Po­če­tak pri­če po­ne­kad iz­gle­da ne­stvar­no. Re­klo bi se da ne­ma do­dir­nih ta­ča­ka ar­hi­tek­tu­ra i sport, osim ako ne­ki ar­hi­tek­ta upra­žnja­va sport ili se ne­ki spor­ti­sta ba­vi ar­hi­tek­tu­rom. Mo­žda mo­že i dru­ga­či­je. Ne da mo­že već ima i ta­kvih pri­mje­ra da se vr­hun­ski ar­hi­tek­ta ne ba­vi spor­tom, ali da se u nje­ga ra­zu­mi­je i o sport­skim te­ma­ma ima mno­go to­ga da ka­že.
Bo­ris Ko­ru­žnjak, ar­hi­tek­ta iz Za­gre­ba, pri­mjer je čo­vje­ka ko­ji ra­zu­mi­je sport, ali se do per­fek­ci­je ra­zu­mi­je u sport­sku in­fra­struk­tu­ru, sport­ske dvo­ra­ne po­seb­no. On i ko­le­ga Ne­nad Li­po­vac, na po­ziv ru­ko­vod­stva Ar­hi­tek­ton­skog fa­kul­te­ta iz Pod­go­ri­ce, odr­ža­li su to­kom pret­hod­ne ne­dje­lje za­ni­mlji­va pre­da­va­nja. Bo­ris je go­vo­rio o sport­skim dvo­ra­na­ma, a za na­še no­vi­ne pri­čao ma­lo ko­mot­ni­je.
– Sport­ske dvo­ra­ne u biv­šoj Ju­go­sla­vi­ji, iako su u ve­ći­ni slu­ča­je­va ra­đe­ne po klju­ču, ima­le su ve­ću sport­sku i eko­nom­sku oprav­da­nost, kva­li­tet­ni­je su gra­đe­ne, ni­je­su bi­le me­ga­lo­man­ske i mno­go jed­no­stav­ni­je su bi­le pro­jek­to­va­ne. Ima­le su ne­do­sta­ta­ka, ali ako i sa­da ne­ku od njih ana­li­zi­ra­mo i upo­re­di­mo sa ne­kim dvo­ra­na­ma no­vi­jeg da­tu­ma, vi­dje­će­mo da su bi­le bo­lje gra­đe­ne i vi­še is­ko­ri­šće­ne, po­čeo je pri­ču za „Dan” pro­fe­sor Ko­ru­žnjak i na­sta­vio: – Isti­na je da su one sa­da već sta­ri objek­ti, po­treb­na im je re­kon­struk­ci­ja, ali nji­ho­va jed­no­stav­nost i funk­ci­o­nal­nost su još uvi­jek na za­vid­nom ni­vou.
Ko­je su to dvo­ra­ne?
– U Hr­vat­skoj dvo­ra­na u ko­joj igra Ce­de­vi­ta, dvo­ra­na u Za­dru i Ri­je­ci, u Sr­bi­ji su „Pi­o­nir”, Ha­la spor­to­va, dvo­ra­na u Čač­ku... Spens u No­vom Sa­du!
Ima li u Cr­noj Go­ri dvo­ra­na na va­šem spi­sku do­brog pri­mje­ra?
– Dje­li­mič­no „Mo­ra­ča” u Pod­go­ri­ci. Ovo od­o­ka jer odav­no ni­je­sam bio ov­dje pa i ne znam. „Mo­ra­ču” sam vi­dio i sje­tio se nje­ne iz­grad­nje. Sa­da vi­dim da ne­ki seg­men­ti ne ra­de, što je či­ni ne­is­pla­ti­vom, odnosno te­ško odr­ži­vim sport­skim objek­tom.
Šta je to odr­ži­vi sport­ski obje­kat?
– Obje­kat ko­ji, pru­ža­ju­ći uslu­ge, za­ra­đu­je no­vac po­tre­ban za pla­te rad­ni­ka, po­rez dr­ža­vi, ko­mu­nal­ne oba­ve­ze i za naj­ve­ću stav­ku u sve­mu – odr­ža­va­nje. Na­rod­na po­slo­vi­ca ka­že: „Što po­tro­šiš u grad­nji vra­ti­će ti se kroz odr­ža­va­nje”. Kva­li­tet­na grad­nja – lak­še odr­ža­va­nje.
Da li vi zna­te ta­kav obje­kat?
– Ima ih na sto­ti­ne ši­rom svi­je­ta ko­je sam po­sje­tio i uvje­rio se da su sa­mo­o­dr­ži­vi. Ima ih i u Hr­vat­skoj. Sport­ski kom­pleks „Grad­ski vrt” u Osi­je­ku, sport­ska dvo­ra­na „Ba­le” u Is­tri, „Za­met” Ri­je­ka...
Ka­kve sa­dr­ža­je po­sje­du­ju ti objek­ti?
– Naj­bit­ni­je je da sport­ski obje­kat to uisti­nu i je­ste, da osim ve­li­ke dvo­ra­ne ima vi­še ma­njih, na­mi­je­nje­nih bo­ri­lač­kim spor­to­vi­ma, za­tim ba­ze­ne, te­ni­ske te­re­ne, ku­gla­ne, stre­lja­ne..., par­king na­rav­no, a u ne­po­sred­noj bli­zi­ni i par­ko­ve i dječ­ja igra­li­šta ili vr­ti­će. Ta­ko­đe, sa­vre­me­na dvo­ra­na ko­ja se gra­di na sa­mo­o­dr­ži­vo­sti ne mo­že bi­ti na­pra­vlje­na u ma­lom mje­stu. Ne smi­je se ro­bo­va­ti ka­pa­ci­te­tu od pet-de­set ili vi­še hi­lja­da mje­sta, na­ro­či­to da su tri­bi­ne sta­tič­ne, već tre­ba gra­di­ti po­li­va­lent­ne dvo­ra­ne sa te­le­skop­skim tri­bi­na­ma, ko­je se iz­vla­če po po­tre­bi. Dvo­ra­ne tre­ba­ju ima­ti mo­guć­nost pre­gra­đi­va­nja po­kret­nim pa­ra­va­ni­ma, kao i mo­guć­nost pru­ža­nja uslu­ga ma­ni­fe­sta­ci­ja­ma ko­je i ne­ma­ju sport­ski ka­rak­ter. Saj­mo­vi, kul­tur­ne ma­ni­fe­sta­ci­je, po­li­tič­ke pro­mo­ci­je... na sve ovo tre­ba ra­ču­na­ti i od ovo­ga ne tre­ba za­zi­ra­ti. Na­rav­no, ne bes­plat­no.
Na šta još pro­jek­tan­ti sport­skih dvo­ra­na po­seb­no tre­ba da obra­te pa­žnju?
– Na mno­go to­ga, ali odr­ži­vost i odr­ža­va­nje su naj­va­žni­ji. Odr­ži­vost se po­sti­že po­pu­nje­no­šću i na­pla­tom a odr­ža­va­nje kva­li­tet­nom i funk­ci­o­nal­nom iz­grad­njom. Da bi dvo­ra­na po­slo­va­la ma­kar na po­zi­tiv­noj nu­li mo­ra ima­ti mi­ni­mum 300 da­na go­di­šnje po­pu­nje­no­sti, a da bi bi­la ma­kar to­li­ko po­pu­nje­na, mo­ra po­sje­do­va­ti kva­li­tet­ne sa­dr­ža­je, in­fra­struk­tu­ru, in­sta­la­ci­je, do­bar me­nadž­ment... V. Dr­lje­vić


