Pred­log re­zo­lu­ci­je o Sr­bi­ji, o ko­jem je ju­če ras­pra­vljao Evrop­ski par­la­ment, na­čel­no je po­vo­ljan, upr­kos broj­nim amand­ma­ni­ma pod­ni­je­tim na pr­vo­bit­ni tekst iz­vje­sti­o­ca Dej­vi­da Me­ka­li­ste­ra. U do­ku­men­tu, u ko­ji je Tan­jug imao uvid, sta­vljen je, u od­no­su na na­crt, ve­ći na­gla­sak na po­tre­bu po­što­va­nja slo­bo­de štam­pe, pra­va ma­nji­na i ulo­ge ne­za­vi­snih in­sti­tu­ci­ja, ali je pri­hva­ćen i amand­man še­fa par­la­men­tar­ne gru­pe za Sr­bi­ju Edvar­da Ku­ka­na ko­jim se Evrop­ski sa­vjet od­luč­ni­je po­zi­va da otvo­ri pr­va po­gla­vlja u pre­go­vo­ri­ma o pri­dru­ži­va­nju sa Sr­bi­jom. Ta­ko se, pre­ma Ku­ka­no­vom pred­lo­gu, od Evrop­skog sa­vje­ta tra­ži da, po­red teh­nič­kih uslo­va za otva­ra­nje po­gla­vlja, “uzme u ob­zir po­li­tič­ki kon­tekst od­no­sa Sr­bi­je sa EU”. Čla­no­vi Spolj­no­po­li­tič­kog ko­mi­te­ta EP ras­pra­vlja­li su o pred­lo­gu re­zo­lu­ci­je iz­vje­sti­o­ca Dej­vi­da Me­ka­li­ste­ra o na­pret­ku Sr­bi­je u evrop­skim in­te­gra­ci­ja­ma i o amand­ma­ni­ma na Me­ka­li­ste­rov pr­vi na­crt, ko­ji je ko­mi­te­tu pred­sta­vljen pro­šlog mje­se­ca. U pr­vo­bit­nom na­cr­tu re­zo­lu­ci­je Sr­bi­ja se po­hva­lju­je zbog na­pret­ka u di­ja­lo­gu sa Pri­šti­nom, spro­vo­đe­nja unu­tra­šnjih re­for­mi i una­pre­đe­nja re­gi­o­nal­ne sa­rad­nje. U me­đu­vre­me­nu je na Me­ka­li­ste­rov tekst pod­ni­je­to čak 222 amand­ma­na, od ko­jih su sa­mo ne­ki pro­šli kroz pro­ce­du­ral­ni fil­ter i ušli u ta­ko­zva­ne kom­pro­mi­sne amand­ma­ne o ko­ji­ma se u ko­mi­te­tu ras­pra­vlja­lo ju­če, a da­nas će se gla­sa­ti.
Po­seb­no se po­hva­lju­je kon­struk­ti­van stav vla­de Sr­bi­je to­kom par­la­men­tar­nih iz­bo­ra na Ko­so­vu pro­šle go­di­ne kroz po­ziv ko­sov­skim Sr­bi­ma da na nji­ma ak­tiv­no uče­stvu­ju.
Za­htje­vi hr­vat­skih po­sla­ni­ka da se u re­zo­lu­ci­ju Evrop­skog par­la­men­ta o Sr­bi­ji ugra­di niz uslo­va u ve­zi sa ne­ri­je­še­nim pi­ta­nji­ma u od­no­si­ma dvi­je dr­ža­ve uglav­nom ni­su pro­šli kroz pro­ce­du­ral­ne fil­te­re par­la­men­ta ili su znat­no ubla­že­ni.
Po­sla­ni­ci iz Hr­vat­ske tra­ži­li su da se u re­zo­lu­ci­ju une­su amand­ma­ni u ko­ji­ma se, iz­me­đu osta­log, zah­ti­je­va ko­rek­ci­ja gra­ni­ca na Du­na­vu, pro­na­la­že­nje svih ne­sta­lih u ra­tu u Hr­vat­skoj, kom­pen­za­ci­ja za pri­pad­ni­ke hr­vat­skih oru­ža­nih sna­ga ko­ji su pro­šli kroz za­ro­blje­nič­ke lo­go­re, kao i da Sr­bi­ja od­u­sta­ne od pr­o­ce­su­i­ra­nja op­tu­že­nih za rat­ne zlo­či­ne po­či­nje­ne u Hr­vat­skoj.
Ve­ći­na tih za­htje­va, me­đu­tim, ni­je ušla u ta­ko­zva­ne kom­pro­mi­sne amand­ma­ne ko­ji su u me­đu­vre­me­nu usa­gla­še­ni kroz kon­sul­ta­ci­je iz­me­đu po­sla­nič­kih gru­pa. Ta­ko se u amand­ma­ni­ma pi­ta­nje gra­ni­ce Sr­bi­je i Hr­vat­ske uop­šte ne po­mi­nje, ni­ti se do­vo­di u pi­ta­nje pra­vo Sr­bi­je da su­di op­tu­že­ni­ma za rat­ne zlo­či­ne po­či­nje­ne na či­ta­voj te­ri­to­ri­ji biv­še Ju­go­sla­vi­je.
Umje­sto to­ga, “Sr­bi­ja se ohra­bru­je da na­sta­vi sa­rad­nju sa Ha­škim tri­bu­na­lom i in­ten­zi­vi­ra do­ma­ća su­đe­nja za rat­ne zlo­či­ne, uz po­ja­ča­nu re­gi­o­nal­nu sa­rad­nju ka­ko bi žr­tve i nji­ho­va rod­bi­na do­če­ka­li prav­du”, pi­še u pred­lo­že­nom amand­ma­nu.
Do­da­je se da bi tre­ba­lo obe­šte­ti­ti sve žr­tve rat­nih zlo­či­na po­či­nje­nih u biv­šoj Ju­go­sla­vi­ji i nji­ho­ve po­ro­di­ce, bez kon­kret­nog po­mi­nja­nja i jed­ne ze­mlje ili na­ci­je.
S ob­zi­rom na to da su kom­pro­mi­sni amand­ma­ni već usa­gla­še­ni me­đu glav­nim po­sla­nič­kim gru­pa­ma, prak­tič­no je iz­ve­sno da će oni u tom ob­li­ku ući u ko­na­čan tekst re­zo­lu­ci­je, o ko­me će se da­nas gla­sa­ti u Spolj­no­po­li­tič­kom ko­mi­te­tu, a u mar­tu na ple­nar­noj sjed­ni­ci EP.
Pre­ma usta­no­vlje­noj pro­ce­du­ri, hr­vat­ski po­sla­ni­ci ima­ju pra­vo da tra­že da se o nji­ho­vim za­htje­vi­ma ko­ji ni­su ušli u kom­pro­mi­sne amand­ma­ne gla­sa po­seb­no, ali do­sa­da­šnja prak­sa po­ka­zu­je da su šan­se da se oni usvo­je mi­ni­mal­ni. Re­zo­lu­ci­je EP ni­su oba­ve­zu­ju­će, ali su Evrop­ska ko­mi­si­ja i Sa­vjet EU du­žni da ih uzi­ma­ju u ob­zir pri­li­kom od­lu­či­va­nja.
(Tan­jug)


