Pred­sjed­nik Vla­de Sr­bi­je Alek­san­dar Vu­čić re­kao je da je NA­TO agre­si­ja bi­la te­žak zlo­čin ko­ji Sr­bi­ja ne za­bo­ra­vlja. Na cen­tral­noj ko­me­mo­ra­ci­ji u Var­va­ri­nu, po­vo­dom Da­na sje­ća­nja na agre­si­ju NA­TO 1999. go­di­ne, Vu­čić je is­ta­kao da je Sr­bi­ja bi­la i osta­la ze­mlja ne­po­ko­re­nih lju­di i da pam­ti i ni­ka­da ne za­bo­ra­vlja, ali da mo­ra da gle­da u bu­duć­nost i mo­ra da ži­vi.
„Da za­bo­ra­vi­mo – ne­će­mo, da nas po­ko­re – ne­će­mo do­zvo­li­ti. Uža­se pro­šlo­sti ni­kad ne­će­mo da za­bo­ra­vi­mo, ali mo­ra­mo da dig­ne­mo gla­vu i za­ko­ra­či­mo na­pri­jed”, re­kao je Vu­čić na ko­me­mo­ra­ci­ji, ko­joj je pri­su­stvo­vao i pred­sjed­nik Rep­ub­li­ke Srp­ske Mi­lo­rad Do­dik i mi­ni­stri u vla­da­ma Sr­bi­je i Srp­ske.
Vu­čić je is­ta­kao da će noć 24. mar­ta bi­ti vječ­no ukle­sa­na u srp­skoj isto­ri­ji kao jed­na od naj­te­žih no­ći za srp­ski na­rod. „Ubi­ja­li ste nas, ubi­ja­li ste na­šu dje­cu, ali Sr­bi­ju ni­ste ubi­li, jer Sr­bi­ju ni­ko ne mo­že da ubi­je”, po­ru­čio je Vu­čić.
On je po­zvao srp­ske žr­tve da, ako mo­gu, opro­ste oni­ma ko­ji su 78 da­na ubi­ja­li gra­đa­ne Sr­bi­je i ko­ji ni da­nas ne umi­ju da mo­le za opro­štaj, ni­ti da ka­žu „iz­vi­ni”, ni­ti že­le da vi­de bol srp­skog na­ro­da. Vu­čić je na­veo da je agre­si­ja 19 ze­ma­lja na jed­nu ma­lu slo­bod­nu bal­kan­sku ze­mlju bi­la be­smi­sle­na, kao i po­hod ko­ji je sve po­ru­šio, a ni­šta ni­je ri­je­šio.
Pre­mi­jer Sr­bi­je je upi­tao šta je bi­lo mi­lo­srd­no u ak­ci­ji „Mi­lo­srd­ni an­đeo” i ko­ja je raz­li­ka iz­me­đu ovog ubi­ja­nja i ču­ve­nog pap­skog le­ga­ta Ar­nol­da ko­ji je pri­je 800 go­di­na iz­go­vo­rio naj­stra­šni­ju re­če­ni­cu – „po­bij­te ih sve, Bog će re­ći ko je kriv, a ko ni­je”. On je is­ta­kao da su te ri­je­či za­mi­je­nje­ne ri­je­či­ma „ko­la­te­ral­na žr­tva” i „dr­ža­va ne mo­že da na­dok­na­di šte­tu” i da su uve­de­ni no­vi iz­ra­zi ko­ji oprav­da­va­ju be­smi­sle­na ubi­ja­nja.
„Ova agre­si­ja je bi­la sa­mo vje­žba za no­ve ra­to­ve i no­va kr­še­nja me­đu­na­rod­nog pra­va i za či­ta­ve voj­ske no­vih pap­skih le­ga­ta, ko­ji su za­du­že­ni za sve su­ma­nu­ti­ja ob­ja­šnje­nja”, na­veo je Vu­čić i upi­tao ko će da­nas da od­go­va­ra za ubi­ja­nje lju­di. On je do­dao da da­nas „ka­da pa­ti­mo zbog su­lu­dih na­pa­da te­ro­ri­sta”, mo­žda, ni­je lo­še upam­ti­ti či­nje­ni­cu ka­ko se sve la­ko za­bo­ra­vi, za­ta­ška i gur­ne pod te­pih, a po­go­to­vo pi­ta­nje ne­či­je od­go­vor­no­sti.
„Dok je to ta­ko, dok se žr­tve raz­vr­sta­va­ju i ži­vot di­je­li na ma­nje ili vi­še vri­je­dan, u za­vi­snosti kom di­je­lu svi­je­ta pri­pa­daš, te­ško da će­mo za­u­sta­vi­ti tu spi­ra­lu smr­ti”, re­kao je Vu­čić.
On je na­veo da je to lek­ci­ja za one ko­ji hu­ma­nost ko­ri­ste za iza­zi­va­nje ka­ta­stro­fa, te uka­zao na to da su da­nas na­pad­nu­ti na­ro­di ko­ji su pri­je 17 go­di­na na­pa­li Sr­bi­ju. Vu­čić je is­ta­kao da Sr­bi­ja da­nas na Is­to­ku ima sna­žne pri­ja­te­lje a na Za­pa­du is­kre­ne part­ne­re, te da je Sr­bi­ja na pu­tu mi­ra i da se ne­će za­u­sta­vi­ti.
Go­di­šnji­ca NA­TO bom­bar­do­va­nja ob­i­lje­ža­va se ši­rom Sr­bi­je. Pred­sjed­nik To­mi­slav Ni­ko­lić po­lo­žio je vi­je­nac na Spo­me­nik voj­ni­ci­ma Gar­dij­ske bri­ga­de uz po­ru­ku da su sva mje­sta bom­bar­do­va­nja 1999. go­di­ne sra­mo­ta jed­ne ci­vi­li­za­ci­je na kra­ju 20. vi­je­ka.
M.Nj.


