In­ter­ven­ci­ja na Ko­so­vu bi­la je ,,uža­san pre­se­dan” ko­ji sa­da pro­go­ni Za­pad, oci­je­nio je Ted Ga­len Kar­pen­ter u auto­r­skom tek­stu za ame­rič­ki “Ne­še­nel in­te­rest”.
Ka­ko je na­veo, Va­šing­ton je ,,po­no­vio i pro­du­bio svo­ju bal­kan­sku gre­šku”, ne­ko­li­ko go­di­na na­kon in­ter­ven­ci­je u Bo­sni, ka­da je in­ter­ve­ni­sao na Ko­so­vu.
-Gra­đan­ski su­ko­bi u ne­mir­noj po­kra­ji­ni Sr­bi­je, pre­te­žno na­se­lje­noj Al­ban­ci­ma, krč­ka­li su se, a on­da buk­nu­li po­lo­vi­nom i kra­jem de­ve­de­se­tih go­di­na. Ovog pu­ta, Va­šing­ton ni­je čak ni po­ku­šao da pre­pu­sti glav­nu ri­ječ vo­de­ćim evrop­skim ze­mlja­ma, već je od­mah pre­u­zeo vođ­stvo u vo­đe­nju po­li­ti­ke- oci­je­nio je Kar­pen­ter u tek­stu pod na­slo­vom „Ka­ko je Ko­so­vo ’za­tro­va­lo’ ame­rič­ke od­no­se sa Ru­si­jom”.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, SAD su vo­di­le rat 78 da­na pro­tiv Sr­bi­je, pri­mo­rav­ši Be­o­grad da od­u­sta­ne od kon­tro­le nad po­kra­ji­nom i pre­pu­sti je uglav­nom sna­ga­ma NA­TO-a pod re­zo­lu­ci­jom ko­ja je pred­sta­vlja­la ,,smo­kvin list”, a ko­ju je odo­brio i Sa­vjet bez­bjed­no­sti UN i na ko­ju je ne­volj­no pri­sta­la i Ru­si­ja, upr­kos ve­za­ma Mo­skve i Be­o­gra­da.
Taj ko­rak je, ka­ko ocje­nju­je, od­ra­ža­vao sla­bost ru­ske voj­ske, eko­no­mi­je i di­plo­ma­ti­je, na­kon dez­in­te­gra­ci­je So­vjet­skog Sa­ve­za.
Čak i uz iz­ne­na­đu­ju­će pa­si­van od­go­vor Mo­skve, aro­gan­ci­ja Va­šing­to­na je sko­ro pro­iz­ve­la tra­ge­di­ju, na­vo­di Kar­pen­ter, pod­sje­ća­ju­ći na in­ci­dent ka­da je u po­sled­njim da­ni­ma bor­be, Mo­skva po­sla­la mi­rov­ni kon­tin­gent na Ko­so­vo, bez pret­hod­nog odo­bre­nja za­pad­nih si­la.
-Vr­hov­ni ko­man­dant NA­TO-a, ge­ne­ral Ve­sli Klark, na­re­dio je bri­tan­skom ko­man­dan­tu Maj­ku Džek­so­nu da pre­u­zme aero­drom van Pri­šti­ne i spri­je­či sli­je­ta­nje ru­skih tru­pa i si­lom, ,,ako je neo­p­hod­no”, me­đu­tim, Džek­son ni­je po­slu­šao Klar­ka tvr­de­ći da ne že­li da za­poč­ne tre­ći svjet­ski rat u ime ame­rič­kog ge­ne­ra­la, pod­sje­ća ame­rič­ki ana­li­ti­čar.
-Ame­rič­ki po­tez je bio bez pre­se­da­na, jer je Ali­jan­sa pred­vo­đe­na SAD na­pa­la ze­mlju ko­ja ni­je na­pa­la ni­jed­nu čla­ni­cu NA­TO-a, za­ne­ma­riv­ši lju­ti­te pro­te­ste Ru­si­je i pri­sil­no je odvo­ji­la po­kra­ji­nu su­ve­re­ne ze­mlje, sta­vlja­ju­ći je pod me­đu­na­rod­nu kon­tro­lu- oci­je­nio je Kar­pen­ter.
Na­vo­di da je ta­kav skup ,,za­bri­nja­va­ju­ćih pre­se­da­na” bio do­pu­njen po­te­zi­ma ko­je su SAD i nje­ne sa­ve­zni­ce pred­u­ze­le po­čet­kom 2008. go­di­ne ka­da je Ko­so­vo že­lje­lo da zva­nič­no pro­gla­si ne­za­vi­snost od Sr­bi­je, ali je bi­lo ja­sno da bi se ta­kav po­tez su­o­čio sa ve­tom Ru­si­je (mo­žda i Ki­ne) u SB UN.
