Sport i na­u­ka, htje­li ili ne, mo­ra­ju ru­ku pod ru­ku. Za­jed­no, jer je­di­no ta­ko ima­ju bu­duć­nost. Sport je­ste ve­o­ma bi­tan za ljud­ski rod, ali bez nje­go­vog una­pre­đi­va­nja ostao bi na ne­kim pra­vi­li­ma iz pe­ri­o­da nje­go­vog na­stan­ka. Ni na­u­ka bez spor­ta bi bi­la "ku­sa". Ne na­u­ka, ko­li­ko na­uč­ni­ci, jer na­uč­ni­ku, da bi bio u kon­di­ci­ji, tre­ba­ju sport­ske ak­tiv­no­sti. Da­kle, sport i na­u­ka su ne­raz­dvo­ji­ve a na tu te­mu već vi­še mje­se­ci mi raz­go­va­ra­mo sa emi­nent­nim struč­nja­ci­ma iz svi­je­ta na­u­ke.
U da­ba­šnjem bro­ju do­no­si­mo raz­go­vor sa pro­fe­so­rom Nev­še­hir Uni­ver­zi­te­ta u Ka­pa­do­ki­ji (Tur­ska), dok­torm Sel­čuk Ak­pi­na­rom. Ak­pi­nar po­ve­za­nost na­u­ke i spor­ta iz svo­jeg ugla ocje­nju­je ova­ko: - Na­u­ka o spor­tu, se ge­ne­ral­no de­fi­ni­še kao di­sci­pli­na ko­ja ob­ja­šnja­va funk­ci­o­ni­sa­nje ljud­skog ti­je­la to­kom tre­nin­ga i ka­ko sport i fi­zič­ka ak­tiv­nost po­bolj­ša­va­ju zdra­vlje cje­lo­kup­nog or­ga­ni­zma. Po­sto­ji vi­še obla­sti ko­je su usko po­ve­za­ne sa na­u­kom o spor­tu: fi­zi­o­lo­gi­ja, psi­ho­lo­gi­ja, me­nadž­ment, ana­to­mi­ja, bi­o­me­ha­ni­ka, pe­da­go­gi­ja itd. Ka­ko pro­fe­si­o­nal­ni sport­ski klu­bo­vi, ta­ko i sa­me dr­ža­ve i dr­žav­ni si­ste­mi po­ku­ša­va­ju da na­đu na­čin da po­bolj­ša­ju svoj ni­vo kom­pe­tent­no­sti u ovoj obla­sti a naj­bo­lji na­čin za to je ko­ri­sti­ti zna­nje iz na­u­ke o spor­tu, ka­že Ak­pi­nar i na­sta­vlja: - No­vi trend u na­u­ci o spor­tu je sa­rad­nja sa dru­gim di­sci­pli­na­ma i da­lje po­ve­ća­va­nje ni­voa zna­nja u svim obla­sti­ma ko­je pro­ži­ma­ju sport. Da­nas se na­la­zi­mo u svi­je­tu mo­der­nih teh­no­lo­gi­ja. Raz­voj u na­u­ci o spor­tu i srod­nim obla­sti­ma je išao ru­ku pod ru­ku sa br­zim na­pret­kom u teh­no­lo­gi­ji po­sled­njih ne­ko­li­ko de­ce­ni­ja.
Na­u­kom do bez­bjed­no­sti spor­ti­sta

Pro­fe­sor Ak­pi­nar na­po­mi­nje da ne­ma spor­ta bez raz­vo­ja teh­no­lo­gi­je.
