Pred­sjed­nik Sr­bi­je To­mi­slav Ni­ko­lić oci­je­nio je da po­sled­nji te­ro­ri­stič­ki na­pa­di u re­gi­o­nu “po­tvr­đu­ju strep­nje da idej­ni tvor­ci ta­ko­zva­ne Ve­li­ke Al­ba­ni­je ne mi­ru­ju”.
U in­ter­vjuu za ita­li­jan­sku no­vin­sku agen­ci­ju An­sa, ko­ji pre­no­si Be­ta, Ni­ko­lić je re­kao da su te­ro­ri­stič­ki na­pa­di, kao i smi­šlje­ne pro­vo­ka­ci­je pri­li­kom do­la­ska de­le­ga­ci­je iz Ti­ra­ne u Be­o­grad sig­nal da je či­tav re­gi­on u opa­sno­sti.
- Ovom pro­ble­mu tre­ba za­jed­no da se su­prot­sta­ve sve ze­mlje ko­je ima­ju zna­čaj­ni­ji broj al­ban­skog ži­vlja, što je pred­u­slov za pla­ni­ra­no te­ri­to­ri­jal­no ob­je­di­nja­va­nje al­ban­skih te­ri­to­ri­ja - re­kao je pred­sjed­nik Sr­bi­je.
Ni­ko­lić je is­ta­kao da plan o „Ve­li­koj Al­ba­ni­ji’’ da­ti­ra još od 1878. go­di­ne i voj­no-po­li­tič­kog udru­že­nja za od­bra­nu pra­va al­ban­skog na­ro­da s ci­ljem da se na­pra­vi cje­lo­vi­ta te­ri­to­ri­ja na pro­sto­ru Sr­bi­je, Ma­ke­do­ni­je, Grč­ke i Cr­ne Go­re.
-Me­to­di ostva­re­nja te ide­je su de­talj­no pri­pre­ma­ni i spro­vo­de se pu­tem te­ro­ri­stič­kih ak­ci­ja, a ve­o­ma je va­žno da ih me­đu­na­rod­na za­jed­ni­ca pre­po­zna kao ta­kve- ka­zao je Ni­ko­lić.
Pre­ma Ni­ko­li­će­vim ri­je­či­ma, Sr­bi­ja ima kri­stal­no ja­snu spolj­no­po­li­tič­ku ori­jen­ta­ci­ju - a to je učla­nje­nje u Evrop­sku uni­ju, što je po­tvr­đe­no i dje­li­ma.
-Isto­vre­me­no, Sr­bi­ja kao su­ve­re­na ze­mlja ne za­bo­ra­vlja svo­ju isto­ri­ju, ni­ti smi­je da za­bo­ra­vi ak­tu­el­ne pri­vred­ne in­te­re­se. Mi da­nas ne uče­stvu­je­mo u for­mu­li­sa­nju spolj­no­po­li­tič­kih po­zi­ci­ja Evrop­ske uni­je. Mi­slim da je ti­me sve ob­ja­šnje­no, te da je ne­pri­rod­no oče­ki­va­ti da će­mo se auto­mat­ski i teh­nič­ki po­stro­ja­va­ti iza od­lu­ka u ko­ji­ma ni­smo uče­stvo­va­li- od­go­vo­rio je Ni­ko­lić na pi­ta­nje o od­no­si­ma sa Ru­si­jom ko­joj Be­o­grad ni­je uveo sank­ci­je ka­da i EU.
On je na­gla­sio da je Sr­bi­ja pot­pu­no po­sve­će­na svom evrop­skom pu­tu i da je uči­ni­la do­sta da se od­red­be Bri­sel­skog spo­ra­zu­ma spro­ve­du na te­re­nu.
-Me­đu­tim, al­ban­ska stra­na ni­je uči­ni­la ni naj­ma­nji znak do­bre vo­lje. Mi oče­ku­je­mo od evrop­skih zva­nič­ni­ka da ulo­že do­dat­ni na­por da Al­ban­ci is­pu­ne ono što su pot­pi­sa­li i da se nor­ma­li­zu­je ži­vot svih gra­đa­na ko­ji ži­ve u po­kra­ji­ni, bez ob­zi­ra na to ko­je su na­ci­o­nal­no­sti. Ži­vot Sr­ba u po­kra­ji­ni je iz­u­zet­no te­žak i kom­pli­ko­van. Za njih su jed­na­kost i ži­vot u slo­bo­di da­le­ko od re­al­no­sti- re­kao je Ni­ko­lić.
On je is­ta­kao da Sr­bi­ja du­gu­je ve­li­ku za­hval­nost ita­li­jan­skim pri­pad­ni­ci­ma Kfo­ra, ko­ji su ulo­ži­li ve­li­ku sna­gu u spa­sa­va­nje sta­nov­ni­štva i srp­skih sve­ti­nja od pot­pu­nog uni­šte­nja.
- Što se ti­če otva­ra­nja po­gla­vlja u pre­go­vo­ri­ma sa EU, či­ni se da ne po­sto­ji ni­je­dan raz­log za ovo­li­ko če­ka­nje na­kon uspje­šno za­vr­še­nog skri­nin­ga. Ita­li­jan­ski struč­nja­ci u obla­sti evrop­skih in­te­gra­ci­ja su nam bi­li od ve­li­ke po­mo­ći pri­li­kom pret­pri­stup­nih pre­go­vo­ra, skri­nin­ga i sa­da ka­da oče­ku­je­mo otva­ra­nje pr­vih po­gla­vlja. Oče­ku­je­mo po­vo­ljan is­hod u svim po­gla­vlji­ma, na­ro­či­to zbog to­ga što is­tak­nu­te ze­mlje čla­ni­ce EU, uklju­ču­ju­ći i Ita­li­ju, uoča­va­ju pre­pre­ke na na­šem pu­tu i po­ma­žu nam u pro­na­la­že­nju rje­še­nja- re­kao je Ni­ko­lić.
M.Nj.

Od­lič­ni od­no­si s Ita­li­jom

Pred­sjed­nik Sr­bi­je je re­kao da su od­no­si Sr­bi­je i Ita­li­je ve­o­ma kva­li­tet­ni, ali da uvi­jek ima pro­sto­ra da se iz­gra­de no­vi i una­pri­je­de po­sto­je­ći.
-Sr­bi­ja i Ita­li­ja ima­ju iz­u­zet­no raz­vi­je­ne bi­la­te­ral­ne od­no­se, na­ro­či­to u obla­sti eko­no­mi­je. Po­seb­no bih na­gla­sio zna­čaj kon­ti­nu­i­ra­ne po­li­tič­ke po­dr­ške ko­ju je Ita­li­ja pru­ža­la Sr­bi­ji kad je ri­ječ o do­bi­ja­nju da­tu­ma za ot­po­či­nja­nje pri­stup­nih pre­go­vo­ra sa Evrop­skom uni­jom- re­kao je Ni­ko­lić.