Va­šing­ton i ad hok ko­a­li­ci­ja ze­ma­lja EU ,,bez­o­bra­zno su za­o­bi­šle SB” i odo­bri­le pro­gla­še­nje ne­za­vi­sno­sti Ko­so­va, što je bio ve­o­ma kon­tro­ver­zan po­tez, ocje­nju­je Kar­pen­ter na­po­mi­nju­ći da se ni­su sve ze­mlje EU sla­ga­le sa tom po­li­ti­kom jer su ne­ke od njih bi­le za­bri­nu­te za ši­re po­sle­di­ce, po­put Špa­ni­je, Grč­ke i Ki­pra.
-Ru­ski li­de­ri že­sto­ko su pro­te­sto­va­li i upo­zo­ra­va­li da su neo­vla­šće­ne ak­ci­je Za­pa­da us­po­sta­vi­le opa­san, de­sta­bi­li­zu­ju­ći pre­se­dan- re­kao je Kar­pen­ter.
Ipak, Va­šing­ton je od­ba­cio ta­kve pri­tu­žbe, uz obra­zlo­že­nje da je si­tu­a­ci­ja na Ko­so­vu je­din­stve­na, a to je na­veo i ta­da­šnji ame­rič­ki dr­žav­ni se­kre­tar Ni­ko­las Berns u iz­vje­šta­ju Stejt departm­enta iz fe­bru­a­ra 2008. go­di­ne.
-Za­pad­ne si­le usko­ro su ot­kri­le da to što su re­kle da ak­ci­ja na Ko­so­vu ni­je pre­se­dan ni­je tač­no, a Ru­si­ja je de­mon­stri­ra­la to sa­mo ne­ko­li­ko mje­se­ci ka­sni­je u Gru­zi­ji, a 2014. go­di­ne po­no­vo na Kri­mu- na­vo­di ame­rič­ki ana­li­ti­čar.
Kar­pen­ter je na­veo da se ko­sov­ski pre­se­dan vra­tio da pro­go­ni SAD po­no­vo 2014. go­di­ne, ka­da je Kremlj po­ve­ćao voj­no pri­su­stvo na Kri­mu i is­ko­ri­stio to da nad­gle­da re­fe­ren­dum u ko­me je Krim iz­gla­sao ot­cje­plje­nje od Ukra­ji­ne.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, in­ter­ven­ci­ja na KiM bi­la je još go­ri spolj­no­pli­tič­ki pro­ma­šaj SAD od ra­ni­je in­ter­ven­ci­je u BiH.
-Ona je oja­ča­la eks­trem­no ne­zdra­vi po­li­tič­ki po­kret, Oslo­bo­di­lač­ku voj­sku Ko­so­va, ko­ji je mno­go pu­ta kr­šio ljud­ska pra­va. Ova mi­si­ja je ta­ko­đe tran­sfor­mi­sa­la NA­TO iz od­bram­be­nog voj­nog sa­ve­za u me­ha­ni­zam agre­siv­nih kr­sta­ških ra­to­va za iz­grad­nju na­ci­ja. Na­sil­na am­pu­ta­ci­ja te­ri­to­ri­je jed­ne su­ve­re­ne ze­mlje stvo­ri­la je za­bri­nja­va­ju­ći mo­del u post­hlad­no­ra­tov­skom me­đu­na­rod­nom si­ste­mu- oci­je­nio je Kar­pen­ter.
(RTS)


Za­tro­va­ni od­no­si s Ru­si­jom

Va­šing­ton je, is­ti­če Kar­pen­ter, da­lje pot­ko­pao me­đu­na­rod­no pra­vo za­o­bi­la­že­njem Sa­vje­ta bez­bjed­no­sti UN i ko­ri­šće­njem ad hok za­pad­nih ko­a­li­ci­ja ka­ko bi se ga­ran­to­va­la ne­za­vi­snost se­ce­si­o­ni­stič­kom en­ti­te­tu.
-Te mje­re su po­sta­vi­le iz­u­zet­no šte­tan pre­se­dan ko­ji se vra­tio da pro­ga­nja Za­pad. I na kra­ju, ali ne i naj­ma­nje va­žno, ak­ci­je SAD i nji­ho­vih sa­ve­zni­ka u NA­TO-u su do­dat­no za­tro­va­le od­no­se sa Ru­si­jom. Mi­si­ja na Ko­so­vu pred­vo­đe­na SAD ni­je bi­la mu­dra i u sva­kom smi­slu je kon­tra­pro­duk­tiv­na- is­ta­kao je Kar­pen­ter.