Ni osu­da Še­še­lja ni­je pro­šla

Iako su hr­vat­ski po­sla­ni­ci tra­ži­li da se u re­zo­lu­ci­ji po­no­vo osu­di pu­šta­nje na slo­bo­du Vo­ji­sla­va Še­še­lja i iz­o­sta­nak gla­sne osu­de nje­go­vih sta­vo­va od stra­ne zva­nič­nog Be­o­gra­da, u kom­pro­mi­snom amand­ma­nu sato­ji sa­mo da bi “vla­sti Sr­bi­je tre­ba­lo da se uz­dr­že od an­ti­e­vrop­ske re­to­ri­ke”.


Po­štu­ju ve­ze sa Ru­si­jom

Iako osta­je za­htjev da se Sr­bi­ja pri­klju­či sank­ci­ja­ma pro­tiv Ru­si­je, me­đu kom­pro­mi­sne amand­ma­ne ušla je i for­mu­la­ci­ja da ipak tre­ba ima­ti u vi­du tra­di­ci­o­nal­no ja­ke eko­nom­ske, dru­štve­ne i kul­tur­ne ve­ze Be­o­gra­da i Mo­skve, kao i po­ten­ci­jal­no va­žnu ulo­gu Sr­bi­je kao pred­sje­da­va­ju­će Or­ga­ni­za­ci­ji za evrop­sku bez­bjed­nost i sa­rad­nju u re­ša­va­nju ukra­jin­ske kri­ze. “Par­la­ment pod­vla­či da dr­žav­ne in­sti­tu­ci­je mo­ra­ju da ra­de tran­spa­rent­no i od­go­vor­no i po­dr­ža­va rad za­štit­ni­ka gra­đa­na i po­vje­re­ni­ka za in­for­ma­ci­je od jav­nog zna­ča­ja”, na­vo­di se u još jed­nom amand­ma­nu ko­ji je pred­lo­žio Ku­kan.