Ren­ta­bil­nost

– Ni­jed­na dvo­ra­na, a po­seb­no ve­li­ke are­ne, ne­će po­zi­tiv­no po­slo­va­ti ako ne­ma­ju po­pu­nje­nost od mi­ni­mum 300 da­na na go­di­šnjem ni­vou. Be­o­grad­ska „Kom­bank are­na” je je­di­na ve­li­ka dvo­ra­na u ovom di­je­lu Evro­pe ko­ja ima po­zi­tiv­no po­slo­va­nje. Do­bar me­nadž­ment i sa­dr­žaj­nost ma­ni­fe­sta­ci­ja u vi­še od 310 da­na go­di­šnje svr­sta­li su je u po­zi­tiv­no po­slu­ju­ća pred­u­ze­ća, dok je za­gre­bač­ka „Are­na” ne­ren­ta­bil­na i gr­ca u du­go­vi­ma, ka­že Bo­ris Ko­ru­žnjak, i na­sta­vlja: – I za ma­le sport­ske ha­le uspje­šno po­slo­va­nje ga­ran­tu­je pri­bli­žna po­pu­nje­nost.


Ve­li­ke dvo­ra­ne ve­li­ki pro­blem

Iako ne za­ne­ma­ru­je isto­ri­ju, pro­fe­sor Ko­ru­žnjak je pri­sta­li­ca mo­der­ne ar­hi­tek­tu­re. Sma­tra da su no­vi­ji ma­te­ri­ja­li bo­lji, kao i mo­guć­no­sti pro­jek­to­va­nja i iz­vo­đe­nja. Na­ro­či­to, ka­ko ka­že, tre­ba vo­di­ti ra­ču­na o funk­ci­o­nal­no­sti, od­no­sno odr­ža­va­nju.
– Za­gre­bač­ka „Are­na” je pri­mjer ka­ko ni­je tre­ba­lo gra­di­ti, funk­ci­o­ni­sa­ti i odr­ža­va­ti. Me­ga­lo­man­ski je ra­đe­na, vre­me­nom ni­je ade­kvat­no ko­ri­šte­na, što je pro­u­zro­ko­va­lo lo­še odr­ža­va­nje i sa­da je sko­ro ne­u­po­tre­blji­va. Da­kle, for­mu­la za do­bar sport­ski obje­kat je: do­bro pro­jek­to­va­nje, kva­li­tet­na grad­nja, op­ti­mal­na is­ko­ri­šće­nost i re­dov­no i kva­li­tet­no odr­ža­va­nje. Ka­da me­nadž­ment po­stig­ne ova če­ti­ri za­dat­ka, sport­ski obje­kat će bi­ti is­pla­tiv.
Za­gre­bač­ka „Are­na” ne­ma ni­šta od ovo­ga. Dav­no i do­sta lo­še pro­jek­to­va­na, ta­ko gra­đe­na, lo­še po­pu­nje­na i isto ta­ko odr­ža­va­na... i ko­nač­ni epi­log je ja­san – ban­krot je na vi­di­ku.