Dr­ža­vo­tvor­ni po­kret Sr­bi­je po­zvao je ju­če vlast u Be­o­gra­du, po­vo­dom sed­mo­go­di­šnji­ce pro­gla­še­nja ne­za­vi­sno­sti Ko­so­va, da pre­ki­ne po­li­ti­ku pre­da­je po­kra­ji­ne i pri­zna­nja nje­ne ne­za­vi­sno­sti ko­ja se, ka­ko se na­vo­di, spro­vo­di od 2008. go­di­ne.
– Da­nas, ka­da sa tu­gom obi­lje­ža­va­mo sed­mo­go­di­šnji­cu oti­ma­nja Ko­so­va i Me­to­hi­je od Sr­bi­je, mo­ra­mo tre­zve­no da upo­zo­ri­mo da­na­šnje vla­sti Sr­bi­je da pre­ki­nu sa pre­da­jom po­kra­ji­ne. Ni da­nas to ni­je ka­sno, jer ni­šta ni­je go­to­vo dok sve ni­je go­to­vo – upo­zo­rio je pred­sjed­nik DPS-a Slo­bo­dan Sa­mar­džić.
U sa­op­šte­nju po­vo­dom go­di­šnji­ce sa­mo­pro­gla­še­nja ne­za­vi­sno­sti Ko­so­va is­ti­če se da je „ta tvo­re­vi­na na­sta­la na nar­ko-do­la­ri­ma ko­ji­ma je ku­plje­na ame­rič­ka i evrop­ska lju­bav pre­ma al­ban­skoj ma­nji­ni”.
– Stvo­ren je pa­kao za Sr­be iz ko­jeg da­nas ma­sov­no bje­že i Al­ban­ci. Ova­kve kre­a­tu­re mo­gu da tra­ju ko­li­ko i laž na ko­joj se za­sni­va­ju. To mo­že bi­ti i du­že i kra­će vri­je­me u za­vi­sno­sti od tra­ja­nja me­đu­na­rod­nih pri­li­ka či­je su te kre­a­tu­re nus­pr­o­dukt – po­ru­ču­je Dr­ža­vo­tvor­ni po­kret Sr­bi­je.
Do­da­je se da na­sil­no od­u­zi­ma­nje le­gal­ne te­ri­to­ri­je ne­koj dr­ža­vi pred­sta­vlja kr­še­nje me­đu­na­rod­nog pra­va, ali i da je pri­zna­nje ta­kvog či­na od stra­ne sa­me te dr­ža­ve u skla­du sa me­đu­na­rod­nim pra­vom.
Di­rek­tor Vla­di­ne Kan­ce­la­ri­je za KiM Mar­ko Đu­rić ju­če je po­ru­čio da će Sr­bi­ja na­sta­vi­ti da pru­ža bez­re­zer­vnu po­dr­šku Sr­bi­ma na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji u za­šti­ti i ostva­ri­va­nju nji­ho­vih ži­vot­nih, gra­đan­skih, vjer­skih i imo­vin­skih pra­va. On je iz­ja­vio da je du­bo­ko uvje­ren da će, upr­kos svim ne­po­volj­nim okol­no­sti­ma, Sr­bi­ja sa svo­jim na­ro­dom op­sta­ti na Ko­so­vu sve dok se Sr­bi bu­du oku­plja­li u Vi­so­kim De­ča­ni­ma, Gra­ča­ni­ci i svim dru­gim ma­na­sti­ri­ma i cr­kva­ma ona­ko ka­ko su to od­u­vi­jek či­ni­li, i do­kle god bu­de uči­te­lja i đa­ka na KiM, vjer­nih ču­va­ra pro­svje­ti­telj­ske tra­di­ci­je Peć­ke pa­tri­jar­ši­je.
