Mi­ni­star od­bra­ne Alek­san­dar Vu­lin re­kao je da bi, uko­li­ko do­đe do uki­da­nja ili iz­mje­ne Za­ko­na o Spe­ci­jal­nom su­du za zlo­či­ne OVK, tre­ba­lo pre­ki­nu­ti pre­go­vo­re s Pri­šti­nom. Vu­lin je po­ru­čio da se for­mat di­ja­lo­ga s Pri­šti­nom mo­že mi­je­nja­ti sa­mo uz sa­gla­snost Be­o­gra­da.
Vu­lin je ju­če no­vi­na­ri­ma re­kao da je od do­la­ska me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce na pro­sto­ru Ko­so­va i Me­to­hi­je ubi­je­no vi­še od 1.000 Sr­ba.
-Za to sko­ro ni­ko ni­je od­go­va­rao. I sad po­ku­ša­va­ju da uki­nu sud da se ni­kad vi­še ne pru­ži pri­li­ka da se su­di za zlo­či­ne nad Sr­bi­ma. Uko­li­ko se to de­si, moj stav će bi­ti da tre­ba da pre­ki­ne­mo pre­go­vo­re- re­kao je Vu­lin.
Mi­ni­star je is­ta­kao da u Pri­šti­ni ne po­sto­ji ni naj­ma­nja sprem­nost da se su­di za zlo­či­ne nad Sr­bi­ma.
-Na­ža­lost, i u do­brom di­je­lu me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce ne po­sto­ji sprem­nost da se su­di za zlo­či­ne nad Sr­bi­ma. To je za nas ap­so­lut­no ne­pri­hva­tlji­vo. Onaj ko bi to po­ku­šao da ura­di mo­ra da bu­de svje­stan da će na­i­ći na ve­o­ma od­luč­nu re­ak­ci­ju Sr­bi­je... Ovo go­vo­rim u svo­je ime i ni­je stav Vla­de, jer Vla­da ni­je za­u­zi­ma­la stav o tom pi­ta­nju. Još uvi­jek ni­smo do­bi­li Za­jed­ni­cu srp­skih op­šti­na, ne­ma oprav­da­nja za to, ako se ne do­zvo­li ni for­mi­ra­nje Su­da za rat­ne zlo­či­ne nad Sr­bi­ma, za zlo­čin­ce iz OVK, on­da ne­ma­mo o če­mu da raz­go­va­ra­mo - na­gla­sio je Vu­lin.
Na pi­ta­nje ka­ko ko­men­ta­ri­še iz­ja­vu Ra­mu­ša Ha­ra­di­na­ja da od­bi­ja uče­šće Ru­si­je u bri­sel­skom di­ja­lo­gu, Vu­lin je ka­zao da je Be­o­grad za­do­vo­ljan for­ma­tom u ko­jem se vo­de raz­go­vo­ri sa Pri­šti­nom.
-Uko­li­ko Pri­šti­na i bi­lo ko dru­gi ho­će ne­što da mi­je­nja mo­ra da zna da to ne mo­že da se de­si bez vo­lje Sr­bi­je. Uko­li­ko u Pri­šti­ni sma­tra­ju da će for­mat mo­ći da se pro­mi­je­ni jed­no­stra­no, on­da se grd­no va­ra­ju. Me­ni je iskre­no za­do­volj­stvo što je Ru­ska Fe­de­ra­ci­ja na­kon sa­mo jed­nog za­htje­va na­šeg pred­sjed­ni­ka Alek­san­dra Vu­či­ća po­ka­za­la da je sprem­na da uče­stvu­je u even­tu­al­noj pro­mje­ni for­ma­ta i da uče­stvu­je u pre­go­vo­ri­ma, što go­vo­ri o bit­no pro­mi­je­nje­nom po­lo­ža­ju Be­o­gra­da, po­što­va­nju ko­je Sr­bi­ja i njen pred­sjed­nik uži­va­ju i u Ru­skoj Fe­de­ra­ci­ji i u či­ta­vom svi­je­tu- re­kao je Vu­lin.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, ako će se u di­ja­log uvo­di­ti dru­ge ze­mlje ko­je su pri­zna­le Ko­so­vo i Me­to­hi­ju, on­da će se uvo­di­ti i ze­mlje ko­je ga ni­su pri­zna­le.
