Neo­d­go­vor­no pla­še­nje ko­sov­skih Al­ba­na­ca Za­jed­ni­com srp­skih op­šti­na tre­ba da pre­sta­ne, jer to je za­jed­ni­ca ko­ja tre­ba da po­mog­ne da lju­di ži­ve bo­lje, a ne da bi­lo ko­ga di­je­le, pla­še ili da ne­ki vla­da­ju, iz­ja­vio je di­rek­tor vla­di­ne Kan­ce­la­ri­je za KiM Mar­ko Đu­rić.
On je re­kao da srp­ski i al­ban­ski na­rod ima­ju bu­duć­nost i da mo­gu da bu­du uspje­šni sa­mo kroz sa­rad­nju.
– Sva­ko ko pla­ši al­ban­ski na­rod Za­jed­ni­com srp­skih op­šti­na ne či­ni uslu­gu al­ban­skom na­ro­du, za­to što ta­ko ša­lje po­ru­ku ko­ja uda­lja­va jed­ne od dru­gih – re­kao je Đu­rić.
On je na­veo da je je­dan od glav­nih raz­lo­ga osni­va­nja ZSO ja­ka eko­no­mi­ja i, ka­ko je re­kao, za­to je u prin­ci­pi­ma za osni­va­nje ZSO jed­na od cen­tral­nih ta­ča­ka mo­guć­nost neo­gra­ni­če­nog fi­nan­si­ra­nja.
– Ne za­to da bi­smo ra­si­pa­li pa­re, ne­go upra­vo da bi­smo po­mo­gli vri­jed­nim lju­di­ma ko­ji po­di­žu hlad­nja­če, sa­de ma­li­nja­ke, di­žu fa­bri­ke, oku­plja­ju svo­je po­ro­di­ce i za­dr­ža­va­ju u svo­jim sre­di­na­ma. I to je raz­log za­što se oku­plja­mo, ne da bi­smo bi­lo ko­me na­pra­vi­li bi­lo ka­kvu šte­tu, ili pro­blem – re­kao je Đu­rić.
On je do­dao da to tre­ba da ra­zu­mi­ju svi oni ko­ji ša­lju ne­ga­tiv­ne po­ru­ke ve­za­no za ZSO i za or­ga­ni­zo­va­nje lju­di i da bi „tre­ba­lo da zna­ju bo­lje”.
Go­vo­re­ći o srp­skim en­kla­va­ma iz sre­di­na ko­ji se ne na­la­ze u op­šti­na­ma sa ve­ćin­skim srp­skim sta­nov­ni­štvom, Đu­rić je re­kao da će one bi­ti in­sti­tu­ci­o­nal­no po­ve­za­ne na taj na­čin da će mo­ći da ko­ri­ste sred­stva ko­ja ZSO obez­bje­đu­je.
Đu­rić je is­ta­kao da osni­va­nje ZSO ide po pla­nu, i da je pro­lje­će 2016. za­cr­tan ter­min za nje­no us­po­sta­vlja­nje.
Za­htje­vi Al­ba­na­ca s ju­ga cen­tral­ne Sr­bi­je ni­je­su re­al­ni, jer su oni već svo­je za­htje­ve na ne­ki na­čin i re­li­zo­va­li ta­ko što ima­ju sko­ro ista pra­va kao i Sr­bi, is­ta­kao je u raz­go­vo­ru za Ra­dio Re­pu­bli­ke Srp­ske, knji­žev­nik i no­vi­nar s Ko­so­va i Me­to­hi­je, Ži­vo­jin Ra­ko­če­vić.
– Ja ni­ko­me ne bih po­že­lio pra­va ko­ja ima­ju Sr­bi na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji. To je mi­ni­mum mi­ni­mu­ma od nor­mal­no­ga. Da­kle, to je pot­pu­no raz­li­či­to. Mi ži­vi­mo u jed­noj vr­sti ne­slo­bo­de i et­no­kra­ti­je. Al­ban­ci iz Pre­še­va, Bu­ja­nov­ca i Me­dve­đe uži­va­ju sva mo­gu­ća pra­va ko­ja ima­ju svi gra­đa­ni u Sr­bi­ji. Mi ni­ka­da ni­smo u po­sled­njih 15 go­di­na ima­li ista pra­va kao što ima­ju i Al­ban­ci s Ko­so­va i Me­to­hi­je i Al­ban­ci s ju­ga cen­tral­ne Sr­bi­je – re­kao je Ra­ko­če­vić.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, mno­go to­ga za­vi­si i od me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce. Ako me­đu­na­rod­na za­jed­ni­ca od­lu­či da de­sta­bi­li­zu­je ovaj pro­stor, ona će na­pra­vi­ti ha­os ta­ko što će ne­ko od pred­stav­ni­ka Za­pa­da is­ka­za­ti svo­je ra­zu­mi­je­va­nje za pro­ble­me Al­ba­na­ca.
– Ta­da će ne­ko od pred­stav­ni­ka Al­ba­na­ca s ju­ga Sr­bi­je po­sta­ti bit­na fi­gu­ra za tra­že­nje ve­ćih pra­va, a mo­žda i ne­ke vr­ste auto­no­mi­je. Su­štin­ski, ni­šta ne za­vi­si od Be­o­gra­da, pa ni od Al­ba­ni­je ni Pri­šti­ne, već sve za­vi­si od za­pad­nih ze­ma­lja ko­je vo­de glav­nu ri­ječ ov­dje – na­gla­sio je Ra­ko­če­vić.
Bez ob­zi­ra na to što oni ži­ve na ju­gu Sr­bi­je i pod za­ko­ni­ma Sr­bi­je, oni su us­po­sta­vi­li svoj et­nič­ki si­stem na svim te­ri­to­ri­ja­ma, gdje ži­ve i oni su sa te stra­ne ap­so­lut­no uje­di­nje­ni sa Al­ban­ci­ma ko­ji ži­ve u Al­ba­ni­ji i Al­ban­ci­ma ko­ji ži­ve na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji.M.Nj.