Oda­ta po­šta po­gi­nu­lim voj­ni­ci­ma

Mi­nu­tom ću­ta­nja, po­me­nom i po­la­ga­njem vi­je­na­ca na br­du Stra­že­vi­ca, u Be­o­gra­du, obi­lje­že­na je go­di­šnji­ca po­čet­ka NA­TO agre­si­je i stra­da­nja dvo­ji­ce za­stav­ni­ka Voj­ske Ju­go­sla­vi­je Vla­sti­mi­ra La­za­re­vi­ća i Vla­di­mi­ra Vu­jo­vi­ća. Po­la­ga­njem vi­je­na­ca u Ze­mu­nu oda­ta je po­šta po­gi­nu­lim pri­pad­ni­ci­ma Rat­nog va­zdu­ho­plov­stva (RV) i Pro­tiv­va­zdu­šne od­bra­ne (PVO). Ge­ne­ral-ma­jor Ran­ko Ži­vak je re­kao da me­ta to­kom bom­bar­do­va­nja ni­su bi­li sa­mo voj­ska i nje­ni ka­pa­ci­te­ti, već i ci­je­li naš na­rod.
Mi­ni­star od­bra­ne Zo­ran Đor­đe­vić odao je u Pro­ku­plju po­čast po­gi­nu­lim ži­te­lji­ma To­plič­kog okru­ga u ra­to­vi­ma od 1990. do 1999. go­di­ne, po­ru­čiv­ši da je 24. mar­ta 1999. go­di­ne po­čeo do­ga­đaj bez pre­se­da­na u no­vi­joj srp­skoj isto­ri­ji.
Mi­ni­star je is­ta­kao da su voj­ska i na­rod po­ka­za­li ne­ras­ki­di­vu ve­zu u bor­bi za svo­ju do­mo­vi­nu, da je na bra­ni­ku otadž­bi­ne sta­ja­la na­ša hra­brost i mla­dost, da se na ža­lost ne mo­gu vra­ti­ti ti ži­vo­ti, ali da sje­ća­njem mo­že­mo da pro­du­ži­mo nji­ho­vo po­sto­ja­nje me­đu na­ma.


