Pred­sjed­nik Sr­bi­je To­mi­slav Ni­ko­lić po­ru­čio je da Sr­bi­ja in­si­sti­ra na mi­ru i sa­rad­nji u re­gi­o­nu i či­ta­vom svi­je­tu.
Ni­ko­lić je is­ta­kao i da Sr­bi­ja že­li da bu­de pu­no­prav­ni član Evrop­ske uni­je, ali da ni­ka­da ne­će pri­zna­ti ne­za­vi­snost Ko­so­va i Me­to­hi­je.
-Ape­lu­je­mo na sve po­li­tič­ke či­ni­o­ce da sva­đe i isto­ri­ju osta­ve iza nas i da se okre­ne­mo sa­rad­nji- re­kao je Ni­ko­lić, do­da­ju­ći da se Sr­bi­ja bo­ri za pra­vo da sa­ma bi­ra pri­ja­te­lje, kao i pro­tiv ja­sno is­ka­za­ne na­mje­re da po­no­vo bu­de uvu­če­na u su­kob u re­gi­o­nu.
Na sku­pu po­sve­će­nom oču­va­nju do­sto­jan­stve­nog sje­ća­nja na ubi­je­ne za vri­je­me Dru­gog svjet­skog ra­ta na stra­ti­štu u Ja­jin­ci­ma Ni­ko­lić je re­kao da je po­seb­no va­žna bit­ka za Ko­so­vo i Me­to­hi­ju, da se ne do­zvo­li ula­zak sa­mo­pro­kla­mo­va­ne dr­ža­ve u Uje­di­nje­ne na­ci­je.
-Mi će­mo sle­de­će go­di­ne po­no­vo da se bo­ri­mo da Ko­so­vo ne po­sta­ne član Une­ska. Vo­di­mo bit­ku i za opo­ra­vak srp­ske eko­no­mi­je, za otva­ra­nje no­vih rad­nih mje­sta. Sje­ća­nje na pro­šlost ob­li­ku­je bu­duć­nost ko­ju Sr­bi­ja gra­di u mi­ru i slo­zi i ra­zu­mi­je­va­nju svo­jih gra­đa­na. Sje­ća­nje na ne­vi­ne žr­tve ko­je su za­u­vi­jek osta­le ov­dje Sr­bi­ja bra­ni i ču­va na­pre­du­ju­ći kao dr­ža­va i dru­štvo, ne od­ri­ču­ći se ide­ja mi­ra i slo­bo­de što su na­še od­re­đu­ju­će ri­je­či – i iz pro­šlo­sti i u bu­duć­no­sti pod­jed­na­ko- is­ta­kao je Ni­ko­lić.
Na stre­li­štu u Ja­jin­ci­ma u Be­o­gra­du odr­ža­na je dr­žav­na ko­me­mo­ra­tiv­na sve­ča­nost, ko­ju je pred­vo­dio pred­sjed­nik Sr­bi­je To­mi­slav Ni­ko­lić, po­sve­će­na oču­va­nju sje­ća­nja na vi­še de­se­ti­na hi­lja­da bru­tal­no li­kvi­di­ra­nih u Dru­gom svjet­skom ra­tu.
-U či­ta­voj Evro­pi je­di­no u Be­o­gra­du oku­pa­ci­o­ne sna­ge su sva­ko­dnev­no od 15. ju­la 1941. do kra­ja 1943. go­di­ne spro­vo­di­le eg­ze­ku­ci­je ne­do­stoj­ne ljud­skih bi­ća. Da­nas je te­ško da se­bi i dru­gi­ma do­ča­ra­mo sli­ke ho­da­ju­ćih le­še­va, lo­go­ra oivi­če­nih bo­dlji­ka­vom ži­com, ga­snih ko­mo­ra, du­še­gub­ki, a one su bi­le stvar­nost u ko­joj su ži­vje­li sta­nov­ni­ci oku­pi­ra­ne Sr­bi­je. U lo­go­ri­ma su bi­li smje­šte­ni lju­di sve­de­ni na broj uti­snut na ru­ci bez ko­se, ob­u­če­ni u si­vi­lo i bez­na­đe če­ka­li su smrt go­to­vo kao spas.
Pri­če o to­me šta se de­ša­va pre­no­sio je nji­hov ša­pat, kri­ci i mol­be da im se pre­kra­te mu­ke. Smrt je ima­la raz­li­či­te, za­stra­šu­ju­će, po­jav­ne ob­li­ke i bi­la je svu­da oko njih- re­kao je Ni­ko­lić.
Po­štu stra­da­li­ma u Ja­jin­ci­ma oda­li su i pred­stav­ni­ci di­plo­mat­skog ko­ra, udru­že­nja gra­đa­na, a u ime Vla­de Sr­bi­je vi­je­nac je po­lo­žio mi­ni­star za ra­d, za­po­šlja­va­nje, bo­rač­ka i so­ci­jal­na pi­ta­nja Alek­san­dar Vu­lin.
Ja­jin­ci su naj­ve­će mje­sto stra­da­nja u Dru­gom svjet­skom ra­tu u Sr­bi­ji, jer su na­ci­sti od 1941. do 1944. go­di­ne na tom mje­stu ubi­li vi­še od 60.000 lju­di, Sr­ba i Je­vre­ja, pri­pad­ni­ka Na­rod­no­o­slo­bo­di­lač­kog po­kre­ta, an­ti­fa­ši­sta i svih onih ko­ji se ni­su mi­ri­li sa oku­pa­ci­jom ze­mlje i ko­ji su pru­ža­li ak­ti­van ot­por oku­pa­to­ru. Ve­li­ki me­mo­ri­jal­ni park u Ja­jin­ci­ma, u okvi­ru ko­ga se na­la­zi i spo­me­nik stra­da­li­ma, otvo­ren je 20. ok­to­bra 1964. go­di­ne po­vo­dom dva­de­se­te go­di­šnji­ce ula­ska par­ti­zan­skih sna­ga u Be­o­grad.
M.Nj.


Ne smi­ju se iz­jed­na­či­ti žr­tve i dže­la­ti

Mi­ni­star za rad, za­po­šlja­va­nje, bo­rač­ka i so­ci­jal­na pi­ta­nja Alek­san­dar Vu­lin re­kao je da bi sva­ki po­ku­šaj iz­jed­na­ča­va­nja stri­je­lja­nih u Ja­jin­ci­ma sa oni­ma ko­ji su ih do­ve­li na stri­je­lja­nje i stri­je­lja­li pred­sta­ljao naj­ve­ću uvre­du za srp­ski na­rod.
Vu­lin je is­ta­kao da 60.000 muč­ki ubi­je­nih u Ja­jin­ci­ma opo­mi­nju da se ta­kav zlo­čin ne smije za­bo­ra­vi­ti i po­no­vi­ti.
-Bi­lo ka­kav po­ku­šaj re­ha­bi­li­ta­ci­je od Mi­la­na Ne­di­ća do svih dru­gih ko­ji su bi­li ak­tiv­ni sa­rad­ni­ci oku­pa­to­ra i bi­lo ka­kav po­ku­šaj da se iz­jed­na­če oni ko­ji su stri­je­lja­ni na Ja­jin­ci­ma i oni ko­ji su ih na stri­je­lja­nje do­ve­li i oni ko­ji su ih strije­lja­li uvre­da je za zdrav ra­zum i uvre­da za čo­vje­čan­stvo i naj­ve­ća uvre­da za srp­ski na­rod- re­kao je Vu­lin.