Me­đu­na­rod­ni na­uč­ni skup „Zet­ski go­spo­da­ti Cr­no­je­vi­ći i ve­zi­ri Bu­ša­tli­je (14. vi­jek – 1830. go­di­ne)“, ko­ji je oku­pip čpak 50 do­ma­ćih i ino­stra­nih na­uč­ni­ka, odr­žan je pro­te­klog vi­ken­da u Ce­ti­nju i Pod­go­ri­ci. Or­ga­ni­za­tor ovog na­uč­nog sku­pa bi­la je Mi­tro­po­li­ja cr­no­gor­sko-pri­mor­ska po bla­go­slo­vu mi­tro­po­li­ta cr­no­gor­sko-pri­mor­skog Am­fi­lo­hi­ja, pred­sjed­ni­ka Or­ga­ni­za­ci­o­nog od­bo­ra, u ko­me su još uče­stvo­va­li: knez Stan­ko Cr­no­je­vić Bu­ša­tli­ja, pot­pred­sjed­nik, te čla­no­vi prof. dr Ra­do­slav Ras­po­po­vić, prof. dr Dra­gan Ra­de­no­vić, dr Mi­le­na Mar­ti­no­vić, dr Va­silj Jo­vo­vić, Jo­van Mar­kuš, pro­to­je­rej-sta­vro­for doc. dr Ve­li­bor Džo­mić, pro­to­je­rej-sta­vro­for Obren Jo­va­no­vić i mo­nah dr Pa­vle Kon­dić. Na­red­ne go­di­ne, 2018. go­di­ne bi­će štam­pan i zbor­nik ra­do­va, a sva iz­la­ga­nja mo­gu se pre­slu­ša­ti na saj­tu ra­di­ja Sve­ti­go­ra.
Mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je je u Ce­tinj­skom ma­na­sti­ru otva­ra­ju­ći skup is­ta­kao da ga ra­du­je što je otvo­ren u gra­du ko­ji su upra­vo Cr­no­je­vi­ći i osno­va­li. Na­gla­sio je i va­žnost ulo­ge lo­ze Cr­no­je­vi­ća u vri­je­me osman­skih osva­ja­nja na ovim pro­sto­ri­ma, do­da­ju­ći i da su pa­še Bu­ša­tli­je ta­ko­đe ugra­đe­ne u bi­će on­da­šnje Ze­te, od­no­sno Sken­de­ri­je i Cr­ne Go­re, ali i na­še cje­lo­kup­ne isto­ri­je.
– Ra­svi­je­tli­ti ulo­gu Cr­no­je­vi­ća u isto­ri­ji Ze­te, Cr­ne Go­re i na­še­ga na­ro­da je ne­mo­gu­će bez apo­stro­fi­ra­nja na Bu­ša­tli­je ko­ji su ov­dje bi­li sve do 1830. go­di­ne – re­kao je mi­tro­po­lit, pod­sje­tiv­ši da se knez Stan­ko Cr­no­je­vić, po­sljed­nji po­to­mak Mah­mut-pa­še Bu­ša­tli­je vra­tio u pra­vo­sla­vlje, svo­jim ko­ri­je­ni­ma Cr­no­je­vi­ća. Vla­di­ka se osvr­nuo i na či­nje­ni­cu da se gla­va Mah­mut-pa­še Bu­ša­tli­je po za­vje­tu Sv. Pe­tra Ce­tinj­skog ču­va i da­nas u Ce­tinj­skom ma­na­sti­ru, a ka­ko je pro­tu­ma­čio, raz­log toj že­lji Pe­tra Pr­vog, le­ži u po­tre­bi da se sa­ču­va sje­ća­nje na ne­po­treb­no bra­to­u­bi­la­štvo. Ta­ko­đe, i da se vi­di po­što­va­nje pre­ma Bu­ša­tli­ji i da se na ne­ki na­čin po­svje­do­či sud­bin­ska ve­za obje stra­ne Cr­no­je­vi­ća, za­klju­čio je vla­di­ka Am­fi­lo­hi­je.