Ne za­bo­ra­vi­ti he­ro­je

Mi­ni­star unu­tra­šnjih po­slo­va Ne­boj­ša Ste­fa­no­vić je po­la­ga­njem vi­je­na­ca odao po­štu po­gi­nu­lim pri­pad­ni­ci­ma MUP-a to­kom NA­TO bom­bar­do­va­nja 1999. go­di­ne, na­vo­de­ći da Sr­bi­ja ni­ka­da ne­će za­bo­ra­vi­ti ono što su ura­di­li za svo­ju dr­ža­vu i na­rod.
„Još jed­nom se kla­nja­mo he­ro­ji­ma ko­ji su svo­je ži­vo­te da­li za Sr­bi­ju i ni­ka­da ne­će­mo za­bo­ra­vi­ti ono što su ura­di­li za svo­ju dr­ža­vu i na­rod”, re­kao je Ste­fa­no­vić, ko­ji je po­lo­žio vi­je­nac na spo­men-plo­ču po­gi­nu­lim pri­pad­ni­ci­ma MUP-a na zgra­di MUP-a u Ul. kne­za Mi­lo­ša.
Ste­fa­no­vić je is­ta­kao da je 167 pri­pad­ni­ka MUP-a da­lo svo­je ži­vo­te. Po­ka­za­li su ka­ko se vo­li Sr­bi­ja i da su sprem­ni da za nju da­ju naj­ve­ću žr­tvu – sop­stve­ni ži­vot, a to je, ka­ko je na­po­me­nuo, stvar ko­ju Sr­bi­ja ni­ka­da ne smi­je da za­bo­ra­vi. Ka­ko je da­lje na­veo, 77 da­na pa­da­le su bom­be na Sr­bi­ju i u tih 77 da­na pri­pad­ni­ci po­li­ci­je ni­su ima­li pra­va na ku­ka­vič­luk, već sa­mo pra­vo da bu­du hra­bri, a ta­ko su se i po­na­ša­li.
Mi­ni­star je na­po­me­nuo da Sr­bi­ja ne smi­je da za­bo­ra­vi ni nji­ho­ve po­ro­di­ce i da ne smi­je da se sje­ća nji­ho­vih žr­ta­va sa­mo u da­ni­ma ka­da se obi­lje­ža­va ova­kvo stra­da­nje. Ka­ko je na­veo, ipak u ovom da­nu za­jed­no mo­ra­mo da gle­da­mo u bu­du­ćost.


Bom­bar­do­va­nje bol­ni­ca sra­mo­ta jed­ne ci­vi­li­za­ci­je

Pred­sjed­nik Ni­ko­lić po­lo­žio je vi­je­nac na spo­me­nik voj­ni­ci­ma Gar­dij­ske bri­ga­de. Tom pri­li­kom je iz­ja­vio je da su sva mje­sta stra­da­nja to­kom NA­TO bom­bar­do­va­nja, a naj­vi­še Kli­nič­ko-bol­nič­ki cen­tar „Dra­gi­ša Mi­šo­vić” u Be­o­gra­du, sra­mo­ta jed­ne ci­vi­li­za­ci­je na kra­ju 20. vi­je­ka. Ni­ko­lić je po­lo­žio vi­je­nac na spo­me­nik pri­pad­ni­ci­ma Voj­ske Ju­go­sla­vi­je kao i na spo­me­nik pa­ci­jen­ti­ma te zdrav­stve­ne usta­no­ve po­gi­nu­lim u ma­ju 1999. go­di­ne. U svom obra­ća­nju re­kao je da agre­sor ni­je bi­rao ko­ga će ubi­ti – ci­vi­le ili voj­ni­ke.
– Sva­ke go­di­ne, na da­na­šnji da­tum, po­ku­ša­vam da odem na ne­ko dru­go mje­sto stra­da­nja, bez ob­zi­ra da li su po­gi­nu­li ci­vi­li ili voj­ni­ci. Sva ta mje­sta, a ovo naj­vi­še, pred­sta­vlja­ju sra­mo­tu jed­ne ci­vi­li­za­ci­je na kra­ju 20. vi­je­ka, re­kao je Ni­ko­lić. Do­dao je da ova­kva mje­sta tre­ba obi­la­zi­ti dok je Sr­bi­je i pam­će­nja.
Vi­je­nac je po­lo­žio i gra­do­na­čel­nik Be­o­gra­da Si­ni­ša Ma­li ko­ji je oci­je­nio da je oba­ve­za dr­ža­ve da ču­va uspo­me­nu na stra­da­le, ali i da vo­di od­go­vor­nu po­li­ti­ku ko­ja će Sr­bi­ju či­ni­ti fak­to­rom mi­ra i sta­bil­no­sti. Vi­jen­ce su po­lo­ži­li i čla­no­vi po­ro­di­ca stra­da­lih, kao i pred­stav­ni­ci KBC „Dra­gi­ša Mi­šo­vić”.


