pre­ko sve­tih bo­go­slu­že­nja i ova­kvih sa­bo­ra iz­li­va mi­lost Bož­ja, te da za­to tre­ba ured­no i sa pa­žnjom pri­stu­pa­ti do­mu Bož­jem.
– I na ovaj da­na­šnji sa­bor ne­ki su do­šli ona­ko ka­ko tre­ba, a ja vi­dim da po­je­di­ni do­la­ze tek po­što se bo­go­slu­že­nje za­vr­ši kao što to ra­di ve­ći­na po­li­ti­ča­ra jer nji­ma je is­pod ča­sti da sta­nu sa na­ro­dom i da se za­jed­no Bo­gu po­mo­le. Za­to se ne­moj­te ču­di­ti što nam ne ide do­bro. Ali, ov­dje hva­la Bo­gu, još ima pri­li­ke za do­bro jer ima­te no­vo­po­dig­nu­te cr­kve i ovaj hram. Mo­že­te se re­dov­no sa­bi­ra­ti na sve­ta bo­go­slu­že­nja. To je ono što je naj­va­žni­je. Naj­stra­šni­je je ka­da lju­de za­hva­te ma­lo­du­šnost i du­hov­na kri­za. Lju­di su ra­ni­je ži­vje­li si­ro­ma­šni­je i pod mno­go ve­ćim te­ško­ća­ma, ali su ima­li sna­ge da se sa ti­me no­se. Ali, Bog pre­ko Sve­te Cr­kve nas osna­žu­je isti­nom i prav­dom, bla­go­da­šću Bož­jom, ži­vo­tvor­nom si­lom i lju­ba­vlju nje­go­vom na­dah­nju­je na­ša sr­ca i da­je nam sna­ge da no­si­mo svoj krst da lju­bi­mo jed­ni dru­ge i da ši­ri­mo do­bro ovim svi­je­tom – bje­se­dio je vla­di­ka Jo­a­ni­ki­je.
Do­ma­ćin cr­kve­ne sla­ve bio je Mi­o­mir Đu­ro­vić, ko­ji je dio kr­sno­ga ko­la­ča za slje­de­ću go­di­nu, pre­dao Mi­ru Đu­ro­vi­ću.V.Ra.


Nur­ko­vić: Ovo je pri­mjer uva­ža­va­nja i pri­ja­telj­stva

Obi­lje­ža­va­nju sla­ve ro­žaj­skog hra­ma pri­su­stvo­va­li su naj­vi­ši pred­stav­ni­ci lo­kal­ne upra­ve na če­lu sa pred­sjed­ni­ci­ma op­šti­ne i Skup­šti­ne op­šti­ne, Eju­pom Nur­ko­vi­ćem i Hu­se­i­nom Kur­ta­gi­ćem. Oni su naj­mla­đi­ma po­di­je­li­li pri­god­ne pa­ke­ti­će sa slat­ki­ši­ma.
Če­sti­ta­ju­ći sla­vu pra­vo­slav­nim vjer­ni­ci­ma Nur­ko­vić je ka­zao da sva­ka bo­go­mo­lja pro­pa­gi­ra mir, to­le­ran­ci­ju i so­li­dar­nost.
– Ovaj skup svje­do­či da mi za­jed­no u Ro­ža­ja­ma nje­gu­je­mo do­bre me­đu­na­ci­o­nal­ne i me­đu­vjer­ske od­no­se i ovo mo­že bi­ti pri­mjer me­đu­ljud­skog uva­ža­va­nja i pri­ja­telj­stva – ka­zao je Nur­ko­vić. Iz­vo­dje­njem du­hov­nih pje­sa­ma, pro­gram je uve­li­ča­la gru­pa „Sve­ti Jef­sta­hi­je” iz Be­ra­na.