Je­dan od uče­sni­ka ovog sku­pa, dru­gog da­na, bio je i sve­šte­nik Dra­gan Sta­ni­šić ko­ji je iz­la­gao na te­mu “Ve­li­ča­ni­je Sve­tog Pe­tra Ce­tinj­skog po­vo­dom Bo­ja s Mah­mut-pa­šom”. Ka­ko na­vo­di, naj­vi­še po­da­ta­ka o bit­ka­ma na Mar­ti­ni­ći­ma i Kru­si­ma do nas je do­pr­lo upra­vo za­hva­lju­ju­ći svje­do­čan­stvi­ma Sv. Pe­tra Ce­tinj­skog, ali i nje­go­vog pra­ti­o­ca, ru­skog đa­ko­na Alek­si­ja. Sta­ni­šić se po­zi­va i na stu­di­ju Eju­pa Mu­šo­vi­ća, aka­de­mi­ka Bran­ka Pa­vi­će­vi­ća i Mar­ka Dra­go­vi­ća. Pod­sje­ća da su Bu­ša­tli­je po­tom­ci vla­da­ju­će ku­će Cr­no­je­vi­ća, jed­na od naj­sta­ri­jih i naj­po­zna­ti­jih mu­sli­man­skih vla­ste­lin­skih po­ro­di­ca, ko­ji su Osman­skoj ca­re­vi­ni da­li is­tak­nu­te dr­žav­ni­ke i ve­li­ko­do­stoj­ni­ke. Ipak, Mah­mut-pa­ša “za Por­tu je bio lju­ti ne­pri­ja­telj i čo­vjek ko­ji bi htio da sru­ši im­pe­ri­ju” ci­ti­ra Sta­ni­šić Mu­šo­vi­ća. Pod­sje­ća i da su bit­ka na Mar­ti­ni­ći­ma i Kru­si­ma, u ko­joj je po­sje­čen Mah­mut-pa­ša, u stva­ri bi­le i do­kaz da se sa­mo uje­di­nje­na cr­no­gor­ska i brd­ska ple­me­na mo­gu uspje­šno od­u­pri­je­ti osman­li­ja­ma. U ovom uje­di­nje­nju, ka­ko na­gla­ša­va Sta­ni­šić, ve­li­ku ulo­gu je ima­la Ste­ga i Sv. Pe­tar.
- Sv. Pe­tar Ce­tinj­ski će po­sli­je bo­je­va sa Mah­mut-pa­šom ima­ti ve­li­ki uti­caj i mo­guć­nost da ob­je­di­ni na­rod i usta­no­vi ne­ku vr­stu i svje­tov­ne upra­ve. Kao ar­hi­je­rej, po­sve­ćen je pri­mar­no cr­kve­noj mi­si­ji, ali, po­ka­zao je i iz­u­ze­tan uspjeh u voj­nim i po­li­tič­kim na­stu­pi­ma – na­gla­ša­va Sta­ni­šić. Pod­sje­tio je i na na­rod­no sje­ća­nje, ali i isto­rij­ska svje­do­če­nja o ovim bit­ka­ma, gdje se, ka­že Sta­ni­šić, vi­di da su Sv. Pe­tru bi­le usli­še­ne i mo­li­tve.
- Ve­li­ča­nje is­ka­zu­je­mo i ra­di to­ga što se sa­ža­lio na pa­stvu svo­ju i stao u od­bra­nu bra­će ne ža­le­ći da du­šu i ži­vot svoj po­lo­ži u od­bra­ni vje­re i sve­ti­nje – ka­že Sta­ni­šić, do­da­ju­ći da je upra­vo Sv. Pe­tar do­pri­nio da se sje­ti­mo da su Cr­no­je­vi­ći, pa ta­ko i Bu­ša­tli­je, bi­le ve­za­ni za Ne­ma­nji­će, ali, da je i on pr­vi is­ka­zao po­što­va­nje pre­ma ne­pri­ja­te­lju i nje­go­voj hra­bro­sti da se “bi­je i sa svo­jim Tur­ci­ma”. Ž.J.


Me­đu voj­ni­ci­ma

Sve­šte­nik Dra­gan Sta­ni­šić osvr­nuo se i na di­le­mu, ka­ko je Sv. Pe­tar Ce­tinj­ski, kao vla­di­ka, mo­gao uče­stvo­va­ti u ovim bit­ka­ma. Ovo pi­ta­nje, ka­že, po­sta­vlja se da­nas, iz jed­ne re­la­tiv­no udob­ne po­zi­ci­je, a ne rat­ne i eg­zi­sten­ci­jal­no ugro­že­ne, u ka­kvoj je bi­vao Sv. Pe­tar Ce­tinj­ski i nje­gov na­rod.
- Kao sve­šte­no li­ce, vla­di­ka Pe­tar ne­ma na­mje­ru bi­lo ko­ga da po­gu­bi i nje­go­vi voj­ni­ci to i ne oče­ku­ju, ali vo­le da ga vi­de u naj­lju­ćem okr­ša­ju, ka­ko bi zna­li da mu ni­je žao po­gi­nu­ti. Dra­go­cje­no je što vla­di­ka svje­do­či ono Hri­sto­vo: ko iz­gu­bi ži­vot svoj (Nje­ga ra­di) na­ći će ga, a ko sa­ču­va ži­vot svoj iz­gu­bi­će ga. Si­lom tog sta­va, Sv. Pe­tar vo­ju­je u bo­je­vi­ma na Mar­ti­ni­ći­ma i na Kru­si­ma. U svo­jim po­sla­ni­ca­ma, on stal­no na­vo­di ka­ko naj­ve­ću na­du po­la­že na Go­spo­da Bo­ga – ka­že Sta­ni­šić.