Naj­kr­va­vi­ji zlo­čin da­na­šnje Evro­pe

NA­TO je 1999. go­di­ne, bom­bar­du­ju­ći Sr­bi­ju, iz­vr­šio stra­vi­čan i ba­hat zlo­čin, naj­kr­va­vi­ji u Evro­pi po­sle Dru­gog svjet­skog ra­ta, iz­ja­vio je am­ba­sa­dor Ru­si­je u Be­o­gra­du Alek­san­dar Če­pu­rin. Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, po­sle­di­ce za­ga­đe­nja te­ri­to­ri­je na ju­gu Sr­bi­je ra­di­o­ak­tiv­nim sup­stan­ca­ma tek tre­ba da bu­du is­pi­ta­ne.
– Ru­si­ja se, bez ob­zi­ra na sve svo­je pro­ble­me, tru­di­la da po­mog­ne i je­ste po­ma­ga­la Sr­bi­ma, ka­ko 1999. go­di­ne, ta­ko i ka­sni­je. Ne go­vo­rim to oče­ku­ju­ći bi­lo ka­kvu za­hval­nost Ru­si­ji, a ona njoj i ne tre­ba, već ra­di isti­ne, is­ti­če ru­ski am­ba­sa­dor. Če­pu­rin na­po­mi­nje da sje­ća­nja na zlo­či­ne NA­TO ne­će iz­bli­je­dje­ti ni po­sle 20, a ni po­sle 100 go­di­na.
– Uža­sno je da zbog voj­nih in­ter­ven­ci­ja ko­je ni­su odo­bre­ne od stra­ne Sa­vje­ta bez­bjed­no­sti UN, u svi­je­tu još gi­nu lju­di. I ta­ko su u na­pa­du ame­rič­ke avi­ja­ci­je po­gi­nu­li slu­žbe­ni­ci srp­ske am­ba­sa­de u Li­bi­ji, kon­sta­tu­je ru­ski am­ba­sa­dor.
Ža­lo­sno je da Va­šing­ton ne­će da pri­zna oči­gled­nu umi­je­ša­nost u ovaj in­ci­dent, ka­že Če­pu­rin, na­vo­de­ći da ne­ma ni re­zul­ta­ta is­tra­ge, ni iz­vi­nje­nja, ni ka­zne za kriv­ce, ni kom­pen­za­ci­ja po­ro­di­ca­ma ubi­je­nih. On je pri­mi­je­tio i da se, sti­ca­jem okol­no­sti, na go­di­šnji­cu agre­si­je NA­TO pro­tiv Sr­bi­je u kon­tek­stu pro­ce­sa u Ha­škom tri­bu­na­lu po­no­vo na­me­će te­ma „to­bo­žnje srp­ske od­go­vor­no­sti za tra­gič­ne do­ga­đa­je na te­ri­to­ri­ji biv­še Ju­go­sla­vi­je po­čet­kom de­ve­de­se­tih go­di­na”.


Za 78 da­na ubi­li naj­ma­nje 2.500 lju­di

Va­zdu­šni na­pa­di NA­TO sna­ga na Sr­bi­ju, od­no­sno ta­da­šnju SRJ, po­če­li su na ju­če­ra­šnji dan pri­je 17 go­di­na tač­no u 19 ča­so­va i 45 mi­nu­ta. Za 78 da­na ubi­je­no je naj­ma­nje 2.500, a ra­nje­no i po­vri­je­đe­no vi­še od 12.500 lju­di. Bom­bar­do­va­nje je tra­ja­lo do pot­pi­si­va­nja Voj­no-teh­nič­kog spo­ra­zu­ma 9. ju­na iste go­di­ne. To­kom tog pe­ri­o­da oru­ža­ne sna­ge ve­li­kog bro­ja dr­ža­va oku­plje­ne u okvi­ru NA­TO iz­vr­ši­le su broj­ne na­pa­de na ci­vil­ne i voj­ne ci­lje­ve ko­ji su re­zul­ti­ra­li ve­li­kim ljud­skim žr­tva­ma i ma­sov­nim ma­te­ri­jal­nim ra­za­ra­nji­ma.