-Mo­žda i naj­tra­gič­ni­ja gre­ška u ovom du­gom pe­ri­o­du u ko­me smo raz­go­va­ra­li sa me­đu­na­rod­nom za­jed­ni­com, mi­slim na onaj pe­ri­od od 2000. go­di­ne, je­ste ta što je Sr­bi­ja pri­sta­la u vri­je­me ta­da­šnjeg pred­sjed­ni­ka Bo­ri­sa Ta­di­ća i mi­ni­stra spolj­nih po­slo­va Vu­ka Je­re­mi­ća da iz pre­go­vo­ra iz­ba­ci Uje­di­nje­ne na­ci­je, da iz­ve­de Un­mik i ze­mlje ko­je ni­su pri­zna­le Ko­so­vo i Me­to­hi­ju, a uve­de Euleks i u su­šti­ni ze­mlje ko­je su pri­zna­le Ko­so­vo i Me­to­hi­ju- re­kao je Vu­lin.
RTS pre­no­si da je am­ba­sa­dor Ve­li­ke Bri­ta­ni­je u Prišt­ti­ni Ro­ri O Ko­nel iz­ja­vio da je u pe­tak ve­če bi­la naj­o­pa­sni­ja noć na Ko­so­vu po­sle ra­ta. I pred­stav­ni­ci Evrop­ske uni­je i Sje­di­nje­nih Ame­rič­kih Dr­ža­va oštro su osu­di­li po­ku­šaj da se pro­mi­je­ni ili uki­ne Za­kon o Spe­ci­jal­nom su­du. Ta ini­ci­ja­ti­va prek­si­noć ni­je do­šla na dnev­ni red ko­sov­skog par­la­men­ta, jer ni­je bi­lo kvo­ru­ma za odr­ža­va­nje sa­stan­ka.
Sve je po­če­lo pri­je ne­ko­li­ko da­na ka­da su ve­te­ra­ni biv­še Oslo­bo­di­lač­ke voj­ske Ko­so­va po­kre­nu­li pot­pi­si­va­nje pe­ti­ci­je za pro­mje­nu za­ko­na o Spe­ci­jal­nom su­du, ka­ko bi se nji­me ob­u­hva­ti­li i na­vod­ni zlo­či­ni ko­je su na Ko­so­vu po­či­ni­li Sr­bi. Ta­da je re­če­no da ini­ci­ja­ti­va ima po­dr­šku ko­sov­skog pred­sjed­ni­ka i pre­mi­je­ra.
To se prek­si­noć ob­i­sti­ni­lo kroz ini­ci­ja­ti­vu 43 po­sla­ni­ka vla­da­ju­će ve­ći­ne, ko­ji od skup­šti­ne tra­že van­red­nu sjed­ni­cu i opo­ziv Za­ko­na o Spe­ci­jal­nom su­du. U dva na­vra­ta ni­je bi­lo kvo­ru­ma na sjed­ni­ci Pred­sjed­ni­štva, ko­je za­ka­zu­je skup­štin­ske sjed­ni­ce.
Pro­tiv ove ini­ci­ja­ti­ve su po­kret ,,Sa­mo­o­pre­dje­lje­nje” i De­mo­krat­ski sa­vez Ko­so­va.
Srp­ski po­sla­ni­ci su prek­si­noć od­mah po usva­ja­nju pred­lo­ga za­ko­na o bu­dže­tu za na­red­nu go­di­nu na­pu­sti­li zgra­du skup­šti­ne.
Am­ba­sa­do­ri SAD i Ve­li­ke Bri­ta­ni­je Greg De­la­vi i Ro­ri O Ko­nel sna­žno su se us­pro­ti­vi­li ini­ci­ja­ti­vi za opo­ziv Za­ko­na o Spe­ci­jal­nom su­du i upo­zo­ri­li da bi to do­ve­lo do izo­la­ci­je Ko­so­va, a pri­štin­ski me­di­ji uka­zu­ju da su am­ba­sa­do­ri od­i­gra­li ve­li­ku ulo­gu u ne­u­spje­hu da se obez­bi­je­di kvo­rum.
