Fud­ba­le­ri Su­tje­ske uve­li­ko se pri­pre­ma­ju za no­vu se­zo­nu. Pla­vo-bi­je­li na pa­di­na­ma Ko­pa­o­ni­ka sop­stve­ne će­li­je pri­pre­ma­ju za no­ve oba­ve­ze. Ni­ko­la Ra­ko­je­vić je od pr­vog rad­nog sa­ta u Br­ze­ćoj, de­fi­ni­sao prin­ci­pe rada, na ko­ji­ma in­si­sti­ra prak­tič­no sva­ki dan.
U eks­pe­di­ci­ji Su­tje­ske su i dva se­dam­ne­se­to­god­šnja­ka, je­dan od njih je i re­pre­zen­ta­ti­vac mla­đih ka­te­go­gi­ja An­to Ba­bić. Od pr­vog da­na on sva­ki tre­ning od­ra­đu­je mak­si­mal­no, što se od nje­ga i oče­ku­je, jer je upo­ran, vri­je­dan.
- Ra­di­mo za­i­sta do­bro. Je­ste i fi­zič­ki i psi­hič­ki ovaj pe­ri­od ne ma­lo zah­ti­je­van, ali sve smo pod­re­di­li istom ci­lju i sa­da ne­ma od­stu­pa­nja. Volj­ni mo­me­nat kod me­ne, ali i kod osta­lih fud­ba­le­ra, ni­je spo­ran. Naj­va­žni­je je da smo za­do­volj­ni uči­nje­nim na tre­nin­zi­ma, kva­li­te­tan rad sva­kom od nas sa­mo mo­že da po­mog­ne. Ne šte­dim se na tre­nin­zi­ma i uvi­jek po­ku­ša­vam da dam mak­si­mum.
Pro­cje­na je da ste vi­še ne­go ta­len­to­va­ti i da bi usko­ro mo­gli do­bi­ti pra­vu šan­su na se­ni­or­skoj sce­ni.
- Bi­lo bi za­i­sta ne­skrom­no da tek što sam pri­klju­čen pri­pre­ma pr­vog ti­ma, ka­žem da ću se iz­bo­ri­ti za sta­tus stan­dard­nog pr­vo­tim­ca, ali tu sam sva­ka­ko, struč­ni štab mo­že u sva­kom tre­nut­ku da ra­ču­na na me­ne. Sva­kom mla­dom fud­ba­le­ru, pa i me­ni, mno­go zna­či rad sa pr­vim ti­mom. Iskre­no i oče­ki­vao sam, na­kon što je okon­ča­no uče­šće u kva­li­fi­ka­ci­ja­ma za Li­gu Evro­pe, da ću do­bi­ti po­ziv da se pri­klju­čim pri­pre­ma­ma se­ni­or­skog po­go­na. Lič­no imam ve­li­ku že­lju za dre­som pr­vo­tim­ca i vje­ru­jem da ću se vre­me­nom iz­bo­ri­ti. Za me­ne ra­di vri­je­me i za­i­sta ne osje­ćam ne­ki pri­ti­sak da li ću ili ne­ću do­bi­ti pri­li­ku od­mah na star­tu no­ve se­zo­ne. Na­rav­no, ve­li­ka mi je že­lja da za­i­gram u pr­vom ti­mu Su­tje­ske. To me mo­ti­vi­še, da­je do­dat­nu ener­gi­ju, da još vi­še zap­nem. Ja sam pre­za­do­vo­ljan sa­mom či­nje­ni­com da mi je ja­sno sta­vlje­no na zna­nje da ra­ču­na­ju na me­ne. Uvi­jek te­žim ka bo­ljem. Že­lim pri­je sve­ga da oprav­dam tre­ner­ska oče­ki­va­nja, igram fud­bal jer ga za­i­sta mno­go vo­lim.. Sna­gom svog pri­rod­nog ta­len­ta Ba­bić na­go­vje­šta­va fud­bal­sku eks­plo­zi­ju. Već sa­da mno­gi za Ba­bi­ća sma­tra­ju da će po­sta­ti se­ni­or­ski re­pre­zen­ta­ti­vac. Ka­da se po­gle­da na te­re­nu, za nje­ga se od­mah mo­ra re­ći da zna fud­bal. Mi­šlje­nja struč­nja­ka su ne­po­di­je­lje­na. Ri­ječ je za­i­sta o ve­li­kom po­ten­ci­ja­lu.
- Sva­ka­ko, mno­go mi zna­či što sam pri­klju­čen pri­pre­ma­ma se­ni­or­skog po­go­na. Rad sa is­ku­sni­jim fud­ba­le­ri­ma je jed­no no­vo is­ku­stvo za me­ne - is­ti­če Ba­bić.
Ra­du­je či­nje­ni­ca da je, upr­kos po­hva­la­ma ko­je kon­stant­no sti­žu na nje­go­vu adre­su, An­to i da­lje čvr­sto sto­ji na ze­mlji, da tre­ni­ra sa ve­li­kom že­ljom.
Svi mi go­vo­re da mo­je vri­je­me tek do­la­zi. Svje­san sam to­ga, ali i znam da sa­mo od me­ne za­vi­si ka­ko ću da is­ko­ri­stim šan­su, ko­ja će mi, na­dam se, bi­ti uka­za­na.
B.K.


Naj­vi­še na­pre­do­vao

Či­ni se da je u pret­hod­noj se­zo­ni od svih igra­ča u mla­đim ka­te­go­ri­ja­ma „pla­vo-bi­je­lih” baš on naj­vi­še na­pre­do­vao. I po­red po­hva­la, sa­mo­kri­ti­čan je i svje­stan da uvi­jek tre­ba da svo­ju igru da usa­vr­ša­va.
- Na­rav­no, ve­li­ka mi je že­lja da za­i­gram u pr­vom ti­mu Su­tje­ske. To me mo­ti­vi­še, da­je do­dat­nu ener­gi­ju, da još vi­še zap­nem. Imam sva­ka­ko još fud­bal­skih sno­va, ko­ji će se ve­ru­jem ostva­ri­ti..
Su­prot­no svo­jim go­di­na­ma, on i na te­re­nu i u raz­go­vo­ru de­lu­je kao zreo mo­mak. Tač­no zna šta ho­će u ži­vo­tu i fud­ba­lu i kod nje­ga de­ma­go­gi­ja ne pro­la­zi.
- Na­rav­no ka­žem se­bi da ima uvi­jek šta da se is­pra­vi, uvi­jek po­na­vljam da mo­ram i mo­gu bo­lje. Vje­ru­jem da uz kva­li­te­tan rad mo­gu te sve fud­bal­ske sit­ni­ce da pre­va­zi­đem i da na­pre­du­jem. Pri­zna­jem se­bi da uvi­jek ima šta da se is­pra­vi, po­na­vljam da mo­gu i mo­ram bo­lje. Sa pro­sječ­no­šću se ne za­do­vo­lja­vam, rad mi je po­mo­gao da mno­go sit­ni­ce pre­va­zi­đem i na­pre­du­jem. Volj­ni mo­me­nat kod me­ne ni­kad ni­je spo­ran – za­klju­čio je An­to Ba­bić.