On je is­ta­kao da su pri­je se­dam go­di­na, na ju­če­ra­šnji dan, po­je­di­ne po­li­tič­ke vo­đe ko­sov­skih Al­ba­na­ca da­le se­bi za pra­vo da, mi­mo svih me­đu­na­rod­no prav­nih te­ko­vi­na, po­ku­ša­ju da us­po­sta­ve pri­vat­nu dr­ža­vu na di­je­lu na­še te­ri­to­ri­je, po vla­sti­tom pra­vu i mje­ri­li­ma, bez­u­spje­šno se pri­tom tru­de­ći to­kom pret­hod­nih go­di­na da ostva­re op­šte me­đu­na­rod­no pri­zna­nje i pro­mo­vi­šu vje­štač­ki dr­žav­ni iden­ti­tet.
– Da­nas, u svje­tlu tur­bu­lent­nih do­ga­đa­nja na evrop­skoj i svjet­skoj po­li­tič­koj sce­ni, sa ža­lje­njem kon­sta­tu­je­mo da ola­ko shva­ta­nje me­đu­na­rod­nog pra­va, či­ja je jed­no­stra­no pro­gla­še­na ne­za­vi­snost Ko­so­va i Me­to­hi­je pa­ra­dig­mat­ski pri­mjer, pred­sta­vlja­lo ve­li­ku gre­šku i za­blu­du – re­kao je Đu­rić.
No­vo­na­sta­li do­ga­đa­ji na svjet­skoj po­zor­ni­ci, ka­ko ocje­nju­je Đu­rić, „nas uče lek­ci­ji da jed­no­stra­nost, ne­u­va­ža­va­nje po­zi­ci­je dru­gog, eks­trem­ni ak­ti i kraj­nja su­bjek­tiv­nost u me­đu­na­rod­noj po­li­ti­ci vo­de u po­raz hu­ma­no­sti i u mo­ral­nu i dru­štve­nu kri­zu”.
Sr­bi­ja je, ka­že Đu­rić, tu lek­ci­ju ne­što ra­ni­je na­u­či­la, te se, pre­o­bra­že­na svo­jim is­ku­stvom iz po­sled­njih de­ce­ni­ja, a svje­sna i sop­stve­nih gre­ša­ka u pro­šlo­sti ka­da je ri­ječ o po­li­ti­ci pre­ma Ko­so­vu i Me­to­hi­ji, vo­di di­ja­lo­gom i kom­pro­mi­som kao uni­ver­zal­nim na­če­li­ma na pu­tu pra­ved­nog, traj­nog i sta­bil­nog rje­še­nja.
Li­der Pro­gre­siv­ne de­mo­krat­ske stran­ke i po­sla­nik u Skup­šti­ni Ko­so­va Ne­nad Ra­šić iz­ja­vio je da ne­će pri­su­stvo­va­ti sve­ča­noj sjed­ni­ci Skup­šti­ne Ko­so­va u Pri­šti­ni po­vo­dom sed­mo­go­di­šnji­ce jed­no­stra­no pro­gla­še­ne ne­za­vi­sno­sti Ko­so­va. Ra­šić je re­kao da ne­će ići u ko­sov­sku Skup­sti­nu i da ta­ko „sim­bo­lič­no3 po­dr­ža­va de­ve­to­ro svo­jih ko­le­ga, po­sla­ni­ka Gra­đan­ske ini­ci­ja­ti­ve Srp­ska. Sef po­sla­nič­kog klu­ba G.I. Srp­ska Sa­ša Mi­lo­sa­vlje­vić re­kao je da se po­sla­ni­ci Srp­ske li­ste i da­lje pri­dr­ža­va­ju od­lu­ke da ne uče­stvu­ju u ra­du ko­sov­skih in­sti­tu­ci­ja.M.Nj.