Ame­rič­ki am­ba­sa­dor u Pri­šti­ni Greg De­la­vi že­sto­ko je kri­ti­ko­vao ini­ci­ja­ti­vu o pro­mje­ni, ili anu­li­ra­nju Za­ko­na o Spe­ci­jal­nom su­du za zlo­či­ne OVK, na­vo­de­ći da bi ta­kav po­tez od­veo Ko­so­vo u izo­la­ci­ju i pred­sta­vljao nož u le­đa Ame­ri­ci.
Pri­štin­ski me­di­ji na­vo­de da je De­la­vi ,,že­sto­ko” re­a­go­vao na za­htjev ve­te­ra­na OVK da se u par­la­men­tu pro­mi­je­ni od­lu­ka o for­mi­ra­nju Spe­ci­jal­nog su­da, po­seb­no po­što su tu ini­ci­ja­ti­vu po­dr­ža­li pred­sjed­nik Ko­so­va Ha­šim Ta­či, pre­mi­jer Ra­muš Ha­ra­di­naj i pred­sjed­nik par­la­men­ta Ka­dri Ve­se­li.
De­la­vi je jav­no upo­zo­rio li­de­re ko­sov­skih Al­ba­na­ca da bi od­lu­ka o anu­li­ra­nju Spe­ci­jal­nog su­da do­ve­la do ,,glo­bal­ne izo­la­ci­je” Ko­so­va.
-Ide­ja da se pro­mi­je­ni Za­kon o Spe­ci­jal­nom su­du mo­že do­ve­sti do glo­bal­ne izo­la­ci­je Ko­so­va. Ne vra­ćaj­te sat una­zad- na­pi­sao je De­la­vi na Tvi­te­ru.
Su­štin­ski, ve­te­ra­ni OVK su, na­vod­no, mo­bi­li­sa­li do­volj­nu po­dr­šku u par­la­men­tu za pro­mje­nu za­ko­na, te u po­sao no­vog su­da uklju­či­li i či­tav niz dru­gih do­ga­đa­ja, pri­je sve­ga su­đe­nja ko­sov­skim Sr­bi­ma.
Ko­sov­ski me­di­ji na­vo­de da su 43 po­sla­ni­ka pot­pi­sa­la ini­ci­na­ti­vu za opo­ziv ovog za­ko­na, na­kon če­ga je Ve­se­lji sa­zvao pred­sjed­ni­štvo par­la­men­ta ka­ko bi se utvr­di­li na­red­ni ko­ra­ci. Za po­ni­šta­va­nje ovog za­ko­na po­tre­ban je 61 glas.
Ve­se­lji u dva na­vra­ta ni­je uspio da obez­bi­je­di kvo­rum za odr­ža­va­nje ovog sa­stan­ka, pa je od­lu­če­no da se sjed­ni­ca pred­sjed­ni­štva za­ka­že na­knad­no. Iako je, u po­čet­ku, po­dr­ža­vao for­mi­ra­nje Spe­ci­jal­nog su­da, Ta­či je na­knad­no i po­sle pri­ti­ska ve­te­ra­na OVK pro­mi­je­nio stav i na­veo da bi su­đe­nja biv­šim pri­pad­ni­ci­ma for­ma­ci­je na či­jem se če­lu na­la­zio bi­la ,,isto­rij­ska ne­prav­da”. Rat­ni ve­te­ra­ni zah­ti­je­va­ju da se pro­ces for­mi­ra­nja su­da, ko­ji je već for­mi­ran, vra­ti na po­če­tak ili da se iz­vr­še za­kon­ske iz­mje­ne da se za rat­ne zlo­či­ne ne bi su­di­lo sa­mo Al­ban­ci­ma.
Spe­ci­jal­ni sud, pod okri­ljem Evrop­ske uni­je, for­mi­ran je 2015. go­di­ne ka­ko bi se pro­ce­su­i­ra­li slu­ča­je­vi pro­tiv pri­pad­ni­ka OVK za zlo­či­ne po­či­nje­ne to­kom i po­sle ra­ta na Ko­so­vu. Is­tra­ga o ovim zlo­či­ni­ma po­če­la je po­sle iz­vje­šta­ja spe­ci­jal­nog iz­vje­sti­o­ca Sa­vje­ta Evro­pe Di­ka Mar­ti­ja. Ob­ja­vlji­va­nje pr­vih op­tu­žni­ca oče­ku­je se po­čet­kom na­red­ne go­di­ne.
