Mi­si­ja Un­mik ni­je spro­ve­la efi­ka­snu is­tra­gu u slu­ča­je­vi­ma ve­za­nim za tr­go­vi­nu or­ga­ni­ma, na­vo­di se u iz­vje­šta­ju Sa­vje­to­dav­ne ko­mi­si­je za ljud­ska pra­va UN i s tim u ve­zi se po­mi­nje po­seb­no slu­čaj ne­stan­ka Zlat­ka An­ti­ća kid­na­po­va­nog u Pri­zre­nu 1999. Go­di­ne, pre­no­se frank­furt­ske „Ve­sti”.
– Od sa­mog po­čet­ka bi­lo je oči­gled­nih ne­do­sta­ta­ka u spro­vo­đe­nju is­tra­ge. Za raz­li­ku od dru­gih slu­ča­je­va ne­stan­ka, u ovom je po­sto­jao oče­vi­dac, a umje­sto da pro­ak­tiv­no pra­ti tra­go­ve, Un­mik po­li­ci­ja je ja­nu­a­ra 2004. pro­ci­je­ni­la da ni­je do­stu­pan ni­je­dan do­kaz i sta­vi­la pred­met „na če­ka­nje”– do tih za­klju­ča­ka do­šla je Sa­vje­to­dav­na ko­mi­si­ja za ljud­ska pra­va Un­mi­ka u ne­dav­no ob­ja­vlje­nom mi­šlje­nju.
Ime Zlat­ka An­ti­ća se po­mi­nje u do­ku­men­tu pro­sli­je­đe­nom Tri­bu­na­lu u Ha­gu, u ko­me se na­la­zi sa­že­tak po­da­ta­ka u ve­zi sa sum­njom na umi­je­ša­nost OVK u krug tr­go­vi­ne lju­di­ma iz­me­đu Ko­so­va i Al­ba­ni­je u ci­lju pri­nud­ne pro­sti­tu­ci­je i tr­go­vi­ne or­ga­ni­ma. Tu se na­vo­di da je An­tić bio me­đu za­ro­blje­ni­ci­ma ko­ji su od­ve­de­ni i dr­ža­ni u ile­gal­nim za­tvo­ri­ma na sje­ve­ru Al­ba­ni­je, ju­la ili po­čet­kom av­gu­sta 1999. go­di­ne, u svr­hu tr­go­vi­ne or­ga­ni­ma.
Me­đu­tim, u is­tra­žnim spi­si­ma Un­mi­ka ne­ma ni na­zna­ke da je ta­ko va­žna in­for­ma­ci­ja do­sta­vlje­na oso­ba­ma ko­ja su is­tra­ži­va­le slu­čaj ne­stan­ka Zlat­ka An­ti­ća, ni­ti da je ta mi­si­ja spro­ve­la bi­lo ka­kvu ak­tiv­nost ka­ko bi do­dat­no is­tra­ži­la naj­te­že op­tu­žbe, osim što je in­for­ma­ci­ju pro­sli­je­di­la Ha­gu.
Sa­vje­to­dav­na ko­mi­si­ja za ljud­ska pra­va UN je „ozbilj­no za­bri­nu­ta jer je ulo­že­no ta­ko ma­lo na­po­ra da se is­tra­ži i pri­mi­je­ni pra­vo na isti­nu u po­gle­du ovih šo­kant­nih na­vo­da”.
Pri­pad­ni­ci Ko­sov­ske po­li­cij­ske slu­žbe za­bi­lje­ži­li su iz­ja­vu V.N., 2. no­vem­bra 2003. go­di­ne Pri­zre­nu, ko­ju je Zlat­ko An­tić po­sje­tio 28. ju­la po­sli­je­pod­ne. Pre­ma nje­nim ri­je­či­ma, ona ga je upo­zo­ri­la da je opa­sno da se vra­ti u stan, na šta je od­go­vo­rio da ni­ko­me ni­šta ni­je na­u­dio.
Od­mah na­kon što je do­šao, u stan su ušla sed­mo­ri­ca na­o­ru­ža­nih mu­ška­ra­ca u cr­nim uni­for­ma­ma (tro­ji­ca ili če­tvo­ri­ca su no­si­li ma­ske). V.N. je za ot­mi­ča­re ka­za­la da su mla­di­ći, da ih ni­je vi­đa­la ra­ni­je i da za­to ne­će mo­ći da ih pre­po­zna. Ni­je zna­la u kom su prav­cu od­ve­li An­ti­ća, a ka­ko je do­da­la, tri da­na ka­sni­je oti­šla je u En­gle­sku na tri mje­se­ca ra­di li­je­če­nja.
