Po­sled­nji ju­go­slo­ven­ski kralj Pe­tar Dru­gi Ka­ra­đor­đe­vić pra­vo­sna­žno je re­ha­bi­li­to­van po­što je Vi­ši sud u Be­o­gra­du utvr­dio da je kralj bio žr­tva pro­go­na i na­si­lja iz po­li­tič­kih i ide­o­lo­ških raz­lo­ga.
Od­lu­ka o re­ha­bi­li­ta­ci­ji do­ni­je­ta je 10. ju­la, a po­sta­la je pra­vo­sna­žna 22. av­gu­sta, re­kla je Tan­ju­gu port­pa­rol­ka su­da Ta­nja Ko­ljen­šić.
Pe­tar Dru­gi Ka­ra­đor­đe­vić je ina­če i po­sled­nji Ka­ra­đor­đe­vić ko­jem su bi­la od­u­ze­ta gra­đan­ska pra­va i kon­fi­sko­va­na imo­vi­na.
Vi­ši sud u Be­o­gra­du je ra­ni­je re­ha­bi­li­to­vao nje­go­vu maj­ku kra­lji­cu Ma­ri­ju i nje­go­vog si­na prin­ca Alek­san­dra Ka­ra­đor­đe­vi­ća, kao i dje­cu kne­za Pa­vla, prin­ce­zu Je­li­sa­ve­tu Ka­ra­đor­đe­vić i pre­mi­nu­log Ni­ko­lu Ka­ra­đor­đe­vi­ća.
U sa­op­šte­nju Vi­šeg su­da u Be­o­gra­du pre­ci­zi­ra se da je Pe­tar Dru­gi Ka­ra­đor­đe­vić re­ha­bi­li­to­van po si­li za­ko­na, te da je Ukaz Pred­sjed­ni­štva Pre­zi­di­ju­ma Na­rod­ne skup­šti­ne FNRJ ko­jim je kra­lju od­u­ze­to dr­ža­vljan­stvo i kon­fi­sko­va­na cje­lo­kup­na imo­vi­na ni­štav od tre­nut­ka do­no­še­nja, 8. mar­ta 1947. go­di­ne.
Istom od­lu­kom ni­šta­vim su pro­gla­še­ne i sve prav­ne po­sle­di­ce te od­lu­ke, uklju­ču­ju­ći i ka­znu kon­fi­ska­ci­je imo­vi­ne.
Pri­li­kom do­no­še­nja od­lu­ke sud je utvr­dio da je Pe­tar Dru­gi Ka­ra­đor­đe­vić bio žr­tva pro­go­na i na­si­lja po­li­tič­ke i ide­o­lo­ške ne­tr­pe­lji­vo­sti, ko­ji je vr­ši­la ta­da­šnja vlast pre­ma ne­po­dob­nim li­ci­ma, što svje­do­či o nje­noj auto­ri­tar­noj iz­ja­vi, pri­ro­di i po­tre­bi da se na­met­ne ide­o­lo­gi­ja vla­da­ju­će kla­se, na­vo­di se u od­lu­ci su­da.
Da­lje se do­da­je da je Uka­zom iz 1947. go­di­ne kralj Pe­tar Dru­gi Ka­ra­đor­đe­vić bio li­šen osnov­nih ljud­ski pra­va i slo­bo­da kao što su pra­vo na dr­ža­vljan­stvo, pra­vo gla­sa i pra­vo na imo­vi­nu.
Sud pod­sje­ća da su to sve pra­va i slo­bo­de ga­ran­to­va­ne me­đu­na­rod­nim kon­ven­ci­ja­ma i de­kla­ra­ci­ja­ma, me­đu­na­rod­nim ak­ti­ma o slo­bo­da­ma i pra­vi­ma ko­je je usvo­ji­la Re­pu­bli­ka Sr­bi­ja.
Pe­tar Dru­gi Ka­ra­đor­đe­vić ro­đen je u Be­o­gra­du 6. sep­tem­bra 1923. Umro je u Den­ve­ru, 3. no­vem­bra 1970. Na ju­go­slo­ven­skom tro­nu for­mal­no je bio od 1934. do 1945.
Bio je naj­sta­ri­ji od tri si­na kra­lja Alek­san­dra Pr­vog i kra­lji­ce Ma­ri­je. Imao je 11 go­di­na ka­da je po­sli­je smr­ti oca po­stao kralj i tek 21 ka­da je iz­gu­bio vlast.
Po­što je još bio di­je­te u vrije­me ubi­stva kra­lja Alek­san­dra, 1934. go­di­ne, vlast je pre­ni­je­ta na Na­mje­sni­štvo, ko­je je u te­sta­men­tu od­re­dio sam kralj Alek­san­dar.
Na če­lu Na­mje­sni­štva je bio knez na­mje­snik Pa­vle Ka­ra­đor­đe­vić, a čla­no­vi su bi­li Ivo Pe­ro­vić i Ra­den­ko Stan­ko­vić.
Pre­ma spo­ra­zu­mu Ti­ta i dr Iva­na Su­ba­ši­ća, sklo­plje­nog u ju­nu 1944. go­di­ne, kralj je u mar­tu 1945. pre­nio svo­ja ovla­šće­nja na tro­čla­no na­mje­sni­štvo.
To na­me­sni­štvo je za 11. no­vem­bar 1945. ras­pi­sa­lo iz­bo­re za Usta­vo­tvor­nu skup­šti­nu, a ova je 29. no­vem­bra 1945. pro­gla­si­la re­pu­bli­ku i uki­nu­la mo­nar­hi­ju. Ta­ko je kralj i zva­nič­no zba­čen sa pre­sto­la.
Ka­ra­đor­đe­vi­ći su ina­če pod­ni­je­li za­htjev za po­vra­ćaj imo­vi­ne kra­jem ja­nu­a­ra 2014.
Oni su tra­ži­li imo­vi­nu ko­ja je po­sli­je smr­ti kra­lja Alek­san­dra, osta­vin­skim rje­še­njem od 27. ok­to­bra 1938, po­di­je­lje­na na tri jed­na­ka di­je­la iz­me­đu si­no­va Pe­tra, To­mi­sla­va i An­dre­ja.
M.Nj.