M.Nj.


Ha­ra­di­naj: Mo­ra­mo po­što­va­ti za­htje­ve skup­šti­ne

Po­vo­dom za­htje­va 43 po­sla­ni­ka ko­sov­ske skup­šti­ne za re­vi­di­ra­nje za­ko­na o Spe­ci­jal­nom su­du, ko­sov­ski pre­mi­jer Ra­muš Ha­ra­di­naj is­ta­kao je da vla­da na či­jem je če­lu mo­ra po­što­va­ti za­htje­ve i od­lu­ke skup­šti­ne. Ha­ra­di­naj je u in­ter­vjuu za RTK2 re­kao da po­sla­ni­ke skup­šti­ne Ustav oba­ve­zu­je da ra­de u in­te­re­su gra­đa­na - u ovom slu­ča­ju, ka­ko ka­že, pot­pi­sni­ka pe­ti­ci­je.
-Mi kao vla­da smo uz skup­šti­nu. Po­sla­ni­ci mo­ra­ju od­go­vo­ri­ti na za­htje­ve, jer ih oba­ve­zu­je Ustav i mi to po­štu­je­mo. Taj sud je neo­bi­čan. Mi smo kao Ali­jan­sa za bu­duć­nost Ko­so­va gla­sa­li pro­tiv for­mi­ra­nja su­da. Naš stav je bio da se taj sud for­mi­ra na Ko­so­vu s ob­zi­rom na to da je i Euleks pri­su­tan ov­dje i sa­mim tim ima uslo­va- re­kao je Ha­ra­di­naj.


Helt: Una­za­di­će Ko­so­vo

Nje­mač­ki am­ba­sa­dor u Pri­šti­ni Kri­sti­jan Helt upo­zo­rio je da bi, ako po­sla­ni­ci ko­sov­ske skup­šti­ne od­lu­če da po­ni­šte Spe­ci­jal­ni sud, to mo­glo na­ru­ši­ti od­no­se Ko­so­va i nje­go­vih pri­ja­te­lja u ino­stran­stvu.
-Po­sve­će­nost vla­da­vi­ni za­ko­na je te­melj za raz­voj Ko­so­va. Spe­ci­ja­li­zo­va­na vi­je­ća su va­žan dio vla­da­vi­ne za­ko­na na Ko­so­vu. Bi­lo ka­kav po­ku­šaj da se ovaj za­kon pro­mi­je­ni mo­gao bi da una­za­di Ko­so­vo na pu­tu evro­a­tlant­skih in­te­gra­ci­ja i ošte­ti nje­go­ve od­no­se sa naj­bli­žim pri­ja­te­lji­ma- do­dao je Helt na Fej­sbuk na­lo­gu nje­mač­ke am­ba­sa­de u Pri­šti­ni, pre­no­si RTK.


De­la­vi: Nož u le­đa Ame­ri­ci

Po­sle su­sre­ta sa Ta­či­jem, De­la­vi je upo­zo­rio li­de­re ko­sov­skih Al­ba­na­ca da se SAD že­sto­ko pro­ti­vi pro­mje­ni za­ko­na, po­seb­no jer se ova ini­ci­ja­ti­va po­ja­vi­la bez pret­hod­ne jav­ne ras­pra­ve, iako se ra­di o pro­ble­mu ko­ji je od su­štin­skog in­te­re­sa za Ko­so­vo.
-S mo­je tač­ke gle­di­šta, to je be­sram­no. Uko­li­ko ova ini­ci­ja­ti­va us­pi­je, ima­će ne­ga­tiv­ne im­pli­ka­ci­je na Ko­so­vo kao dio Evro­pe. S ame­rič­ke tač­ke gle­di­šta, ovo će bi­ti kao nož u le­đa- na­vo­di se u De­la­vi­je­vom sa­op­šte­nju.
Am­ba­sa­dor SAD po­zvao je čel­ni­ke na Ko­so­vu da po­mog­nu da se za­htjev ,,ugu­ši”.