– Efi­ka­sna is­tra­ga je tre­ba­lo da ob­u­hva­ti ana­li­zu i rje­ša­va­nje ne­po­du­dar­no­sti u na­vo­di­ma ko­je su da­le ža­li­lac i V.N. (svje­dok), is­pi­ti­va­nje osta­lih čla­no­va po­ro­di­ce V.N, kao i pre­tre­sa­nje obla­sti (uklju­ču­ju­ći mje­sto gdje je OVK osno­va­la svo­ju kan­ce­la­ri­ju), i pro­vje­ru in­for­ma­ci­ja ko­je je dao Dž.G. (oso­ba ko­ja se use­li­la u An­ti­ćev stan). Umje­sto da pro­ak­tiv­no pra­ti te tra­go­ve, po­li­ci­ja Un­mi­ka je ja­nu­a­ra 2004. go­di­ne pro­ci­je­ni­la da ni­je do­stu­pan ni­je­dan do­kaz i od­lu­či­la da osta­vi pred­met na če­ka­nju – za­klju­ču­je Sa­vje­to­dav­na ko­mi­si­ja UN.
Po­vo­dom ne­stan­ka no­vi­na­ra srp­ske re­dak­ci­je Ra­dio-te­le­vi­zi­je Ko­so­va – Mar­ja­na Me­lo­na­ši­ja 2.000. go­di­ne u cen­tru Pri­šti­ne, utvr­đe­no je da u Un­mi­ko­voj do­ku­men­ta­ci­ji ne po­sto­ji ni­ti je­dan is­tra­žni spis ko­ji bi uka­zao da su po­li­caj­ci bi­lo ko­ga is­pi­ta­li ve­za­no za ovaj slu­čaj. Za­to Ko­mi­si­ja iz­ra­ža­va sum­nju da po­li­ci­ja UN na Ko­so­vu ni­je bi­la volj­na da is­tra­žu­je zlo­či­ne za ko­je se sum­nja­lo da su po­či­ni­li pri­pad­ni­ci OVK.
Ko­mi­si­ja je svo­je mi­šlje­nje do­ni­je­la na osno­vu uvi­da u is­tra­žna do­ku­men­ta Un­mi­ka, a od še­fa te mi­si­je tra­ži da se jav­no pri­zna od­go­vor­nost, iz­vi­ni se po­ro­di­ca­ma i za­tra­ži od nad­le­žnih or­ga­na na Ko­so­vu da pre­u­zmu sve mo­gu­će ko­ra­ke ka­ko bi osi­gu­ra­li da se kri­vič­na is­tra­ga na­sta­vi, a po­či­ni­o­ci bu­du iz­ve­de­ni pred li­ce prav­de.Tan­jug – M.Nj.

Pro­pu­sti

U po­sled­nja tri mje­se­ca Sa­ve­to­dav­na ko­mi­si­ja UN do­nije­la je 18 mi­šlje­nja u 31 slu­ča­ju, i u svim kon­sta­to­va­la pro­pust u is­tra­zi Un­mi­ka. Od te mi­si­je tra­ži da pri­zna od­go­vor­nost i da se iz­vi­ni i rod­bi­ni pe­to­čla­ne po­ro­di­ce Da­rin­ke i Ne­delj­ka Šu­ta­ko­vi­ća, ko­ji su za­jed­no sa tro­ji­com si­no­va Ra­do­va­nom (10), Đor­đem (16) i Alek­san­drom (18), kom­ši­ja­ma Mi­len­kom Ka­ba­šom, Mi­ćom i Rad­mi­lom Pe­tro­vić kid­na­po­va­ni iz zgra­de u ko­joj su svi za­jed­no ži­vje­li u Đa­ko­vi­ci, uka­zu­ju „Ve­sti”.
Ko­mi­si­ja je do istih za­klju­ča­ka do­šla i u slu­ča­ju ne­stan­ka Ra­do­va­na Ra­či­ća u se­lu Ra­moc u op­šti­ni Đa­ko­vi­ca, Lju­bi­mir­ke Đu­rić iz Is­to­ka, Sve­ti­sla­va Jak­ši­ća i Ra­de­ta Bu­di­mi­ra iz Pri­šti­ne, Slo­bo­da­na Vu­ja­či­ća, Lu­ke Pe­tru­ši­ća i Rad­mi­le Pe­tru­šić u se­lu Peć­ka Ba­nja, Ra­do­ta Goj­ko­vi­ća iz Pe­ći, Mla­đa­na Ma­vri­ća iz Ve­li­ke Ho­če, Du­ša­na An­dre­je­vi­ća iz Li­plja­na, Dra­ga­na Ste­va­no­vi­ća, Mi­lo­sa­va i Sul­ta­ne Šmi­gić iz Le­o­či­ne i Lj.B. za ko­ga se sum­nja da su ga pri­pad­ni­ci OVK kid­na­po­va­li 1998. go­di­ne, a za­tim ga „pre­ba­ci­li” i za­tvo­re­nog dr­ža­li u kam­pu Bond­stil, pi­šu „Ve­sti”.