- Svi­jet spor­ta se ne­pre­sta­no mi­je­nja iz go­di­ne u go­di­nu a upo­tre­ba teh­no­lo­gi­je ima ve­li­ki uti­caj na raz­voj na­u­ke o spor­tu. Teh­no­lo­gi­ja se ko­ri­sti na raz­li­či­te na­či­ne, uklju­ču­ju­ći vi­sok kva­li­tet sport­ske opre­me i sa­vre­me­ne me­to­de tre­nin­ga za spor­ti­ste, ka­že Al­pi­nar i na­sta­vlja: - Sko­ra­šnji raz­voj sport­ske teh­no­lo­gi­je je stvo­rio ši­rok di­ja­pa­zon pro­iz­vo­da ko­ji ima­ju za cilj po­bolj­ša­nje i po­rast učin­ka kod spor­ti­sta. Zdra­vlje spor­ti­sta mo­že bi­ti pra­će­no a sa­smim tim i oču­va­no po­mo­ću pro­iz­vo­da mo­der­ne sport­ske teh­no­lo­gi­je kao što su mo­ni­to­ri za pra­će­nje ot­ku­ca­ja sr­ca, pe­do­me­tri, mo­ni­to­ri za pra­će­nje ni­voa ho­le­ste­ro­la i sl. Ši­re­ći i pri­mje­nju­ju­ći zna­nja o ljud­skom ti­je­lu i nje­go­vim po­ten­ci­ja­li­ma, pru­ža se šan­sa spor­ti­sti­ma da tre­ni­ra­ju i tak­mi­če se i u po­zni­jim go­di­na­ma. Bez­bjed­no­sti tak­mi­ča­ra je ta­ko­đe bi­la po­sve­će­na pa­žnja kroz raz­voj si­gur­no­sne sport­ske opre­me kao na pri­mjer što je ka­ci­ga u bok­su ili za­šti­ta ci­je­log ti­je­la u ho­ke­ju na le­du a sve u ci­lju pre­ven­ci­je i za­šti­te od po­vre­da. Mo­der­ne sport­ske teh­no­lo­gi­je su ta­ko­đe uči­ni­le su­đe­nje na tak­mi­če­nji­ma lak­šim i tač­ni­jim a in­te­re­so­va­nje i uku­pan do­ži­vljaj pu­bli­ke je po­ve­ćan ekra­ni­ma na sta­di­o­ni­ma. Na taj na­čin teh­no­lo­gi­ja ima ve­li­ki uti­caj na na­u­ku o spor­tu u vi­še seg­me­na­ta i is­tra­ži­va­či ko­ri­ste ovu teh­no­lo­gi­ju da po­bolj­ša­ju ni­vo kom­pe­ten­ci­je u spor­tu. Sport­ski klu­bo­vi i na­ci­o­nal­ni ti­mo­vi bi ta­ko­đe tre­ba­lo da ko­ri­ste teh­no­lo­gi­ju u ci­lju po­bolj­ša­nja re­zul­ta­ta spor­ti­sta. Na kra­ju, da­lja is­tra­ži­va­nja na ovim po­lji­ma će ite­ka­ko po­mo­ći ra­zu­mi­je­va­nju elit­nog spor­ta, uvje­ren je pro­fe­sor Ak­pi­nar.
Ak­pi­nar je uvje­ren da bez spre­ge iz­me­đu spor­ta i teh­no­lo­gi­je ne­ma na­pret­ka, ali ta­ko­đe ne­ma na­pret­ka bez raz­mje­ne is­ku­sta­va. Na tu te­mu tur­ski struč­njak ka­že: - Ka­ko je svi­jet glo­ba­li­zo­va­ni­ji sa­da, po­treb­no je sa­ra­đi­va­ti sa dru­gim dr­ža­va­ma i in­sti­tu­ci­ja­ma da bi se raz­vi­lo bo­lje ra­zu­mi­je­va­nje zna­nja u obla­sti na­u­ke o spor­tu. Od ne­dav­no su fa­kul­te­ti po­ve­za­ni sa spor­tom i fi­zič­kim vas­pi­ta­njem iz ra­znih ze­ma­lja po­če­li pot­pi­si­va­ti spo­ra­zu­me kroz raz­ne pro­gra­me i pro­jek­te po­put Era­smu­sa. Ovo je ja­ko do­bar na­čin pri­mje­ne i iz­ra­de me­đu­na­rod­nih pro­je­ka­ta po­ve­za­nih sa obla­sti­ma na­u­ke o spor­tu. Na pri­mjer, moj fa­kul­tet ima ja­ko pro­fe­si­o­na­lan od­nos i če­stu raz­mje­nu stu­de­na­ta i struč­nog oso­blja sa Fa­kul­te­tom za sport i fi­zič­ko vas­pi­ta­nje, Uni­ver­zi­te­ta Cr­ne Go­re.
