Mi­ni­star prav­de Ni­ko­la Se­la­ko­vić ka­že za RTS da od­lu­ka o uki­da­nju ći­ri­li­ce u Vu­ko­va­ru pred­sta­vlja prije sve­ga ugro­ža­va­nje ljud­skih, a za­tim i ma­njin­skih pra­va. Is­ti­če da je ne­do­pu­stiv stav Bri­se­la da ni­je nad­le­žan o kr­še­nju ljud­skih pra­va u ze­mlji ko­ja je čla­ni­ca EU, a in­si­sti­ra na toj nad­le­žno­sti ka­da je ri­ječ o dr­ža­va­ma kan­di­da­ti­ma.
Bri­sel bi sva­ka­ko tre­ba­lo da re­a­gu­je jer je ovdje u pi­ta­nju na pr­vom mjestu ugro­ža­va­nje ljud­skih pra­va, on­da i ma­njin­skih pra­va jed­ne na­ci­o­nal­ne za­jed­ni­ce u jed­noj dr­ža­vi čla­ni­ci EU, ka­zao Se­la­ko­vić.
Ni­ko­la Se­la­ko­vić je, go­stu­ju­ći u Dnev­ni­ku RTS-a, re­kao da je re­a­go­va­nje na uki­da­nje ći­ri­li­ce u Vu­ko­va­ru pi­ta­nje pri­stoj­no­sti.
„Sva­ko se pi­ta ka­ko je mo­gu­će da EU ka­že da ne­ma ni­ka­kve nad­le­žno­sti u ovoj obla­sti ka­da je ri­ječ o dr­ža­vi čla­ni­ci, a ka­da ne­ko že­li da po­sta­ne čla­ni­ca i te ka­ko ima nad­le­žno­sti. Ovo je pi­ta­nje pri­stoj­no­sti i re­kao bih jed­nog ci­vi­li­zo­va­nog od­no­sa pre­ma pra­vi­ma jed­nog na­ro­da”, re­kao je Se­la­ko­vić.
Do­dao je da EU ipak ni­je je­di­na me­đu­na­rod­na adre­sa na ko­ju tre­ba da za­ku­ca­mo.
„Tu je i Sa­vjet Evro­pe, kao naj­sta­ri­ja in­sti­tu­ci­ja za za­šti­tu ljud­skih pra­va, tu je i vi­so­ki ko­me­sar OEBS-a za za­šti­tu pra­va ma­nji­na. I na sva­ku adre­su tre­ba da za­ku­ca­mo i ka­že­mo da je ne­do­pu­sti­vo po­na­ša­ti se pre­ma Sr­bi­ma kao pre­ma boks vre­ći, ili dža­ku u ko­ji će da šu­ti­ra sva­ko ko stig­ne” , re­kao je Se­la­ko­vić.
Is­ta­kao je da će se Sr­bi­ja obra­ti­ti svim me­đu­na­rod­nim in­sti­tu­ci­ja­ma jer je to nje­na du­žnost.
„Sr­bi­ji je ći­ri­li­cu uki­dao sva­ko ko je že­lio da je uni­šti, ći­ri­li­ca je za­bra­nji­va­na to­kom Pr­vog i Dru­gog svjet­skog ra­ta. Ja lič­no sam ve­li­ki po­bor­nik ći­ri­li­ce, ali bih pr­vi ustao ka­da bi ne­ko lo­mio la­ti­nič­ne ta­ble”, na­gla­sio je Se­la­ko­vić.
Do­dao je da Sr­bi­ja vo­di od­go­vor­nu po­li­ti­ku ko­ja tre­ba da us­po­sta­vi mir i sta­bil­nost i da Sr­bi­ja ni­je ta ko­ja pro­vo­ci­ra, već dje­lu­je mu­dro i od­go­vor­no.
„Ovo je pi­ta­nje ne­če­ga što zo­ve­mo evrop­skim stan­dar­di­ma. Pre­ma za­ko­no­dav­stvu Sr­bi­je, po­treb­no je da na po­sled­njem po­pi­su ma­nji­ne ima ne ma­nje od 15 od­sto, da bi se ko­ri­stio je­zik te ma­nji­ne. To je kod nas kao kod dr­ža­ve ko­ja stre­mi u EU, a u Hr­vat­skoj je taj pro­ce­nat 35. A i ta­mo gdje nas ima 35 i vi­še od­sto, čak ni sa­da ne mo­že­mo da ima­mo to pra­vo”, re­kao je Se­la­ko­vić.
Do­dao je da je oči­gled­no da u Hr­vat­skoj po­sto­je po­je­din­ci ko­ji ni­su svje­sni da je ne­ka­da nji­ho­va pro­šlost bi­la štet­na – „i na­ci­stič­ka i fa­ši­stič­ka”.
„Bri­sel bi sva­ka­ko tre­ba­lo da re­a­gu­je jer je ov­dje u pi­ta­nju na pr­vom mje­stu ugro­ža­va­nje ljud­skih pra­va, on­da i ma­njin­skih pra­va jed­ne na­ci­o­nal­ne za­jed­ni­ce u jed­noj dr­ža­vi čla­ni­ci EU. Ne­do­pu­stivo bi bi­lo da Bri­sel ne re­a­gu­je i ovo što se sad de­ša­va je re­zul­tat ne­re­a­go­va­nja. I sva­ki put ka­da se ni­je re­a­go­va­lo, po­je­din­ci su to ko­ri­sti­li na ova­kav na­čin”, na­gla­sio je mi­ni­star.
Ob­ja­snio je da su Sr­bi u Hr­vat­skoj od kon­sti­tu­tiv­nog na­ro­da po­sta­li na­ci­o­nal­na ma­nji­na, ali da se ne smi­je za­bo­ra­vi­ti da na tim pro­sto­ri­ma Sr­bi ži­ve vi­je­ko­vi­ma.
„Na­ša ru­ka po­mi­re­nja osta­je is­pru­že­na, ja ne tra­žim da se vo­li­mo, bra­ti­mi­mo sa Bo­šnja­ci­ma i Hr­va­ti­ma, ali to mo­ra da bu­de po­li­ti­ka či­stih od­no­sa”, ka­že Se­la­ko­vić.
Is­ti­če da je Sr­bi­ja pri­mjer dr­ža­ve ka­ko tre­ba po­stu­pa­ti pre­ma na­ci­o­nal­nim ma­nji­na­ma i do­da­je da se u pre­go­va­rač­kom po­gla­vlju 23 Sr­bi­ji za­mje­ra ne­do­sta­tak pot­pu­ne pri­mje­ne za­ko­no­dav­stva u ovoj obla­sti.
„S dru­ge stra­ne, u dr­ža­vi EU ima­te za­ko­no­dav­stvo, a pod­za­kon­ska ak­ta se do­no­se mi­mo za­ko­na”, re­kao je mi­ni­star i pod­sje­tio da iz Za­gre­ba ne mo­že da se po­ša­lje pi­smo adre­si­ra­no na ći­ri­li­ci.
Se­la­ko­vić oče­ku­je da Hr­vat­ska po­stu­pi u skla­du sa ci­vi­li­za­cij­skim prin­ci­pi­ma i sa ustav­nim za­ko­nom i da ova­kva od­lu­ka bu­de uki­nu­ta i sta­vlje­na van sna­ge.
(RTS)