Sr­bi žr­tve na Ko­so­vu

Pred­sjed­nik Je­din­stve­ne Sr­bi­je Dra­gan Mar­ko­vić oci­je­nio je da su Sr­bi žr­tve na Ko­so­vu i da je to ja­sno i Evrop­skoj uni­ji.
– Se­dam go­di­na po­sli­je jed­no­stra­no pro­gla­še­ne ne­za­vi­sno­sti Ko­sa­va, mo­že­mo kon­sta­to­va­ti da su Sr­bi bi­li i osta­li žr­tve na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji i vri­je­me je da me­đu­na­rod­na jav­nost shva­ti ko je ko na Ko­so­vu – na­vo­di se u pi­sa­noj iz­ja­vi Mar­ko­vi­ća.
Se­dam go­di­na ka­sni­je, na­kon sve­ga što se de­ša­va­lo i što se de­ša­va, svi­ma u Evro­pi je ja­sno da su pro­blem Al­ban­ci a ne Sr­bi, is­ta­kao je Mar­ko­vić, po­vo­dom sed­mo­go­di­šnji­ce sa­mo­pro­gla­še­ne ne­za­vi­sno­sti Ko­so­va.
– EU se da­nas su­o­ča­va sa ma­sov­nim pro­ble­mom azi­la­na­ta sa Ko­so­va i Me­to­hi­je i svi su Al­ban­ci – pod­sje­ća Mar­ko­vić.
Naj­ve­ći pri­mjer dvo­stru­kih ar­ši­na na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji je od­go­vor­nost za rat­ne zlo­či­ne, za stri­je­lja­ne že­te­o­ce u Sta­rom Grac­ku, dje­ce u Go­ra­ždev­cu, mar­tov­skog cpo­gro­ma nad Sr­bi­ma 2004., te­ro­ri­stič­kog na­pa­da na auto­bus Ni­šek­spre­sa kod Po­du­je­va, hi­lja­de kid­na­po­va­nih, ne­sta­lih, ubi­je­nih, oti­ma­nja i pa­lje­nja imo­vi­ne... a ni­ko ni­je od­go­va­rao, na­vo­di Mar­ko­vić.


Ko­sov­ski pre­se­dan

Đu­rić je uka­zao da u vre­me­nu u ko­me su se tmi­ne ra­ta i pre­kra­ja­nja gra­ni­ca na­no­vo nad­vi­le nad Evro­pom, vi­dlji­vi­je ne­go bi­lo ka­da u pret­hod­nih se­dam go­di­na po­sta­ju ja­sne opa­sno­sti „ko­sov­skog pre­se­da­na”, ka­ko su ga na­zi­va­li oni ko­ji su umi­ri­va­li sa­vjest svi­je­ta, tvr­de­ći da se ono što se de­si­lo Sr­bi­ji vi­še ni­ka­da ne­će po­no­vi­ti.
– Da­nas sa­mo oni ko­ji­ma manj­ka zna­nja ili iskre­no­sti ne bi ma­kar i pri­vat­no pri­zna­li da je po­ku­šaj na­sil­ne pro­me­ne gra­ni­ca na Bal­ka­nu zna­čio na­pu­šta­nje prin­ci­pa UN i pri­zi­va­nje sa­bla­sti pre­kra­ja­nja gra­ni­ca u Evro­pi si­lom, sa­bla­sti za ko­ju smo bi­li uve­ra­va­ni da se vi­še ni­ka­da ne­će po­no­vi­ti na­kon uža­sa Dru­gog svjet­skog ra­ta – is­ta­kao je Đu­rić.


Ne­ma na­de da će bi­ti bo­lje

Mi­ni­star ra­da, za­po­šlja­va­nja i so­ci­jal­ne po­li­ti­ke Alek­san­dar Vu­lin iz­ja­vio je da na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji ne po­sto­je imo­vin­ska i eko­nom­ska si­gur­no­sti, da so­ci­jal­ne po­li­ti­ke ne­ma i da ne­ma na­de da će bi­ti bo­lje.
Vu­lin je u iz­ja­vi Tan­ju­gu oci­je­nio da su lju­di vi­dje­li da Ko­so­vom vla­da ne­ko­li­ko po­ro­di­ca, da ra­zni kla­no­vi od­re­đu­ju nji­ho­vu sud­bi­nu i da od­la­sci­ma Al­ban­ci naj­bo­lje ka­žu šta mi­sle o sa­mo­pro­gla­še­noj ne­za­vi­sno­sti Ko­so­va.
Vu­lin je ka­zao da na kra­ju po­sto­ji Vla­da Ko­so­va ko­ja ni­je u sta­nju ni da for­mu­li­še svo­ju po­li­ti­ku bez ulič­nih de­mon­stra­ci­ja i na­si­lja. Naj­bo­lju ocje­nu tzv. ne­za­vi­sno­sti Ko­so­va i Me­to­hi­je da­li su gra­đa­ni Ko­so­va i Me­to­hi­je al­ban­ske na­rod­no­sti ko­ji ma­sov­no na­pu­šta­ju upra­vo ovaj pro­stor, ka­zao je mi­ni­star Vu­lin.