Sport­ska ad­mi­ni­stra­ci­ja
bi tre­ba­lo da se sa­vje­tu­je
sa na­u­kom o spor­tu
O svo­jim po­sje­ta­ma Cr­noj Go­ri i dr­žav­nom Uni­ver­zi­te­tu Sel­čuk Alk­pi­nar pri­ča sa po­seb­nim osje­ća­nji­ma: - Po­sje­ći­vao sam Cr­nu Go­ru če­ti­ri go­di­ne ka­ko bih uče­stvo­vao na Kon­fe­ren­ci­ji o na­u­ci u spor­tu. Ta­ko­đe sam bo­ra­vio na Fa­kul­te­tu za sport i fi­zič­ko vas­pi­ta­nje u Nik­ši­ću pre­ko pro­gra­ma raz­mje­ne struč­nog oso­blja. Ura­di­li smo za­jed­nič­ki is­tra­ži­vač­ki pro­je­kat sa na­ci­o­nal­nim va­ter­po­lo igra­či­ma i sa­da ra­di­mo na po­da­ci­ma ka­ko bi ob­ja­vi­li na­uč­nu stu­di­ju. Mo­je is­ku­stvo o sta­nju na­u­ke o spor­tu Cr­noj Go­ri je ve­o­ma po­zi­tiv­no. Vi­dim da se rek­tor Uni­ver­zi­te­ta Cr­ne Go­re pro­fe­sor Rad­mi­la Voj­vo­dić, pred­sjed­nik Uprav­nog od­bo­ra UCG pro­fe­sor Du­ško Bje­li­ca i de­kan Fa­kul­te­ta za sport i fi­zič­ko vas­pi­ta­nje pro­fe­sor Ste­vo Po­po­vić tru­de da po­bolj­ša­ju ni­vo zna­nja u na­u­ci o spor­tu. Ko­li­ko znam, po­sto­je dva me­đu­na­rod­na ča­so­pi­sa u Cr­noj Go­ri, Sport­mont i Cr­no­gor­ski žur­nal sport­ske na­u­ke i me­di­ci­ne. Ova dva ča­so­pi­sa su ve­o­ma po­zna­ta u li­te­ra­tu­ri o na­u­ci o spor­tu, po­go­to­vo, Cr­no­gor­ski žur­nal sport­ske na­u­ke i me­di­ci­ne, ko­ji je sa­da in­dek­si­ran u Thomp­son Re­u­ter­so­voj na­uč­noj ba­zi (naj­bo­lji in­deks na svi­je­tu). Fa­kul­tet za sport i fi­zič­ko vas­pi­ta­nje i Uni­ver­zi­tet Cr­ne Go­re po­ve­ća­va­ju broj ugo­vo­ra o sa­rad­nji sa uni­ver­zi­te­ti­ma svu­da u svi­je­tu. Ta­ko­đe po­ma­žu da se po­bolj­ša uspjeh na­ci­o­nal­ne sport­ske fe­de­ra­ci­je u me­đu­na­rod­noj obla­sti, kao i sport­ske or­ga­ni­za­ci­je u Cr­noj Go­ri bi tre­ba­lo da na­sta­ve da sa­ra­đu­ju sa Fa­kul­te­tom za sport i fi­zič­ko vas­pi­ta­nje ka­ko bi bi­le uklju­če­ne u no­va zna­nja i teh­no­lo­gi­je o na­u­ci o spor­tu. Ovo je je­di­ni na­čin za uspjeh na me­đu­na­rod­nom po­di­ju­mu, uvje­ren je Ak­pi­nar.
Pro­fe­sor Ak­pi­nar zna da su sport i po­li­ti­ka me­đu­sob­no po­ve­za­ni: - Tre­ba­lo bi uvi­jek ima­ti na umu da je na­u­ka o spor­tu va­žan pred­u­slov za po­li­tič­ko dje­lo­va­nje. Sport­ska ad­mi­ni­stra­ci­ja bi tre­ba­lo da se sa­vje­tu­je sa na­u­kom o spor­tu kao ra­stu­ćoj od­red­ni­ci ko­ja vo­di ka vi­so­kim iza­zo­vi­ma. Sport­ske or­ga­ni­za­ci­je u dr­ža­va­ma bi tre­ba­lo da za­go­va­ra­ju osni­va­nje in­sti­tu­ci­ja o na­u­ci o spor­tu. Do­stig­nu­ća ovih in­sti­tu­ci­ja u sport­sko - na­uč­nim di­sci­pli­na­ma će vo­di­ti do ide­je o ne­za­vi­snoj na­u­ci o spor­tu. Ovaj trend će si­gur­no na­sta­vi­ti po­zi­tiv­no da uti­če na bu­duć­nost na­u­ke o spor­tu. Po­li­tič­ko ra­zu­mi­je­va­nje na­u­ke o spor­tu bi tre­ba­lo da za­vi­si od objek­tiv­nog ra­zu­mi­je­va­nja zna­ča­ja ove na­u­ke, za­vr­šio je raz­go­vor za na­še no­vi­ne pro­fe­sor Nev­še­hir Uni­ver­zi­te­ta u tur­skoj Ka­pa­do­ki­ji Sel­čuk Ak­pi­nar.
V. Dr­lje­vić